U svom godišnjem govoru o stanju Evropske unije predsednica Evropske komisije najavila je novu vrstu izveštaja o napretku zemalja kandidata. Taj novi dokument baviće se vladavinom prava, poglavljem koje je najteža prepreka svima. A šta to konkretno znači? Hoće li se sve ponovo svesti na puke kritike, ili su predviđene konkretne kazne za one koji reforme odugovlače?
Godinu za godinom Evropska unija u svojim redovnim izveštajima konstatuje ograničen napredak vladavine prava u Srbiji. Isto tako godinama civilni sektor apeluje da je potrebno da se više pažnje posveti toj oblasti.
Po svemu sudeći, apeli će biti uslišeni.
„Veoma sam srećna što mogu da najavim da ćemo izveštaje o vladavini prava otvoriti onim zemljama pristupnicama koje još brže napreduju. Ovo će ih staviti u ravnopravan položaj sa državama članicama. I podržati ih u njihovim reformskim naporima“, rekla je u govoru o stanju u EU Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.
U prevodu, i za zemlje koje žele da uđu u EU sastavljaće se temeljniji izveštaji u odnosu na do sad objavljivane, sa fokusom na pravosuđe, korupciju i medije.
Pa postoji šansa da se u njemu nađu detalji o aferi i sudskom postupku „Jovanjica“, vezama države i kriminala ili netransparentnom vlasništvu nad medijima.
„Vi kada pogledate te izveštaje za države članice, tu postoje primedbe čak i za one najrazvijenije. U slučaju Srbije mislim da bi to značilo još bolje adresiranje onoga što je zapravo problem“, kaže Sofija Popović sa sajta European Western Balkan.
Biće to poruka da je Unija više od ekonomske zajednice i da su zapravo temeljne vrednosti pravo i pravda, ali i da je Evropa ozbiljna po pitanju proširenja, smatraju u Nacionalnom konventu o EU.
Međutim, predviđa li novi izveštaj kazne za one koji ne napreduju? Ima li „štapa i šargarepe“?
„Mi kada smo u pitanju možemo da budemo samo ‘osakaćeni’ tako što će proces proširenja biti usporen“, kaže Bojana Selaković iz Nacionalnog konventa o EU.
To bi onda moglo da znači posledično gubitak benefita koji su uvedeni kako bi se proširenje ubrzalo.
„Dakle, pristup određenim mehanizmima, pristup možda nekim procesima odlučivanja, pristup jedinstvenom tržištu, što nije bio slučaj ranije“, smatra Selaković.
Izvesno je da EU ne želi da ponovi grešku iz istorije i da u savez primi zemlje koje nisu spremne, kao što je bio slučaj, između ostalog sa Mađarskom i Poljskom, a zbog kojih je prećutno novi izveštaj i uveden pre tri godine.
