Na centralnoj pozornici „Besmrtnog puka”, u kraljevskoplavoj dugoj haljini, Pavlina će otpevati pesmu „Rusija, boljšaja, velika”. Polovina teksta će biti na ruskom, a polovina na srpskom jeziku
Na proslavi 9. maja, Dana pobede nad fašizmom, danas će u Moskvi nastupiti i dvanaestogodišnja Pavlina Radovanović iz Orahovca, srpske enklave na Kosovu i Metohiji. U 16 časova po moskovskom vremenu ova zadivljujuće nadarena devojčica anđeoskog glasa će na centralnoj pozornici „Besmrtnog puka”, u kraljevskoplavoj dugoj haljini, otpevati pesmu „Rusija, boljšaja, velika”. Polovina teksta će biti na ruskom, a polovina na srpskom jeziku.
U povorci „Besmrtnog puka” na Crvenom trgu biće nošene i fotografije Dejana Večevića, Aleksandra Micića i Aleksandra Majmarevića, prvih žrtava takozvane OVK i NATO bombardovanja u Velikoj Hoči i Orahovcu.
Pavlina je s majkom Velinkom u Moskvu otputovala u petak. Bio je to njen prvi let avionom. Dok su obilazili centar grada uoči jučerašnje generalne probe, kaže mama Velinka za „Politiku”, prolaznici su prepoznavali njenu ćerku. „Pauljina eta, Pauljina ot Kosovo”, zadivljeno su govorili, ugledavši devojčicu čiji je glas stigao do srca Rusa pre nego što je nogom stupila na tle najveće slovenske zemlje.
A priča o talentu koji je iznikao iz krvlju i mukom natopljenog kosovskog tla počinje kada je Pavlina imala samo pet godina. Kako je jednom prilikom ispričala, tada je odjednom počela da peva, na oduševljenje svojih ukućana. Glas o njenom daru ubrzo je stigao i do Gavrila Kujundžića, nastavnika muzike, jednog od osnivača dečjeg ansambla „Kosovski božuri” i autora kultnih pesama o Velikoj Hoči, Prizrenu, Metohiji… Uz ovog entuzijastu i muzičkog znalca, za samo nekoliko godina izrasla je u istinsku mladu umetnicu.
Pavlina pohađa šesti razred osnovne škole u Orahovcu, u getu u kome je posle 1999. godine od 3.500 Srba ostalo njih svega oko trista, od toga sedamdesetoro dece. Granice njenog bezbednog sveta svedene su na par stotina metara ulice u kojoj njena porodica živi i na prostor oko Crkve Uspenja Presvete Bogorodice. Tamo s drugarima igra fudbal, na improvizovanom terenu gde su stative po dva postavljena kamena, jer su im Albanci zaposeli pravo igralište. Tri puta nedeljno putuje na časove u Muzičku školu „Stevan Mokranjac” u Gračanici, udaljenoj sedamdesetak kilometara. Usavršava pevanje i svira klavir. Instrument je dobila zahvaljujući Fondaciji „Osmeh na dar” i manastiru Visoki Dečani, a novac su priložili i darodavci – Viktor iz Londona i Dražen iz Hjustona.
U zahvalnici za poklonjeni klavir Pavlina je, između ostalog, napisala: „Kada budem zrela devojka, kada budem bila svoj čovek, pomoći ću svima na ovom svetu.”
I zaista, tu misiju za koju joj je proviđenje u glasne žice usadilo dar ova devojčica obavlja sa zadivljujućim samopregorom. Pored školskih i kućnih obaveza, stiže da učestvuje u humanitarnim akcijama, da nastupa širom Kosova i Metohije i u centralnoj Srbiji, a čitav prihod s nedavnog samostalnog koncerta u Banjaluci namenila je za oslikavanje Crkve Uspenja Presvete Bogorodice u Orahovcu. Njena pesmarica, natopljena emocijama, rodoljubljem i iskrenom religioznošću, sadrži na desetine izvornih i patriotskih pesama.
„Ne bih otišla iz Orahovca, ostala bih sama ovde na ulici, kao siroče neko, ili bih ostala kući sama. Zamolila bih oca Isaija iz manastira Visoki Dečani da ja ceo život provedem kod njih u molitvi, zato što znam da mi je tamo najbezbednije, da se ja tamo molim. Da se molim za svoj narod, da se vrate svi oni koji su sada u Centralnoj Srbiji, koji su otišli iz Orahovca, da se svi moji drugari koji mi nedostaju vrate”, rekla je Pavlina u razgovoru za portal „Gračanica onlajn”, novembra prošle godine.
Od anđeoskog glasa iz metohijskog geta zatreperio je 24. marta ove godine i vazduh oko Spomenika generalu Veljku Radenoviću (1955–2012) u Kruševcu. Na otvaranju obeležja ovom policijskom oficiru, koji je u leto 1998. predvodio operaciju oslobađanja nekoliko stotina Orahovčana koje su teroristi OVK držali kao taoce, Pavlina je otpevala pesmu „Đenerale”, čiji je autor njen učitelj i mentor Gavrilo Kujundžić. Samo dan kasnije održala je solistički koncert u prepunoj sali Ruskog doma u Beogradu, povodom sećanja na žrtve martovskog pogroma na Kosmetu 2004. godine. Svi koji su imali sreću da prisustvuju ovom događaju kažu da je iz Pavlininog grla izašlo više od pesme, više od stihova – u glas se pretočila duša njenog naroda.
Upravo ovaj nastup bio je povod da je organizatori „Besmrtnog puka” pozovu da nastupi na centralnoj proslavi Dana pobede u Moskvi. Pavlina Radovanović će u Rusiji boraviti do 26. maja i imati još nekoliko koncerata, što će biti prilika da predstavi muzičku baštinu Kosova i Metohije, rodni Orahovac i svoj izuzetni talenat. Da u ime naroda kojem dušom i telom pripada prenese poruku ljubavi. Jer, to je misija koje se prihvatila – da pomogne svima na ovom svetu, koji jedino lepota može da spasi.
