Banjaluka – Zakon o imovini Republike Srpske samo je preneo na papir i potvrdio praksu gazdovanja našom imovinom koja u Srpskoj postoji trideset godina. Ujedno, usvajanje tog zakona u Skupštini RS i sada njegovo sprovođenje nakon što je pre neki dan stupio na snagu smatramo ispunjavanjem odluke Ustavnog suda BiH, koji je naložio da se reši pitanje imovine, rekao je Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH.
U razgovoru za „Politiku” Dodik konstatuje kako se „neke odredbe zakona ne sviđaju Sarajevu, koje je minulih godina o svim pitanjima izbegavalo dijalog, pa su umesto saradnje s druga dva naroda sve nade položili na čoveka koji nema mandat SB UN”.
„Pretnje kojima nas zasipaju zbog sprovođenja zakona najbolji su put za samodisoluciju zemlje. Oni misle da zbog dešavanja u Ukrajini svi mi treba da ćutimo, da zbog straha oborimo glavu i kažemo ’ma uzmi sve, samo me nemoj dirati’. Ali to neće ići baš tako”, istakao je. Dodik je naglasio da u RS ne postoje nikakvi planovi o secesiji, javni ili tajni, ali je napomenuo da je srpska javnost više nego ikada ranije ubeđena da će se BiH raspasti ukoliko ne uspe da nađe unutrašnji dogovor, kojeg je iz dana u dan sve manje.
„Naprotiv, sve je više intencija da Bošnjaci, poneseni ’zgodnim’ prilikama u svetu, animiraju strance da preko satanizacije Srba ostvaruju političke ciljeve. Sve smo mi to već preživeli. Moram primetiti da im ponegde to dobro ide. Ali svako sa imalo razuma zna gde takva arogancija može da odvede. Zbog odnosa u kojima Sarajevo svu energiju usmerava u borbu i obračun sa RS ispoljavaju se mržnja i nepoverenje, koju onda produbljuje očigledna pristrasnost stranaca, čega ni pre nije manjkalo.” Dodik je zaključio da neće biti građanske BiH te dodao da je politika koje se slepo drže u Sarajevu dovela BiH do nepovratne podele koja se ogleda na svakom koraku, ne samo između Srba i Bošnjaka, jer su odnosi još lošiji u FBiH, između Hrvata i Bošnjaka.
Srpska je donela zakon o imovini koji je Kristijan Šmit odgodio, ali je on ipak stupio na snagu u RS. Šta dalje?
Sledi primena zakona. Pokušavaju da razgrade RS, a mi bi trebalo da nasednemo na priču kako nemaju ništa protiv Srpske. Stvaranju mirovnog sporazuma prethodili su ženevski i njujorški papiri i sastanci na kojima je utvrđeno da je BiH sastavljena od dva entiteta uz podelu teritorije po principu 49 za RS, a 51 odsto za FBiH. To je bila osnova za konstituisanje Dejtonskog sporazuma i Ustava BiH. U Ustavu piše da BiH pripada samo ono što joj je izričito dato, a sve ostalo entitetima. Sarajevo se često poziva na ustavne odredbe da „BiH nastavlja međunarodnopravni kontinuitet”, a same reči kažu da je reč o međunarodnom kontinuitetu, zanemarujući nastavak te rečenice u kojoj se navodi „sa unutrašnjom strukturom modifikovanom ovim Ustavom”. Oni, dakle, zanemaruju unutrašnju modifikaciju zemlje dok na unutrašnja pitanja pokušavaju primeniti međunarodni kontinuitet! Čista manipulacija. Počeli su s vojnom imovinom, pa su uveli šume i vode, sutra će da dodaju škole i bolnice pošto nam već spore pravo na hidroelektrane. Predlagao sam da se napravi ugovor RS i FBiH da imovina pripada entitetu na čijoj teritoriji se nalazi, ali oni hoće zakon u Parlamentarnoj skupštini BiH, što je neprihvatljivo, jer ona za to nije nadležna, štaviše to je opasna zamka. Privatizaciju preduzeća sproveli su entiteti, što supervizoru nije bilo sporno. Brčkom su dozvolili pravo na imovinu, FBiH koristi svoju imovinu, samo Srpskoj to spore. RS je isključivi vlasnik imovine, nikakvo drugo rešenje nije i neće biti moguće. Nema odustajanja od provedbe zakona, imovina kojom raspolažemo se knjiži kao vlasništvo RS. Mogu da nas pritišću i progone, nismo spremni dati imovinu.
Zbog imovine, ali i pod optužbom da ste u dosluhu s Moskvom, sankcije vam je posle Amerike uvela i Velika Britanija, a očekujete ih i od Nemačke…
Da Moskva nešto poduzima ili traži od nas bilo šta protiv srpskih interesa, bio bih protiv. Služim isključivo Srpskoj i srpskom narodu. Moskva nije ništa poduzela što bi bilo na našu štetu i to cenim. Velika Britanija stotinama godina rovari ovuda. Njihov ambasador iz vremena Otomanske imperije imao je isti zadatak kao i postojeći, da ne dozvoli integraciju Srba. Zato ojačavaju muslimansku komponentu. Evo, nemački parlament za izaslanika bira Bošnjaka sa ovih prostora, a to isto je spremna da uradi i Amerika. I mi treba da verujemo u njihove fer namere i objektivnost prema svima. Nemačka je zabranila svojoj firmi da gradi vetropark Hrgud u RS. Znate li koliki je red zemalja koji traže da grade vetroparkove ili su spremni da ih kreditiraju? U redu, Nemci će dobiti rok od šest meseci pa ako neće da nastave, Hrgud ćemo dati Kinezima. Izgubićemo kredite iz Nemačke, naći ćemo ih u Kini, zemlji koja je spremna na ekspanziju. Suspendovaćemo sve britanske i nemačke projekte u RS. Neka u Berlinu razmisle šta znači to što se parcijalno odnose prema entitetima, možda nas baš oni takvom politkom dodatno dele.
Eufor je demantovao, ali vi i dalje tvrdite da imate informacije o vašem navodnom kidnapovanju.
Saznali smo da kombinovane britansko-američke jedinice treba da me lociraju, pokupe i odvedu na neko nepoznato mesto. Verovatno da me slome ili pridobiju neko moje priznanje, usput me stalno optužujući za neku korupciju, koju nikad nisu dokazali, jer za to nema elemenata. Kada smo to saznali i javno rekli šta smeraju, oni demantuju, nazivajući to budalaštinama, što je vokabular iz kog mi čitamo nervozu i potvrdu da su uhvaćeni na delu. To nije njihova uobičajena retorika. Pošto su razotkriveni, pokušavaju da se pregrupišu, ali narod se seća da su ljude odavde kidnapovali i vodili na nepoznata mesta, izgleda da se vraćaju toj praksi. Ne plašim se. Zaprepastio sam se kada sam dobio spisak šta treba da pokupe u mojoj kući, od donjeg veša do umetničkih slika, cipela, odela… Nije to ništa novo, sećamo se kako su upali Janukoviču, optužujući ga da ima šolje od zlata. Ispostavilo se da to nije tačno, ali koga još zanima takozvana postistina kada čoveka više nema. Nekima se malo razbuktala mašta, pa izmišljaju kako moram da prihvatim da budem uhapšen, ili ću biti begunac pa će da me jure po svetu. Sve su to sumanute ideje sećijaša po Sarajevu. I Fahrudin Radončić je dobio inspiraciju za takve priče, a reč je o čoveku kog su nam pokazivali kao osobu blisku ozbiljnom kriminalu. Onda je „legao” i sada je „pošten”, dobar đak.
Da li delite utiske da su neki u Sarajevu i regionu ukrajinski sukob prepoznali kao „istorijsku priliku” za BiH i za novu rundu klevetanja Srba?
Njihova koncepcija jeste upravo to – da iskoriste tu tragediju za svoje političke, ratne ciljeve. Mi primećujemo medijske i političke pripreme za eliminaciju RS. Rusija je potpisnica Dejtonskog sporazuma u svojstvu garanta za BiH. A oni bi zemlji koja je garant da uvedu sankcije. Moskva bi onda navela BiH kao neprijateljsku zemlju, a po logici stvari onda bi odustala i od Dejtonskog sporazuma. Putin je uvek govorio da poštuje Dejtonski sporazum i da može da nas podrži samo u okvirima tog sporazuma, nikako izvan njega. To znači da podršku Putina ne možemo imati u slučaju odvajanja. Ako ovi iz Sarajeva misle da treba da uvedemo sankcije, možda bih to trebao dopustiti pa da postanemo neprijatelj Rusije. Onda bi možda i politika Kremlja postala drugačija, istopile bi se garancije za međunarodni mirovni sporazum, povećali bi cenu gasa, a Sarajevo je najveći potrošač tog energenta. Ali iz intimnog stava, ipak, ne mogu da dopustim da uvedemo sankcije zemlji koja je sprečila da nam se na predlog Britanije stavi etiketa genocidnih. Pre ću otići s funkcije nego to uraditi. Baš me briga da li Zapad to razume. Važno je da ostanemo u dobrim odnosima s Rusijom ili bar korektnim i da ostanemo neutralni. Da smo svi zajedno u BiH to zatražili od Zapada, verovatno bi oni to razumeli. Putin je veliki državnik, Rusija je velika zemlja koja se bori za svoje mesto i svoje resurse i to je borba velikih koja eskalira na području Ukrajine. Ukrajinci su naš bratski narod, čiju zemlju veoma poštujemo. Svrstavanje na bilo koju stranu samo unosi veću konfuziju. U Sarajevu su videli priliku za hajku na Dodika, što im je delimično uspelo u Britaniji, zahvaljujući uticaju muslimana u odlučivanju u spoljnim pitanjima u Londonu. Sarajevo uspeva da u nekom delu sveta isposluje podršku za njihov model BiH, ali račun im kvari što za to treba i naša saglasnost.
Sem imovine i agencije za lekove, šta je sa ostalim koracima koje ste najavili u procesu vraćanja ingerencija i povratku na Ustav? Da li su međunarodne okolnosti uticale na dinamiku tog posla?
Nemačka traži da poništimo zaključke koje smo o tome doneli, a odnose se na suspendovanje ingerencija BiH kao što su vojska, indirektni porezi jer znaju da je postojanje tog dokumenta za nas obaveza, koju ćemo mi sprovesti. Logika nalaže da zbog novih okolnosti te poslove prolongiramo za još šest meseci. Ne jurišamo nigde, ali mogu da kažem da su svi dokumenti urađeni i spremni. Čeka se procedura, ali trenutak za to ćemo mi da odredimo. Zbog konstelacije odnosa bilo bi glupo da nekome bodemo oči. Okolnosti za našu borbu bile su povoljnije do ove situacije u svetu. Oni sada ubrzavaju priču protiv RS, računajući da su za vreme sukoba u Ukrajini za njih veoma povoljne okolnosti. Naša procena je da s nekim pitanjima treba malo sačekati, mada nas zbog toga prozivaju oni koji nisu smeli ni učestvovati u donošenju delimično sprovedenih zaključaka.
Da li bi sva ova dešavanja u zapadnom svetu mogla da poljuljaju bajkovitu sliku o poštovanju ljudskih prava, koja su se neretko isticala kao osnovna vrednost?
Kakva ljudska prava kada imamo čoveka koji se predstavlja kao visoki predstavnik, a nije ga imenovao SB UN u skladu s propisima. I još nas ubeđuje da ne radi protiv interesa RS, a osporava nam pravo na imovinu bez koje nema RS. Zašto to nije tako u Bavarskoj? Oni nas neprestano dovode u poziciju da se borimo za ono što nam je već dato. Pa nas zbog te borbe prozivaju remetiocima, a one koji ruše sistem proglašavaju momcima s dobrim namerama. Zato nas i nazivaju bosanskim Srbima, kako bi održali ratne stereotipe, a muslimani koji su sproveli secesiju u Jugoslaviji postali su Bošnjaci. Šefik Džaferović se sastaje s funkcionerima s Kosova i Metohije, isto je nameravao i Željko Komšić. Srbija treba to da trpi dok zabranjuju ulazak u BiH srpskim intelektualcima. Džaferović pre neki dan govori kako će braniti BiH, da neće dozvoliti secesiju i da će izaći na „njihove granice”. Ratne pretnje predstavljaju kao situaciju u kojoj se oni navodno brane od nečega, dok prete vojskom. Nema od takve BiH ništa, nju jedino može da spase Ustav. Sarajevo svaki dan pokušava da pravi štetu Srpskoj. Taj debalans će jednog dana morati da dođe na poravnanje. Gabrijel Eskobar, neki iz OHR-a i još neki međunarodni predstavnici me pitaju da li ćemo pratiti njihove politike ili ćemo trpeti sankcije. Odgovorio sam im da ću pratiti Ustav BiH. Nisu mi smeli reći da je problem to što ću da pratim Ustav, ali su mi uveli sankcije. Ima i onih koji koji zahtevaju reforme, ali kada im kažete da to nije u skladu s Ustavom BiH, odgovaraju kako smo onda „u problemu”. Moguće je da imamo problem jer se nećemo odreći naših prava.
Dakle, tvrdite da ne smeju javno osporiti Ustav, na koji se pozivaju, ali da to u praksi traže tajno?
Strancima nije važan ustavni poredak, nego politike koje promovišu i to nam govore direktno. Sve dok vidim njihovu ljutnju znam da sam na pravom putu. Nekadašnji muslimanski poglavar Mustafa Cerić rekao mi je da mi muslimani sveta neće oprostiti to što nismo dopustili da naprave svoju državu, koju su imali na dlanu. Treba razumeti vreme u kom Zapad traži da se prate njihove politike prema Rusiji pa su spremni da tihim podrivanjem položaja srpskog naroda utiču na naše pozicije. RS nije spremna da pregovara o sankcijama, jer želimo da budemo realni, držeći se izvan rata velikih u koji nećemo da se svrstavamo i u kom je Ukrajina kolateralna šteta. Ne smemo izgubiti tradicionalne prijatelje, jer od ovih koji nam se nameću kao novi prijatelji ne dobijamo ništa, naprotiv. Kako drugačije da se ponašamo kada iz Brisela od nas traže da prihvatimo, na primer, model odlučivanja da ako RS i FBiH ne mogu da se dogovore, onda to treba da rešavaju zajedničke institucije. Ako je tako, nećemo ni ići u EU.
