Kako živimo, kome se klanjamo, kako mislimo najbolje se može videti u malim sredinama. Sve razlike i negativne pojave su tamo izraženije, a ljudi se odlično poznaju. Tako nastaju i šaljive pesme koje svedoče o jednom vremenu i prilikama. Stvaraju ih nepoznati autori, naše komšije i obično se dele u užem krugu. Tako je i Blace dobilo svog pesnika, koji oštrim mislima ocenjuje situaciju i SNS vlast u ovoj sredini. Govorimo o Milošu Loviću (33) iz blačkog sela Krivaja. Iz čista mira, barem se tako čini, postao je sarkastičan i oštar pesnik, čiji stihovi prate sadašnju blačku društvenu i političku scenu.
“Od izbora dva somića ima da ostane, i sendvič ću da dobijem, možda i banane.
Jedem jedan, stiže drugi, oba su mi mila, i sedim sad i čudim se, glas’o sam debila.
Žedan vodim naprednjake ispred moga sela, kad bi fantu moja stranka meni sad donela…
Dala mi je što svetluca bedž iz stranke naše, uzmi, uzmi to je tvoja parola da mašeš.
Sve to prođe, sendvič stiže, rezultate javljaš, stranka više te ne gleda, glup si, zaboravljaš…”, kaže jedna od Miloševih pesama.
Inspiracija za njegove pesme u poslednje vreme su tri letnjikovca i nekoliko klupa za koje je iz lokalnog budžeta dato 3,8 miliona dinara, što je bio šok za žitelje Blaca.
“Grejanje je odavno skupo, smrzavati se nije glupo. Idila je prava snežna, sedeljka je neizbežna. Još opština kad se trudi, da izađu na mraz ljudi. U hladnome danu ovom, pohvalili se klupom novom. Pokraj reke koja seče, teškim smradom, kad poteče. Odmor biće prva liga, rešili nas mnogih briga. Vidi ipak, par su tu, lepe klupe k’o u snu. Sigurno da mnogo košta, uloženo je mnogo što šta. I drvo je sad na ceni, još raskošom kada pleni. Ni ove klupe nisu proste, ugostiće i strane goste, obišla je slika svet, kubik građe i 05. Nije mala kubikaža, ne postoji tu muljaža.
Letnjikovac dva sa dva, milion košta, nema šta… Još komada puta tri, zadovoljni sad su svi. Prioritet to je bio, niko nije sreću krio. Redovi su od gumare, do Đošine pečenjare. Trče deca, a i ljudi, konačno se Blace budi. Ideje vam nisu glupe, za letnjikovac i za klupe, taj je potez stvarno human, a’l nije narod malouman. Istorijske vi ste face što radite to za Blace, zavili ste sve u svilu, vidimo se u aprilu”, obećao je Lović lokalnim naprednjacima u svojoj pesmi.
– Za sada nemam problema oko tih stihova, mada ne znam hoće li ih nadalje biti. Vidite, ja nisam zaposlen u državnoj firmi, već sam radio u privatnoj i ne mogu da me ucenjuju, a ja mogu da kažem šta mislim – komentariše Lović svoju poeziju.
Kaže, da je sa pisanjem, krenuo odmah posle srednje škole. Prvo skromno pokazao je pesme, uvek šaljive, svojim prijateljima, koji su ih oduševljeno prihvatili. Onda je na red došla i ljubavna poezija, ali se brakom ona završila. Sadašnjica je nova inspiracija i muka ovog mladog čoveka.
– U deset minuta napišem pesmu, ali ne mogu uvek. Prosto naiđe nešto što me isprovocira i onda pišem. Kažu da sam dar nasledio od pokojnog dede, kojeg nisam ni poznavao. Poezija mi služi da iskažem svoje stavove, a u poslednje vreme u Blacu je mnogo inspiracije, barem za političke pesme – dodaje naš sagovornik.
Za sada ih ne prikuplja, nego onako iz duše smisli, kaže, pa da od nedavno ima želju i da intenzivno radi na tome da donekle komercijalizuje svoj talenat, jer je do sada sve bilo čisto amaterski.
Prilike su takve da je materijala mnogo i ko zna, možda Lović jednog dana i zaista krene u poetske profesionalne vode. Ako ne, ostaju ove pesme kao pečat i simbol jednog vremena koje svi jedva čekamo da prođe.
“Zima nam se hladna smeška, fali samo više snega, da pravimo Belić Sneška, preko brda, preko brega.
Da pevamo one pesme, gde se ori na sve strane, da poteknu snežne česme, sedam dana natenane.
Pisali smo Božić Bati i sedome Deda Mrazu, da se prava zima vrati, da tabaju deca stazu.
To su naše skromne želje u vremena ova teška, samo osmeh i veselje, i svakog dana novog sneška.
Nadamo se ispunjenju naših slatkih dečjih snova, a ostalom javnom mnjenju: Srećna, srećna svima Nova!”
