Potpisivanjem povelje o osnivanju Alijanse država Sahela, Niger, Burkina Faso i Mali su formalizovali vojni savez čiji je cilj borba protiv terorizma i odvraćanje od vojne intervencije u Nigeru. Ovaj savez ima izrazito antifrancuski karakter, smatra dr Danilo Babić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Niger, Burkina Faso i Mali potpisali su povelju o osnivanju Alijanse država Sahela za stvaranje arhitekture kolektivne odbrane, napisao je privremeni predsednik Malija Asimi Goita na Iksu (ranije Tviteru).
Dokument kog su potpisali lideri Nigera, Burkine Faso i Malija sadrži mehanizam za „međusobnu pomoć u korist našeg stanovništva“, naveo je Goita. U dokumentu se navodi da se povelji mogu pridružiti i druge zemlje.
Istovremeno, stanovništvo Nigera nastavlja da protestuje protiv vojnog prisustva Francuske i zahteva da njene trupe i ambasador odmah napuste zemlju.
Vojni savez Malija, Burkine Faso i Nigera protiv terorizma
Reč je o formalizovanju jednog neformalnog saveza koji postoji nekih mesec ili dva i to je dobar put za suzbijanje raznih terorističkih i ekstremističkih pretnji koje se dešavaju u regionu Sahlea, odnosno Zapadne Afrike, kaže za Sputnjik dr Danilo Babić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
„Terorističke aktivnosti bile su najveće upravo u predelu tromeđe između Malija, Burkine Faso i Nigera, što govori da su teroristi veoma dobro koristili nepostojanje koordinacije između tih država i eksploatisali taj pogranični pojas gde se nije tačno znalo šta je čija nadležnost. Ovo znači uspostavljanje jedne kolektivne bezbednosne arhitekture koja će, nadamo se, povećati efikasnost u borbi protiv terorista, jer do sada im to nije polazilo za rukom, čak i otkad vojne vlasti upravljaju tim zemljama.“
Asimi Goita je na vlast u Maliju došao nakon vojnog puča u maju 2021. godine, kada su uhapšeni prelazni predsednik te zemlje Ba Ndau i premijer Moktar Uane.
Aktuelna vlada u Burkini Faso, koju predvodi kapetan Ibrahim Traore, došla je na vlast nakon vojnog udara u septembru 2022. godine, kada je srušena prethodna vojna hunta na čijem čelu se nalazi pukovnik Pol-Anri Sandago Daimba.
Odgovor na pretnju vojnom intervencijom
I u Nigeru je na vlasti vojna hunta, koja je srušila dotadašnjeg predsednika Mohameda Bazuma u puču krajem jula 2023. godine.
Posle puča u Nigeru, Ekonomska zajednica Zapadne Afrike (EKOVAS) pretila je vojnom intervencijom u toj zemlji i sigurno da je formiranje Alijanse država Sahela odgovor EKOVAS-u na moguću vojnu intervenciju, za koju Babić smatra da se neće desiti.
„Mi neformalno to znamo mesec dana. Otkad je najavljena ta vojna intervencija vrlo brzo su i Mali i Burkina Faso izjavili da će pomoći Nigeru u slučaju napada, čak su određene trupe i tehnika iz Burkine Faso raspoređene u Nigeru. Ovo je prosto formalizacija stanja na terenu ali i jedna pi-ar aktivnost i prosto dovođenje postupaka u realnom vremenu u neku legitimnost i njeno pokrivanje zakonskim okvirom“.
Antifrancuski savez
Kad je reč o gubljenju pozicija Francuske, bivše kolonijalne sile u Africi, Babić kaže da od svih pučeva koji su se dogodili, pučevi u ove tri zemlje imaju najizrazitiji antifrancuski karakter, pa je stvaranje vojnog saveza takođe poruka i Francuzima da se ne mešaju.
Za sada je Francuska izgubila pozicije u ove tri zemlje, smatra Babić.
„Tako to za sada deluje, mada je taj stokholmski sindrom između Zapadne Afrike, pogotovo Malija i Francuske, veoma jak i niko sa sigurnošću ne može reći šta će biti za deset godina. Ali sad u ovom kratkoročnom vremenskom intervalu, antifrancuski karakter je veoma jak u ove tri zemlje i sigurno u nekom kratkoročnom vremenskom razdoblju ne možemo očekivati da će se promeniti taj antifrancuski sentiment“, zaključio je Babić.
