Maske i kazne
Obavezno nošenje maski jedna je od najvažnijih epidemioloških mera u Srbiji, čak su članovi Kriznog štaba govorili da je to zamena za karantin koji je bio glavna mera tokom prvog pika koronavirusa. Ipak, do sada nijedan građanin nije prekršajno kažnjen zbog kršenja te obaveze, jer nije jasno ko je ovlašćen da prekršajno goni one koji krše naredbu Kriznog štaba.
Policija i komunalna policija upućuju na sanitarnu inspekciju kao nadležni organ, dok sanitarna inspekcija pojašnjava da je nadležna samo za pravna lica.
Formalno naplata kazni od pet hiljada dinara za nenošenje maski u zatvorenom prostoru počela je još početkom jula, odnosno posle grejs perioda od nedelju dana koje je dalo Ministarstvo zdravlja, u kome su nadležni organi samo upozoravali građane.
Grejs period se po svemu sudeći nastavio, jer nije jasno koji državni organi je ovlašćen i odgovoran da kontroliše nošenje maski.
„Niko ne kontroliše. Jedino ako ste u nekoj banci ili ustanovi onda kontrolišu službenici. Ali, policija ne. Ja vam to kažem kao neko ko radi na ulici i gleda svaki dan šta se dešava“.
„U prevozu bi trebalo da kontrolišu. Ima ko ulazi bez maske“.
„Iz Valjeva sam i mogu da kažem da nema mikakve kontrole u mom gradu, a koliko vidim ni ovde u Beogradu“.
Komunalna milicija, kako je ranije saopštila, ovlašćena je samo da upozorava građane i da asistira sanitarnoj inspekciji, dok ta inspekcija Ministarstva zdravlja saopštava da može da kažnjava samo pravna lica koja ne spovode meru.
„Podneto je ukupno 102 zahteva sudiji za prekršaje – 99 zahteva sudiji za prekršaje u objektima ugostiteljstva i tri zahteva sudiji za prekršaje u objektima za promet hrane. Za uočene nepravilnosti doneto 133 rešenja za otklanjanje istih“, navedeno je u Ministarstvu zdravlja.
Čak se ni članovi Kriznog štaba ne slažu da li treba prekršajno kažnjavati građane. Dok epidemiološkinja Darija Kisić Tepavčević računa na samosvest građana, njen kolega Predrag Kon misli da ako već postoji zabrana, mora da postoji i organ koji kontroliše njeno sprovođenje sa sredstvom prinude.
„To je opet pitanje gde ja postavljam pitanje, dakle, nije dopušteno da se nešto ne sprovodi, ako je postavljeno kao obavezno“, navodi Kon.
S druge strane, Kisić Tepavčević pita: „Pa zar nije najveća kazna ako neko dobije koronu i razboli se? Jel treba veća kazna od te?“
„Ne, ne. Mora da se kontroliše! Mora da se nađe način! To što nema načina ja isto kritikujem“, kaže dr Kon.
Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ostavlja mogućnost Vladi da uvede kazne od čak 20 hiljada dinara za nenošenje maski, ukoliko je njihovo nošenje naređeno. Međutim, zakon nije precizirao koji organ bi trebalo da bude nadležan za kontrolu.
