Dežurna

Naprednjaci će platiti i za crvene i za žute!

U ovih trideset i kusur godina nacionalnog i državnog propadanja stvorila se jedna interesna elita koja broji oko pet hiljada ljudi i koja raspolaže sa desetak milijardi evra mahom pokradenih para. U tih nekoliko hiljada ljudi nalaze se crveni (mahom ratni profiteri i šverceri), žuti (mahom tranzicioni profiteri) i naprednjaci (mahom klasični otimači). Otuda se sada i pojavio zapaljivi gas bez boje i mirisa koji čeka iskru posle koje kreće požar. Kada do toga dođe, a verujte da je taj trenutak vrlo blizu, prvi će se na udaru naći naprednjaci jer oni svojom praznoglavošću i bahatošću bivaju najuočljiviji i shodno tome najviše iritiraju, smatra Dr inž. Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

Narod u Srbiji je sve gladniji i to kako hleba tako i pravde. U toj kombinaciji stvara se zapaljivi gas bez boje i mirisa, kojeg je teško detektovati čak i uz pomoć besomučnih istraživanja javnog mnjenja. Upravo toga se Aleksandar Vučić najviše i plaši jer njegov mentalni sklop ne može da podnese neizvesnost. Razloga za strah imaju i naprednjački funkcioneri i paradržavni aparat koji je stvoren u međuvremenu jer sve što nisu platili crveni i žuti platiće oni i to sa kamatom.

Kada je krajem osamdesetih Slobodan Milošević preuzimao vlast među Srbima je dominantno osećanje bilo to da su potčinjeni i potcenjeni unutar SFRJ. Tadašnji režim je narodu ponudio izravnavanje računa. Inicijalno je tu i bilo realnih rezultata, pre svega to što su Vojvodina i Kosovo vraćeni pod integritet Srbije. Međutim, od samog početka problem je bio taj što prvo nisu bili definisani krajnji ciljevi već je dopuštena stihija i slobodno tumačenje. Razlog je bio Miloševićeva nespremnost da preuzme odgovornost jer bi to onda značilo i merljivost postignutih rezultata. Ovako je situacija bila da zvanično nismo bili u ratu iako je rat buktao i gro naroda je bio zahvaćen, a kada je konačno završeno svaki ishod je bio proglašen za pobedu. Na toj iskrivljenoj logici Milošević je jahao sve dok, nakon povlačenja vojske sa Kosmeta, većini ljudi nije postalo jasno da ratovi i nisu uspešno završeni. Istovremeno nova poslovna elita koja je nastala na švercu, ratnom profiterstvu i rastakanju ogromne državne i društvene imovine uvidela je da više nema šta da eksploatiše te da su promene neminovne. Tako da je 2000. godine i u narodu i u interesnim krugovima sazrela svest da su promene pitanje života. Nažalost, nakon tzv. demokratskih promena nije došlo do toga da crveni odgovaraju već je dozvoljeno da za dosta male pare, date kroz porez na ekstra profit, pređu na stranu tada uspostavljenih žutih.

Razloga zbog kojih tada nije došlo do lekovitog diskontinuiteta bilo je dosta, a po mom mišljenju dva su ključna. Prvo, otvorena su vrata za privatizaciju ogromne društvene i državne imovine, drugo demokratija je svedena samo na „krug dvojke“. Da bi mogli da izvedu privatizaciju brzo i sa dosta koristi po sebe, žutima su trebali crveni koji su do tada upravljali svim sistemima. Tako smo i dobili novu hibrid interesnu elitu koja je u sebi objedinila pored ratnih profitera i švercera iz devedesetih i nove tranzicione profitere iz dvehiljaditih.

Narod je sve to gledao i gomilao bes u sebi, a sve je kulminiralo promenama koje su se desile 2012. godine. I tada su ljudi bili gladni i hleba i pravde, a siti licemerne demokratije koja se propagirala u formi priče o evropskim vrednostima dok je u suštini bila čista lopovija. Tada je Vučić kroz očigledno unapred dogovorenu akciju hapšenja Miroslava Miškovića uspeo da od sebe napravi ono što su sva istraživanja javnog mnjenja tada pokazivala da ljudi traže. Poštenog i beskompromisnog borca za pravdu. Međutim, kao i sve drugo što se tiče njega pokazalo se da je ovo bila lažna operacija izvedena samo u cilju građenja rejtinga. Niko i nizašta nije odgovarao zato što se nakon pljačkaške privatizacije otvorila nova mogućnost, a to je bilo ekstremno zaduživanje. A da bi se mogli brzo dobiti krediti, a potom i pokrasti pare morali su biti sačuvani i crveni i žuti koji su u svom posedu imali firme, ali i međunarodne kombinacije sposobne da ovu operaciju izvedu brzo i efikasno. Tako smo dobili novu i još uvek aktuelnu fazu u razbijanju Srbije.

Za ovih jedanaest godina podignute su milijarde evra kredita, izdate su milijarde evra državnih obveznica i potpisane su milijarde evra u strateškim ugovorima. Sve ove milijarde su brzo i efikasno prepakovane kroz razne javne radove u kojima su cene višestruko predimenzionisane pa smo tako postali svetski rekorderi u ceni koštanja kilometra autoputa ili kanalizacije. Primera radi do ovakvih neverovatnih cena se dolazi tako što se za autoput koji prolazi kroz plodnu zemlju uz Moravu prikazuje da se radi o stenovitom području pa tako umesto otkopa i odnošenja zemlje vrši se naplata miniranja i odnošenja stena. Ili recimo na izgradnji novog bloka u termoelektrani Kostolac imamo situaciju da postrojenje stepena iskoristivosti od trideset pet procenata košta kao da je iskoristivost od četrdeset i dva procenta. Ovo za većinu ljudi ne zvuči kao neki veliki problem, ali suštinski jeste jer se zarad krađe para uzelo zastarelo tehničko rešenje i time će u narednih trideset godina morati da se troši sedam posto više uglja i da se shodno tome troši više para na iskop kao i da se emituje više štetnih gasova u atmosferu. Gledano u novcu za period tehničkog veka te elektrane šteta koju će pretrpeti Srbija je najmanje stotinu i pedeset miliona evra, a potencijalno i više imajući u vidu da se očekuje da cena emisije ugljen dioksida bude dosta velika kada se u potpunosti bude uspostavilo ovo tržište. Primeri pljačke su brojni, a za realizaciju iste su pored od ranije proverenih crvenih i žutih lopova bili neophodni i lopovi nove generacije.

Naprednjački doprinos već uspostavljenoj interesnoj eliti ogleda se u primercima nepismenih i bahatih otimača koji pljačku vrše u po bela dana i to bez bilo kakve maske ili rukavica. U njihove prazne glave Vučić je ulio neverovatno samopouzdanje i osećaj da im niko ništa ne može i da je potrebno samo da najveći deo onoga što otmu daju njemu bilo direktno u kešu bilo u sigurnim glasovima. Otuda su ovi naprednjački primati postali najvidljiviji i shodno tome na sebe navlače najveću mržnju običnih građana. Onim crvenim i žutima ovakva situacija najviše odgovara jer im je računica da će se opet izvući sa minimalnim posledicama jer su oni ipak mafija belih okovratnika i često su neupadljivi, a i kriminalne kombinacije kojima se oni bave su takve da široka javnost teško to može da razume. Primera radi, na trgovini strujom zarade su enormne, ali je potrebno veliko znanje da bi se posao mogao realizovati. Otuda su naprednjački primati (izuzev Vučićevog kuma) ostali van ovog unosnog posla. Doduše, svojevremeno su pokušali preko Milorada Grčića i svi se sećamo da se to završilo totalnim kolapsom elektroenergetskog sistema. Zbog čitalaca ću pokušati da objasnim jednu od šema.

Privatna kompanija od EPS pozajmi određenu količinu električne energije u periodu od 13 do 14 časova u toku radnog dana uz dogovor da istu količinu vrati u periodu 23 do 24 časova istoga dana. Na kraju kada se sabere energetski bilans saldo je nula jer je EPS dobio nazad onoliko električne energije koliko je dao (uz plaćanja mrežarina), međutm za privatnu firmu koja je pravila aranžman finansijski saldo je daleko od nule imajući u vidu da je cena električne energije u špicu potrošnje kada su je oni uzeli od EPS višestruko veća od cene u noćnim časovima kada je struja EPS-u vraćena. Za ovakvu šemu je potrebno imati tehnička znanja i ozbiljne veze u Evropi kako bi se čitav krug zatvorio, a to ponavljam naprednjački primati nisu sposbni čak ni nakon ovoliko godina apsolutne vlasti te su stari kadrovi nezamenjivi.

Dakle u ovih trideset i kusur godina nacionalnog i državnog propadanja stvorila se jedna interesna elita koja broji oko pet hiljada ljudi i koja raspolaže sa desetak milijardi evra mahom pokradenih para. U tih nekoliko hiljada ljudi nalaze se crveni (mahom ratni profiteri i šverceri), žuti (mahom tranzicioni profiteri) i naprednjaci (mahom klasični otimači). Dok su se oni radovali otetim parama majke su naricale nad poginulim sinovima u ratovima, izbeglice su kukale za ognjištem, a radnici za fabrikama koje su gradili od nule i u njih ulagali svoju mladost i ideale. Zbog crvenih (tu se računa i crveni vojvoda Šešelj da ne bude zabune) narod se razočarao u ideju patriotizma imajući u vidu sveopštu zloupotrebu tog osećanja kod ljudi dok se išlo iz poraza u poraz. Zbog žutih se pak narod razočarao u ideju demokratije i evropskih civilizacijskih vrednosti jer su oni svoje lopovije skrivali iza zapetljane mreže ispraznih fraza o evropskom putu, transparentnosti, ravnopravnosti i građanskih i medijskih sloboda. Naprednjaci su pak doveli narod u stanje potpune apatije jer su zbog mraka koji vlada njihovim liderom krenuli da ubijaju ne samo ideje patriotizma i demokratije već i svrhe samog života. Otuda se sada i pojavio onaj zapaljivi gas bez boje i mirisa koji čeka iskru posle koje kreće požar.

Kada do toga dođe, a verujte da je taj trenutak vrlo blizu, prvi će se na udaru naći naprednjaci jer oni svojom praznoglavošću i bahatošću bivaju najuočljiviji i shodno tome najviše iritiraju. Međutim, sada se stiču uslovi da se na udaru nađu i crveni i žuti. Jer ako su devedesetih postojala društvena i državna preduzeća koja su dvehiljaditih prodata, a potom se država i zadužila do krajnjih granica, to znači da nakon promene vlasti jedino što će preostati kao mogućnost jeste svojevrsna nacionalizacija pomoću zakona o poreklu imovine i antimafijaških mera koje će podrazumevati oduzimanje svega stečenog kriminalom. Ovakvom akcijom bi se narod mogao istovremeno nahraniti i hlebom i pravdom. Otuda već sada svako ko je prava opozicija mora da obeća i garantuje da će se nakon pobede naroda nad Vučićevim režimom uspostaviti vlada stručnjaka sa mandatom da se radikalno obračuna sa kriminalom i korupcijom uz obavezu očuvanja postojećeg ustavnog poretka i vojne neutralnosti. Ako se i ovaj put izvuku i prežive, Srbija više neće imati nikakve šanse.

(Autor je predsednik Narodnog slobodarskog pokreta)