U Srbiji će ponovo poskupeti gorivo, kao i gas i struja, što će posledično pogurati cene svih proizvoda nagore.
Kada se govori o zaradi za dostojanstven život, proračun za prošlu godinu je bio da je za to potrebno 110.000 ili 120.000 dinara kako bi se pokrili troškovi i pristojno živelo, pod uslovom da imate svoj stan, da nemate kredit niti izdržavane članove porodice.
Taj proračun je radio Centar za politike emancipacije.
„Navikavamo se na loše stvari koje nam se dešavaju, problem je što više ne znamo šta su potrebe. Kad se ispituju siromašni, oni procenjuju da su im potrebna sredstva mnogo niža od onih koji su stvarni troškovi života, a to je rezultat adaptacije na siromaštvo. Vi u stvari i svoje potrebe snižavate, više nema želja, a i te potrebe su svedene na minimum“, rekla je za Euronews Srbija Sarita Bradaš iz Fondacije Centar za demokratiju.
Ona kaže da postoje neki standardi dostojanstvenog života i rada, a da dostojastven rad podrazumeva i adekvatnu zaradu za uloženi rad.
„To su prihodi od kojih vi i vaša porodica možete dostojanstveno da živite. Dostojanstven život podrazumeva da se zdravo hranite, da se oblačite, da imate sredstva da se grejete, da plaćate stanarinu, da imate pristup zdravstvu, obrazovanju i kulturnim sadržajima“, rekla je Bradaš.
Navodi da su ljudi iscrpeli sve moguće resurse snalaženja – traženje dodatnih poslova i prekovremeni rad.
Dodaje da predstoji poskupljenje gasa i struje, ali da su za dve godine čvrsta goriva na koja se greje većina siromašnih poskupela 50 odsto.
„Ne znamo koliko će to da bude sad kad bude sezona i šta će ti ljudi da rade. Dobiće 10.000 dinara za dete, da li će moći da kupe metar drva za to?“, upitala je Bradaš.
Kaže da siromašni imaju minimalna sredstva koja nisu dovoljna da zadovolje čak ni osnovne egzistencijalne potrebe.
„Ljudi naravno razmišljaju – a šta bi bilo da nema čak ni to malo. Gubitak tog jedinog prihoda je gubitak sredstava za preživljavanje i onda je razumljivo zašto se oni ne bune“, navela je ona.
„Čini mi se da su ljudi desetinama godina postajali svesni toga da bilo koja vrsta pobune ne rezultira uticajem na promenu u društvu, u njihovom radnom okruženju, jednostavno su se na to navikli“, rekla je sagovornica Euronews Srbija.
Kaže da u svetskoj bazi nejednakosti postoje podaci za Srbiju od 1980. do 2021. godine o tome kako su se kretale nejednakosti i kako se kretao dohodak.
„Tu je poređenje između 10 odsto onih koji imaju najveći dohodak i 50 odsto onih koji imaju najniži dohodak, znači polovina stanovništva. Od 1980. do 2021. godine ovih 50 odsto najsiromašnijih, njihovi su prihodi smanjeni za 14 odsto, a prihodi ovih 10 odsto najbogatijih su povećani za 44 odsto. Od 2000. do 2016. dolazi do naglog raslojavanja, siromašenja ovih 50 odsto najsiromašnijih i bogaćenja onih 10 odsto najbogatijih“, rekla je Bradaš.
Ona smatra da jednokratne mere pomoći koje sprovodi država imaju jednokratne efekte.
