Kako je živeti u komfornom stanu, a plaćati vodu kao da imate dve-tri vile, restoran, veću kompaniju ili slično zna porodica Dimitrjević sa beogradske opštine Vračar koja već godinama vodi borbu sa JKP Vodovod i kanalizacija zbog slanja višestruko većih računa za hladnu vodu. Oni se kreću u rasponu od 10 do 50 hiljada dinara, odnosno preračunato u kubike od 90 do 600, dok se prosečna potrošnja za domaćinstva u Beogradu kreće između 20 i 30 kubika vode mesečno. U udruženju Efektiva navode da je u pitanju sistemski problem koji niko ne želi da reši, a da prava prava potrošača kao i u sličnim komunalnim slučajevima postoje samo na papiru. Vodovod na pitanja portala N1 – ne odgovara.
Iako je na lice mesta izlazila inspekcija i konstatovala da kada se isključi voda sa njihovog vodomera bez iste ostaje i obližnji restoran „Žuta greda“ ništa se nije promenilo. Umesto toga porodica vodi sporove sa Vodovodom i izvršiteljima. Račun ove porodice za hladnu vodu u septembru iznosi 40.205,66 dinara, a kubni metar u Beogradu za domaćinstva košta 59,46 dinara.
„U nekoliko navrata smo pisali prigovore, koji su od strane Vodovoda i Infostana odbijani kao neosnovani. Tužili su me, slali izvršitelje, pisala sam prigovore koje je sud prihvatao i sada smo u parničnim postupcima“, kaže za portal N1 Violeta Dimitrijević.
Kako kažu u porodici Dimitrijević, sve je počelo još 2013. godine, kada su posle prvih visokih računa napisali prvi od mnogih prigovora koji su zatim redom odbijani.
“Naveli smo da se vodomer ne vodi na suprugu, jer je u pitanju zajednički koji su koristili svi u dvorištu”, kaže suprug Zoran Dimitrijević.
Nemoguće je trošiti toliko vode
Da je praktično nemoguće redovno trošiti toliku količinu vode pokazuje i kalkulator Vodovoda iz Subotice. Prema njemu tročlano domaćinstvo koja se tušira dva puta nedeljno, pet puta dnevno pušta vodu iz kotlića, četiri puta opere veš u veš mašini i pet puta uključi mašinu za pranje suđa mesečno potroši 10,84 kubika vode. Tome je potrebno dodati vodu koja se potroši za piće, kuvanje, ličnu higijenu, pranje podova
On kaže da se vodomer vodi na sada već pokojnog Bogoljuba Stanišića koji je bio vlasnik prostora koji se izdaje u zakup, a koji je nasledio njegov unuk. U pitanju je restoran „Žuta greda“.
“Restoran je neovlašćeno priključen, a jedan od razloga zašto je prigovor odbijen kao neosnovan jeste taj što restoran plaća vodu. Međutim, ispostavilo se da prema rečima zakupca na sudu, plaćaju višestruko manje od očekivanog, dok su nama izdavali račune u rasponu od 10 do 50 hiljada. Moja supruga radi u restoranu koji mesečno potroši 200-300 kubika vode”, kaže Dimitrijević.
Kako je na ročištu naveo advokat porodice Dimitrijević, on je na razgovoru u JKP Infostan saznao da ostala lica koja se vode na vodomeru nemaju troškove hladne vode, a da restoran „Žuta greda“ plaća 3.000, što je po njemu nonsens.
Pre dve godine činilo se da je na putu rešenje problema.
“Samostalni referent Aleksandar Spasojević je izašao na teren i konstatovao da je restoran nelegalni objekat i kao takav nije mogao da dobije vodu, a da je naša realna potrošnja oko 20-25 kubika”, kaže advokat.
Maserski salon kao pola zgrade
Da sličnih slučajeva ima potvrđuje i slučaj iz jedne zgrade u Beogradu gde se u jednom od stanova nalazi salon za masažu. Tokom zatvaranja usled korona virusa 2020. Godine stanari su primetili da su računi za vodu umanjeni oko 50 odsto. Računi su se vratli na staro kada je ukinut policijski čas i nastavilo se sa normalnm radom.
Zatim je prema rečima Zorana Dimitrijevića podnet zahtev za inspekcijski nalaz koji je izvršio inspektor Zoran Padežanin, zaposlen u sekretarijatu za inspekcijske poslove grada Beograda. Konstatovano je da kada se isključi voda porodici Dimitrijević bez iste ostaje i restoran.
Ti dokazi su izneti na sudu, ali se i pored svega još ništa konkretno nije dogodilo, osim što je srećom po porodicu Dimitrijević sud ukidao naloge izvršitelja za izvršenjem naplate duga. Sada se vodi parnični postupak u kome je objedinjeno nekoliko predmeta.
“Ovi postupci dugo traju i mi smo finansijski iscrpljeni. Već smo potrošili 4.000 evra. Vodovod prebacuje lopticu na Infostan jer oni izdaju račun, a Infostan kaže da to nema veze sa njima i da Vodovod formira račun. Mi ne znamo da li su oni uopše komunicirali”, kaže naš sagovornik.
On kaže da je problem sistemski. Nezvanično su im rekli da će teško moći da iznesu slučaj do kraja jer postoji nekoliko hiljada sličnih, što bi moglo da izazove domino efekat.
Zaštita potrošača
Dejan Gavrilović iz Udruženja građana Efektiva koja se bavi zašitom prava potrošača kaže za portal N1 da je to jedan od hiljadu sličnih slučajeva koje postoje u Srbiji.
“Priče sa vodovodom ili toplanama su suštinski jako slične. Kao i kod svih komunalnih usluga, takve stvari su postale nenormalna normalnost. Prava potrošača postoje samo na papiru. Ne postoje ni inspekcija ni institucije koje potrošačima u takvoj situaciji mogu da pravovremeno pomogne osim suda koji po pravilu često zauzima stranu JKP bez obzira kakvi su dokazi ponuđeni. Gotovo sve presude će biti donet u korist JKP”, kaže Gavrilović.
On ističe da je problem sa vodovodom širom Beograda taj što su cele zgrade prikačene na jedan vodomer. Kaže da su neretko i čitava naselja priključena na nelegalne mreže.
“Vodovod naplaćuje vodu, a ako se neko prikači na crno, vodovod ne preuzima ništa da to spreči to nego očitaju na vodomeru brojke, a plaćaju oni koji su prijavljeni. Svima razrežu isto i ne ulaze ni u to da li u prijavljenim objektima živi jedna ili 15 osoba”, kaže Gavrilović.
U Efektivi smatraju da je nalaz inspektora u slučaju porodice Dimitrijević validan za sud, ali da je pitanje kako će ga upotrebiti. Ukazuju na dugo trajanje procesa, ali i lošu praksu da kad se konačno neko nelegalan skine sa vodomera, neretko se vrlo brzo zakači ponovo.
Teoretski je moguće i vansudsko poravnanje
U Savetu za zaštitu potrošača navode da imajući u vidu da je potrošački odnos zasnovan na ugovornom odnosu između potrošača, sa jedne strane i trgovca, sa druge strane, potrošač koji je izjavio reklamaciju na visinu računa, a trgovac je odbio reklamaciju kao neopravdanu, može podneti predlog da se spor reši vansudskim putem. Za ovakav način rešavanja spora nadležno je telo za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. Informacije o načinu podnošenja predloga i samom postupku koje se može videti ovde.
“Ne žele da se reši problem. Prava potrošača kao i u slučaju toplana, EPSa, Parking servisa i sličnih postoje samo na papiru. Ceo koncept je tako smišljen da potrošač realno ne može da uradi ništa, a JKP može sve”.
U Savetu za zaštitu potrošača koje postoji u okviru Ministarstva trgovine za portal N1 su naveli da “nadzor nad radom pružaoca usluga od opšteg ekonomskog interesa vrši jedinica lokalne samouprave, kao osnivač, preko opštinskih i gradskih komunalnih inspektora u slučaju da se radi o komunalnim delatnostima, dok za pružanje električne energije nadzor nad pružaocima ove usluge vrši Ministarstvo rudarstva i energetike preko nadležnih inspektora”.
Pitanja o ovom slučaju koji datira iz 2013. godine poslata su Odeljenju za inspekcijske poslove opštine Vračar.
Pitanja su takođe poslata i JKP Vodovod i kanalizacija.
Odgovora nema, a nema i potvrde o prijemu elektronske pošte sa pitanjima za koju smo zamolili.
Sledeće pojavljivanje pred sudom strana u sporu je zakazano za sredinu novembra.
