Na zatvorenoj sednici Saveta bezbednosti UN Rusija je pokrenula pitanje o „prljavoj bombi“ koju priprema Kijev kako bi je upotrebio u Ukrajini, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja. Po njegovim rečima, Zapad ne bi trebalo da ignoriše tu pretnju.
„Bilo bismo srećni ako grešimo, ali ne mogu se jednostavno samo tako ignorisati tvrdnje koje su veoma ozbiljne i koje mogu da pretnje krajnje neprijatnim posledicama. Obraćamo se našim kolegama sa apelom da učine sve što je moguće da spreče taj užasni scenario“, saopštio je Nebenzja.
Ruske diplomate su upozorile generalnog direktora Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) Rafaela Grosija da bude na oprezu, jer dva objekta koja će proveriti stručnjaci IAEA nisu jedina u kojima Kijev ima mogućnosti da napravi „prljavu bombu“.
Nebenzja je istakao da su predstavnici zapadnih delegacija na zatvorenoj sednici SB UN propagirali „uobičajeni narativ o tome da Rusija priprema operaciju pod lažnom zastavom“.
Takođe je saopštio da je Grosi informisao članove SB UN o situaciji na Zaporoškoj nuklearnoj elektrani.
Misija IAEA za „prljavu bombu“ uskoro u Ukrajini
Kako je saopštio generalni direktor Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) Rafael Grosi, misija IAEA stići će u Ukrajinu kroz nekoliko dana kako bi proverila informacije o tome da Kijev priprema provokaciju sa „prljavom bombom“. Po njegovim rečima, biće potrebno još par dana da se izvedu zaključci.
Misija IAEA posetiće samo one objekte gde, prema informacijama Rusije, može biti u toku priprema za pravljenje „prljave bombe“.
„Prljava bomba“
Kako su saopštili izvori iz raznih zemalja, između ostalog i iz Ukrajine, kijevski režim priprema provokaciju na teritoriji svoje zemlje uz upotrebu „prljave bombe“ ili municije sa malom nuklearnom snagom.
Cilj provokacije je da se, prema navodima izvora, Rusija optuži da je upotrebila oružje za masovno uništenje i da se na osnovu toga pokrene snažna antiruska kampanja.
Organizatori provokacije računaju na to da bi većina zemalja krajnje žestoko reagovala na „nuklearni incident“ u Ukrajini, a da bi Moskva izgubila podršku mnogih svojih ključnih partnera.
„Prljava bomba“ ─ kontejner sa radioaktivnim izotopima i eksplozivnim punjenjem. Prilikom detonacije, kontejner se uništava, radioaktivna supstanca se raspršuje udarnim talasom, stvarajući radioaktivnu kontaminaciju područja na velikim površinama, a može da dovede i do nastanka radijacijske bolesti.
