„Bio sam u Podgorici na Svetosimeonovskoj litiji. Utisak je jedinstven i neponovljiv“, priča Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije Perić.
– Zajedno sa desetinama hiljada ljudi, iz jedne duše i jednog glasa smo Boga molili – Svetog Savu, Svetog Simeona Mirotočivog i sve svete Nemanjiće prizivali, hodali ponosno ulicama Podgorice, pevali o našoj majci Crnoj Gori, Boki, Svetom Vasiliju Ostroškom, Karađorđevićima i Petrovićima, Oplencu i Lovćenu, Dečanima i Žiči – rekao je mitropolit.
On dodaje da su pevali o svetom Knezu Lazaru i Kosovskim mučenicima, ali i o besmrtnicima sa Košara i Mojkovca.
– Bori se narod za svoje svetinje, ne da ih. Bori se za svoj identitet pravoslavni i srpski, za svoje ćirilično pismo, za svog Njegoša, Marka Miljanova, za Crnjanskog i Andrića. Bori se za egzistenciju sopstvene dece. Zna narod da nije jedini cilj oteti crkvenu imovinu. Pravi cilj je podeliti i razoriti Svetosavsku Crkvu. Zato se nad licima ljudi, žena, dece, staraca ponosno viore stotine i stotine trobojki – kaže on.
Mitropolit je dodao da su neke vezane sa krstaš barjacima simbolizujući večno narodno, duhovno i crkveno jedinstvo Zete i Raške, Boke i Šumadije, Xercegovine i Srema, svih naših zemalja i krajeva.
– Maliciozni i zlonamerni kažu da taj naš narod nije crkven, da je masovnošću iznenadio i sveštenstvo u Crnoj Gori i političke glavare. A ja baš mislim da su tamošnji pravoslavni Srbi izrazili suštinsku crkvenost, hrišćansku ljubav, požrtvovanje i ozbiljnost. Oni nikoga ne isključuju, bez obzira na nacionalnost i političko opredeljenje. Sve pozivaju i prihvataju u zajednicu bratstva i ljubavi, jer je njihovo opredeljenje da boreći se za sebe, svoje dostojanstvo i identitet brane slobodu i dostojanstvo drugih. Ne malo braće Hrvata, muslimana i Crnogoraca se odazvalo – rekao je mitropolit.
Međutim, kaže da mu se najvažnijom čini ozbiljnost našeg naroda u Republici Crnoj Gori.
– Oni znaju ko su, šta hoće, a šta neće ni po koju cenu. A pripremili su se da tu cenu, ako treba i plate. Stoga ni neprijatelju ne bih preporučio da ih zavodi za Goleš planinu i da pokuša da ih prevari. Njihova vera, odlučnost i ljubav nadahnjuju i ohrabruju i mene kao čoveka, hrišćanina i episkopa. – priča mitropolit.
