STOKHOLM – Evropa bi trebalo da dočeka migrante sa saosećanjem, a ne bodljikavom žicom, poručio je tanzanijski pisac Abdulrazak Gurna, dobitnik Nobelove nagrade za književnost.
Gurna, koji se u svojim knjigama bavio uticajem imperijalizma na pojedince, rekao je da je bio šokiran kada ga je Švedska akademija pozvala i obavestila da je dobio Nobela, navodi agencija Rojters.
Poetski je govorio o iskustvu migriranja, ostavljanju porodice i delu života zbog početka u novom društvu u kojem se uvek, delom oseća kao stranac.
Nobelovac smatra da se britanska vlada loše odnosi prema tražiocima azila.
„Čini se da se trenutno vlada prilično loše odnosi prema tražiocima azila ili osobama koje traže dozvolu za boravak u zemlji”, rekao je 73-godišnji Gurna, a preneo Rojters.
Bregzit je, kako navodi nobelovac, ukazao na „određenu pakost” jer se iza glasa za izlazak Velike Britanije iz Evropske unije skriva narativ o neevropskim migrantima.
Gurna, koji je rođen u Zanzibaru, istakao je da migranti ne dolaze bez ičega i da žele da rade.
„Čini se da su oni jako iznenađeni da ljudi iz raznih mesta žele da dođu u prosperitetnu zemlju. Zašto su iznenađeni? Ko ne bi došao u prosperitetniju zemlju? Postoji određena vrsta pakosti u tom odgovoru”, poručio je o, prenosi Tanjug.
Nobelovac je izrazio divljenje prema odlučnosti i hrabrosti ljudi koji su se toliko udaljili od svojih domova kako bi pronašli nov život.
„Milioni Evropljana tokom vekova su napuštali svoje domove upravo zbog tog razloga i činili invazije po svetu upravo zbog tog razloga”, dodao je.
Drugo je pitanje, kazao je, zašto su ljudi osetili potrebu da krenu na tako opasno putovanje u nov život.
Evropa bi, smatra on, trebala da promisli o svom pristupu prema migracijama.
„Sa većim saosećanjem umesto s bodljikavom žicom”, istakao je Gurna.
Ipak, on napominje da se ne zalaže za potpuno slobodne migracije, ali ističe da ne bi trebalo da postoji antagonistički prikaz migranata.
U obrazloženju Švedske akademije kaže se da je Gurni nagrada dodeljena za „beskompromisan i saosećajan prikaz uticaja kolonijalizma i sudbine izbeglica u ponoru između kultura i kontinenata”.
Gurna je kao izbeglica stigao u Veliku Britaniju krajem 1960-ih. On je četvrti afrički pisac dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Objavio je 10 romana i niz kratkih priča.
Nobelovu nagradu u ovoj oblasti dodeljuje Švedska kraljevska akademija, a sastoji se od zlatne medalje i novčane nagrade u iznosu od 10 miliona švedskih kruna ili 1,1 milion dolara.
Odluka da Nobelovu nagradu za književnost dobije Abdulrazak Gurna iz Zanzibara jedno je od najvećih iznenađenja u novijem periodu, ocenio je pisac, književni kritičar i izdavač Gojko Božović.
Božović je rekao agenciji Tanjug da ona deluje iznenađujuće pošto se godinama pominju vrlo poznati i značajni pisci, dobitnici drugih velikih međunarodnih nagrada, čije se knjige prevode na desetine jezika i dolaze iz velikih kultura.
„Može se primetiti da poslednjih godina Nobelov komitet donosi odluke koje su naizmenične. Povremeno izazivaju kontroverze i javne rasprave, a onda usledi godinu ili dve u kojima je najveći deo književne javnosti iznenađen i više želi da sazna razloge iz kojih je ta odluka doneta nego što se bavi delom samog pisca”, rekao je Božović.
Prema njegovim rečima, pozitivno je što će odluka da Gurna bude dobitnik Nobela „možda doprineti da se baci više svetla na tokove afričke književnosti”, pogotovo na kulturu iz koje potiče ovogodišnji dobitnik.
