Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa predsednikom Kine i najavio postizanje dogovora o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine. Premijerka Ana Brnabić ushićeno je prokomentarisala ovo Vučićevo (još uvek nepostignuto) dostignuće, rekavši da je ovim ugovorom „nebo granica za srpsku privredu“. Postavlja se pitanje za šta tačno je „nebo granica“ kada su u pitanju odnosi između Srbije i Kine?
– Najbolja vest sa sastanka i Si Đinpinga: najava ugovora o slobodnoj trgovini Kina-Srbija! U 2021. imali rekordan izvoz u Kinu, oko milijardu dolara (+157,7 odsto u odnosu na 2020).U poslednjih 10 godina izvoz u Kinu povećan 152 puta (2010=$7,3 mil)! Sa ovim ugovorom, nebo je granica za srpsku privredu – istakla je premijerka na Tviteru.
„Nebo je granica“ – fraza koja je prikladnija kada je izgovori uzbuđeni tinejdžer nakon što završi srednju školu, nego premijerka jedne države. Ali treba imati razumevanja za premijerku, izbori se bliže, pa je potrebno „naložiti“ SNS glasače. Za šta je sve nebo granica kada je u pitanju odnos Srbije i Kine.
Prvo što bi nekom palo na pamet jesu leteći automobili napravljeni u Srbiji. Ipak je to nešto nebesko, pa im je nebo granica, a i predsednik Vučić ih je odavno najavio, a oni kao za inat nikako da polete nebeskim svilenim putem.
Nebo je granica i za pileće nogice i svinjske papke koje bi mogli da izvozimo u Kinu, ipak je to budući srpski hit na kineskom tržištu, a takođe ih je predsednik Srbije najavio da će „poleteti“ u Kinu.
– Ima puno ideja o kojima razgovaramo sa Kinom. Od sitnih stvari, kako, na primer, da u narednih šest meseci rešimo pitanje izvoza svinjskih nogu, papaka i svega onoga što se kod nas baca ili ne koristi u dovoljnoj meri… Da vas zamolimo za fabriku električnih autobusa i električnih automobila, do toga da znamo da radite prototip letećih automobila, hajde da probamo da nešto od toga napravimo u Srbiji – istakao je Vučić jednom prilikom.
Verovatno je jedino nebo granica i kada su u pitanju krediti koje uzimamo od Kineza, a u pitanju je više milijardi, te se samo čeka kada će se otkriti koliko je zapravo Srbija zadužena i da li ćemo postati robovi zbog kineskih zajmova.
Kada smo već dok robova, nebo je granica i za uvod modernih robova iz Vijetnama. Neko bi rekao da je ova konstatacija preterana, ali tu je više stotina vijentnamskih radnika da potvrdi šta znači biti moderan rob i raditi u neljudskim uslovima u Linglongu.
Nebo je granica i uliko se iz Kine slobodno uveze biometrijski nadzor (ako već nije stigao a da građani to ne znaju). Onda neće biti granica kada je u pitanju privatnost građana Srbije. Mada ni sad nismo daleko od toga, s obzirom na to koliko je kamera na sve strane.
Za još mnogo toga je nebo granica kada je u pitanju odnos Vučića i Sija, te ćemo u budućnosti videti da li će Brnabić i Vučić uspeti svojim apsurdom da probiju čak i takvu granicu…
