Smernice za organizaciju rada u predstojećoj školskoj godini u startu su izazvale negodovanje prosvetnih radnika.
Umesto obećanog povećanja broja psihologa i pedagoga, oštrijih sankcija za nasilne učenike i seta drugih mera za prevenciju i sprečavanje nasilja u školama, Ministarstvo je školama poslalo smernice za organizaciju rada.
Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, kaže za Danas da je u uputstvu prosleđenom školama uočljivo odsustvo svesti o načinu na koji škole funkcionišu ili se odgovornost prebacuje na drugu stranu.
„Uputstvo sadrži čitav niz opštih mesta, među kojima mi je posebno zanimljivo ono koje se odnosi na izborne programe u srednjim školama, za koje se kaže da će podržati razvoj pozitivnih ljudskih vrednosti. Zar to nije zadatak svih predmeta i škole kao ustanove? Postoje delovi uputstva koji mi nisu do kraja jasni, odnosno ne razumem šta je onaj koji ga je sastavljao hteo da postigne, kao što je kreiranje identiteta (moto) škole“, ističe Markov.
On dodaje da zbog majske tragedije nastavnici, učenici i roditelji u novu školsku godinu ulaze sa više strepnje i straha.
„Deluje mi da je vreme raspusta uticalo da više postanemo svesni bezizlaznosti situacije u kojoj se nalazimo nego što smo toga bili svesni odmah nakon tragedije. Dopis Ministarstva sa smernicama kako realizovati nastavu na početku godine i kasnije nije nas dodatno ohrabrio, već više učvrstio u stavu da ni nakon letnje pauze nije pronađeno rešenje kojim bi se povećala bezbednost u školama, ali ni rešenje za traume svih koji su uključeni u obrazovno-vaspitni proces“, kaže Markov, uveren da nijedan roditelj, kao ni zaposleni u školi više ne doživljavaju školu kao apsolutno bezbedno okruženje.
Deluje mu da će garant kakve-takve bezbednosti u školama biti policajci, „što će škole više približiti kaznenim nego obrazovnim ustanovama“.
Kao jedinu konkretnu stvar iz uputstva Markov pohvaljuje preporuku da se nakon ulaznih (inicijalnih) testova rad organizuje u skladu sa procenjenim postignućima učenika u prethodnoj školskoj godini.
„Ministarstvo je dopisom skinulo odgovornost sa sebe. Nastavnici, koji su u najboljem slučaju imali psihologiju tokom jedne studijske godine, moraće da glume psihologe i da se prave da su sve iz uputstva razumeli, da popune formulare, da su sve i primenili kroz praksu. O povećanju broja stručnih saradnika više niko ne govori, a kad izađemo svi iz svojih uloga koje ćemo odglumiti, plašim se da ćemo morati da se suočimo sa svim posledicama (ne)činjenja“, ističe Markov.
Pozitivan pomak, uz mnogo „ali“
Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže da je zbog načina završetka prošle školske godine dobro što su škole dobile smernice, ali smatra da je trebalo da budu poslate mnogo ranije.
„Čak i u redovnim okolnostima bi bilo dobro da se školama ostavi više vremena za planiranje posebno kada se od njih očekuju da rade drugačije nego što je to uobičajeno, a to je još važnije u postojećim okolnostima“, ističe Baucal.
On kao pozitivno navodi to što se smernicama daju okvirne preporuke i što se u njima naglašava autonomija škola u osmišljavanju načina na koji će početi novu školsku godinu.
„Ali imajući u vidu da se veoma dugo vodi obrazovna politika koja obeshrabruje škole u korišćenju autonomije, upućivanje ovakvog dokumenta školama neće biti dovoljno da bi se ostvarili ciljevi smernica. Veliki broj škola bi verovatno zahtevao različite vrste podrške u planiranju i realizaciji smernica. Ako podrška izostane, te škole će doživeti ove smernice kao nerealan zahtev kojim Ministarstvo njima prebacuje ‘vruć kropir’“, smatra sagovornik Danasa.
Baucal pohvaljuje to što se od škola eksplicitno traži da započnu novu školsku godinu na drugačiji način i da umesto redovne nastave prvu nedelju posvete stvaranju pozitivnije atmosfere i pozitivnijih odnosa između nastavnika, učenika i roditelja i zajedničkom planiranju rada u narednoj školskoj godini.
To je, kaže on, jedna od bolnih tačaka našeg obrazovanja zbog čega u mnogim školama vlada atmosfera učmalosti i odrađivanja.
„Ali davanje instrukcije da se prva nedelja posveti toj temi i da se kroz par aktivnosti napravi promena u tom domenu je nerealna. Posebno imajući u vidu da je stvaranje pozitivne atmosfere i odnosa u školi jedna od onih promena koja ne može da se stavi u neke konkretne instrukcije tipa ‘ABC: od negativne do pozitivne škole’. Promena atmosfere i odnosa u školi zahteva dugotrajan proces koji može da se podstiče primenom određenih tehnika, ali zahteva tzv. ‘organski proces’. Drugim rečima, smernice stavljaju fokus na jednu od najvažnijih potreba u našim školama, ali se to čini na način koji nije adekvatan“, zaključuje Baucal.
