Političari iz Italija, a potom i iz drugih zemalja, učinili su sve suprotno savetu dr Abdu Šarkavija, kako bi izazivanjem panike bacili u drugi plan niz pitanja
PIŠE: Miloslav Samardžić, politikolog
Prenosimo vam u celosti autorski tekst objavljen na portalu “Pogledi“
Severna Italija – oblast sa najvećom koncentracijom Kineza u ovom delu Evrope. Što na “belo“, što na “crno“, ima ih oko 70.000. Avionske linije prema Kini i natrag naročito su bile prebukirane krajem 2019, jer su se u kratkom ruku slavile i kineska i svetska Nova godina.
Posle masovnog povratka Kineza na sever Italije, jedan pacijent sa respiratornim problemima primljene je u bolnicu, i to na odeljenje sa starim i bolesnim osobama. Uskoro, celo odeljenje je zaraženo, a pacijenti su masovno umirali. Tada je otkrivena zaraza korona virusom. Još nije bilo panike, jer je taj virus 100 puta slabiji od “običnog“ gripa. Od njega umiru hiljade, a od “običnog“ stotine hiljada ljudi godišnje.
Međutim, uskoro se pokazalo da korona, za razliku od “običnog“ gripa, ubija na samo jedan način: ciljajući pluća. Spasonosno rešenje, dok virus ne prođe, je primena respiratora. Ali, ispostavilo se da u celoj Italiji ima svega 700 respiratora. Broj obolelih u ovoj regiji, poznatoj po visokom broju starijih osoba, brzo je premašio 700.
Italijani su se tada obratili za pomoć zemljama Evropske unije. Nisu je dobili.
Onda su hteli da poruče respiratore, zaštitne maske i ostalu opremu, u fabrikama. Tada se otkrilo da u celoj Evropskoj uniji ne postoji takva fabrika. Sve su izmeštene u Kinu, Indoneziju, Vijetnam i ostale dalekoistične zemlje. Samo jedna fabrika u Nemačkoj pravi kompletna zaštitna odela, ali, na traženje Italijana, Nemci su odgovorili negativno.
Epidemija još nije proglašavana, da ne bi propala zimska sezona u Alpima. Ne samo italijanskim, već i francuskim i austrijskim. Veliki broj Italijana odlazi na skijanje upravo u ove zemlje. Tako se virus proširio i u Francuski i Austriju. Onda je proglašena ne samo epidemija, već i pandemija.
I za epidemiju, i za pandemiju, cifre su bile isuviše niske, a opasnost isuviše mala, već u poređenju sa “običnim“ gripom. Svetski stručnjak za epidemije, dr Abdu Šarkavi, upozoravao je:
“Daleko smo od rešavanja stanja sa Kovidom-19. Približiće se u vaš grad, bolnicu, prijatelja ili čak i člana porodice koji su vam blizu. Očekujte to. Prestanite čekati da budete dalje iznenađeni. Činjenica je da sam virus neće izazvati mnogo štete kada dođe. Ali naše ponašanje i stav ‘bori se za sebe iznad svega’ bi se mogao pokazati katastrofalnim.“
Političari iz Italija, a potom i iz drugih zemalja, učinili su sve suprotno savetu dr Šarkavija, kako bi izazivanjem panike bacili u drugi plan niz pitanja.
Prvo, pokazalo se da je Evropska unija, kao “država bez granica“, samo utopija. Granice su tu gde su i bile, jače nego ikada. Solidarnost praktično ne postoji.
Drugo, industrija Evropske unije toliko je uništena, da ne samo što više ne pravi, ili skoro ne pravi, na primer televizore, već se ne proizvode ni strateški važni proizvodi.
Treće, drama lekara koji su dovedeni pred svršen čin, tj. prinuđeni da biraju kog pacijenta će priključiti na kiseonik. Do danas nije objavljeno koliko Kineza su priključivali i da li su ih uopšte priključivali.
Četvrto, produženje turističke sezone po svaku cenu, itd.
Sebično ponašanje odgovornih, kako je prognozirao dr Šarkavi, izazvaće ogromnu ekonomsku štetu i uvešće svet u novu ekonomsku krizu.
Srpski političari uložili su, i još ulažu, ogroman trud da ne zaostanu za svojim kolegama iz Evropske unije. Štaviše, oni su ih i pretekli, izvođenjem vojske sa dugim cevima na ulice, proglašavanjem vanrednog stanja, policijskog časa i, specijalno, kućnih karantina za penzionere. Pošto je korona virus za Srbiju “uvozna roba“, rešenje je bilo u testiranju svih koji ulaze u zemlju. To su možda mogle da učine, na primer, vojne sanitetske ekipe. Umesto toga, na granične prelaze postavljen je po jedan lekar, koji je samo zapisivao imena i upućivao putnike gde da se jave. Čekanje na granicama odmah se proteglo do devet sati.
Razlog što nije uvedeno testiranje na granicama je očigledno taj što država nema dovoljno opreme za uzimanje briseva i ispitivanje toliko velikog broja uzoraka. Zato, s druge strane, ima dovoljno sredstava za izazivanje panike, koja će, kao i u evropskom slučaju, pokriti sve što treba.
Kako su lekari uvek učili, i još uče, virusi se prenose u zatvorenom prostoru, pa se preporučuje boravak napolju. Obratno, alergije, poput polena ili ambrozije, dolaze do izražaja na otvorenom, pa se u tim slučajevima preporučuje boravak unutra. Panika je sve okrenula naglavačke. Ako država zaista bude insistirlaa na kućnim karantinima za penzionere, oni će uskoro početi masovno da umiru. Ljude u tim godinama u životu održava upravo kretanje.
Najnovija vest su naši nesrećni sugrađani koji širom EU rade na crno. Izgleda da ih ima oko 60.000. Turističke viza na 90 dana su im istekle. Ako ostanu tamo, rizikuju trajnu zabranu ulaska. Ovamo ne mogu – država im je upravo zabranila povratak. Ona ista država koja ih je naterala do prosjačkog štapa i prinudila da idu gde god, trbuhom za kruhom.
Kažu da nije važno što je vlast prekršila jedno 5-6 zakona uvođenjem vanrednog stanja i policijskog časa. U zakonu piše da se za epidemije proglašava vanredna situacija, a ne vanrednos stanje, dok termin policijski čas i ne postoji u našem zakonodavstvu. U praksi, nije postojao još od vremena Ozne, 1945. godine. Kod brojke od 40 obolelih, bez umrlih, nema uslova ni za uvođenje vanredne situacije, a kamoli vanrednog stanja, koje se graniči sa ratnim stanjem.
Međutim, to nije važno samo za ljubitelje lika i dela J. B. Tita i njegove parole: “Ne držite se zakona kao pijan plota“. Inače je itekako važno. U korist domaćih vlasti, pak, ide fakat da su sve počeli političari EU. Tako, oni će gledati njih i kada se ovo počne privoditi kraju, verovatno početkom aprila.
Novih korona virusa – virusa koji sa životinja prelaze na ljude – uvek će biti. Opet, verovatno, najviše iz Kine, jer je Kina, zbog komunističkog sistema, zemlja sa najsiromašnijom populacijom u pojasu umerene klime. Tamošnja sirotinja je prinuđena da jede sve i svašta, čime se povećava verovatnoća za stvaranje korona virusa.
Koliko se, međutim, može videti na Internetu, simpatije prema Kini obratno su proporcijalne opasnostima koje otuda dolaze. Od ekonomskih – uništavanje domaće privrede zbog uvoza neocarinjene kineske robe – do stvaranja i širenja virusa. To ne čudi, zbog ogromne količine komunističke propagande kojoj je ovaj narod izložen već 80 godina.
Beleška o autoru:
Miloslav Samardžić je rođen 22. novembra 1963. u Aleksandrovacu, gde je završio osnovnu i srednju školu (novinarski smer). Ekonomski fakultet u Kragujevcu završio je 1989, na sektoru marketing. Kao student završio je novinarsku školu „Večernjih novosti“, u zimu 1983/84. godine, i postao jedan od kragujevačkih dopisnika ovog dnevnika. U “Poglede“, tada list studenata Kragujevačkog univerziteta, dolazi 1984. godine. “Novosti“ napušta 1986, zbog neobjavljenih kritičkih tekstova prema tadašnjem režimu. Krajem 1985. u “Pogledima“ postaje urednik rubrike “Univerzitet“, a dužnost glavnog i odgovornog urednika preuzima 1987. godine, na kojoj s manjim prekidima ostaje do prestanka izlaska lista, 2005. godine.
Photo: Picture By https://www.vperemen.com/ (Own work) CC BY-SA 4.0 via Wikimedia Commons
