Azerbejdžanske trupe su 25. novembra ušle u okrug Kalbadžar (jerm. Kavačar) u regionu Nagorno-Karabah. Prema sporazumu o prekidu vatre uz posredovanje Rusije postignutom između Bakua i Jerevana, azerbejdžanske snage već su ušle u okruge Agdam i Kalbadžar i ući će u okrug Lačin.
Međutim, Lačinski koridor, koji povezuje Jermeniju i Nagorno-Karabah, kao i veliki deo Nagorno-Karabaha ostaće pod kontrolom ruskih snaga.
U isto vreme, prisustvo ruskih mirovnih snaga u regionu i ograničenja koja nameće ovo prisustvo očigledno uznemiruju barem deo azerbejdžanskih oficira i vojnika.
Naročito je mesto ruskih mirovnih snaga ostalo na području manastira Dadivank kako bi se sprečilo uništavanje ovog svetog mesta. Uprkos tvrdnjama rukovodstva o „tolerantnom i časnom ponašanju“ njihovih snaga, azerbejdžanske trupe zapravo uništavaju i pljačkaju jermenske crkve, groblja i imanja koja su masovno preplavili svojim prisustvom.
Zbog toga, zabrana pristupa jermenskom manastiru Davidank čini azerbejdžanske snage nezadovoljnim i oni pokušavaju da isprovociraju tamo raspoređene ruske mirovnjake. Agresivni postupak azerbejdžanskih trupa može se videti na video snimku i na fotografijama.
Video prikazuje demonstrativno agresivno ponašanje trupa. Dva ruska pregovarača razgovaraju sa tri azerbejdžanska oficira (jedan sa zastavom na štapu). Iza pregovarača i dvojice Rusa vidi se velika grupa Azera koja besno drži oružje.
Da li se plaše da će ih ova dvojica Rusa ubiti?
Službenik koji zastupa drugu stranu pretvara se da ne govori ruski. Postoje dva moguća objašnjenja: a) On je Turčin b) Ovo je demonstrativni potez da se pokaže pozicija.
Po završetku razgovora, ruski oficir salutira , na šta, kao odgovor, prima nepažljiv pokret prevodioca. Muslimanski (turski?) oficir to ignoriše.
Čini se da je Turska namerno priredilA ovu lokalnu provokaciju u propagandne svrhe da bi demonstrirao „vojnu moć i dominaciju“ nad Rusima. Takvi potezi mogli bi dobro da posluže internoj i međunarodnoj medijskoj pažnji.
Kada neko tako postupa, najvažnije je da ne zaboravi modernu istoriju. Već je postojao politički režim koji je mislio da može napasti ruske mirovnjake.
Tada je ponosni gruzijski lider, Mihail Sakašvili, 2008. godine progutao kravatu i izgubio osmodnevni rat. Kao rezultat rata, gruzijske snage su razbijene i Rusija je priznala Južnu Osetiju i Abhaziju kao nezavisne države.
