Dosadašnja terapija za opaku bolest je izgleda za većinu bila štetna. Najveći gubitnici su zaposleni i štediše, dok su profiti preduzeća i banaka rasli mnogo brže od inflacije. Ni Srbija nije izuzetak. Profit vlasnika svih rudarskih kompanija lane je rastao 11 puta brže od plata rudara. U nekim drugim sektorima rasli su tri do šest puta brže od zarada, koje često nisu pratile ni rast cena, piše nedeljnik NIN u najnovijem broju.
Za razliku od srpskog ministra za trgovinu Tomislava Momirovića, koji je još 24. maja proglasio „pobedu“ nad inflacijom, američke Federalne rezerve prošle srede su još jednom, 11. put u poslednjih 16 meseci, povećale kamatne stope, jer predsednik Feda Džerom Pauel smatra da još nisu pobedili inflaciju. Ništa tu ne bi bilo toliko sporno da u poslednjih godinu dana cene u SAD nisu porasle tri, a u Srbiji 13,7 odsto.
– Inflacija je donekle usporila, ali proces njenog vraćanja na dva odsto nije ni blizu kraja – poručio je Pauel, obrazlažući povećanje kamata na najviši nivo, od 5,25 do 5,5 odsto, u poslednje 22 godine i najavljujući mogućnost još jednog povećanja „cene novca“ pre kraja ove godine.
Istim oružjem, sa izvesnim vremenskim zakašnjenjem, u borbu sa inflacijom upustila se i Evropska centralna banka, koja je prošle sedmice, deveti put uzastopno, povećala referentnu kamatnu stopu na 4,25 odsto, na najviši nivo od kako su novčanice evra i puštene u opticaj u januaru 2002. Uz konstataciju da je inflacija u evrozoni nastavila da se smanjuje – u junu je pala na 5,5 odsto – iz ECB su poručili da će i ubuduće nastojati da „ključne kamatne stope budu dovoljno restriktivne da inflacija padne na dva odsto“, što ukazuje na bar još jedno njihovo povećanje do kraja ove godine.
I dok Pauel tvrdi da borba protiv inflacije u SAD nije „ni blizu kraja“, jer je trenutno tri, a cilj je da se smanji na dva odsto, srpski ministar finansija Siniša Mali poručuje da „inflacija pada“, da je „uglavnom uvezena“ i da je ona deo „globalnih izazova sa kojima se Srbija mnogo bolje nosi nego neke razvijenije zemlje“. Mali tu tvrdnju, naravno, nije potkrepio nijednim podatkom. A i kako bi ako se ima u vidu da je Srbija u međuvremenu po rastu cena pretekla čak i Ukrajinu, uprkos ogromnim razaranjima i ratu koji se na njenoj teritoriji vodi već više od 17 meseci.
U maju su, naime, od svih evropskih zemalja veću inflaciju od Srbije (14,8 odsto) imale četiri zemlje – Ukrajina (15,3), Moldavija (16,3), Mađarska (21,5) i Turska (39,6 odsto). U junu u odnosu na isti mesec prošle godine „brže, jače, bolje“ nego u Srbiji rasle su samo cene u Mađarskoj (20,1 odsto) i Turskoj (38,2 odsto), dok je Moldavija uspela da inflaciju obori na 13,2 odsto, a Ukrajina na 12,8 procenata.
Uz to, u Srbiji inflacija mnogo sporije pada nego u većini drugih zemalja. U maju je 14 evropskih zemalja kuburilo sa dvocifrenim rastom cena, a u junu je ta „knjiga“ spala na osam „slova“. Među njima je, naravno, i Srbija, koja je u tih mesec dana usporila tempo rasta cena za 1,1 procentni poen, manje nego Letonija (4,2), Moldavija (3,1), Litvanija (2,7), Ukrajina (2,5), Estonija (2,1), Severna Makedonija (2,0), Slovenija i Poljska (1,5)… Bugarska i Češka su je oborile za 1,4 procentnih poena, baš kao i dve zemlje sa najvećom inflacijom u Evropi – Turska i Mađarska.
Za razliku od SAD, u kojoj su kamatne stope značajno veće od inflacije, zbog čega građani koji novac štede u bankama više ne gube, u Srbiji je referentna kamatna stopa NBS 6,5 odsto, dok je inflacija više nego duplo veća. To drugim rečima znači da svako ko štedi gubi bitku sa inflacijom. Pri tome još više gube oni koji štede evre, jer je pre šest i po godina, početkom februara 2017. on vredeo više od 124 dinara, a ovih dana tek nešto više od 117 dinara.
Zna se, dakle, ko gubi u ovoj sada već maratonskoj trci sa cenama – štediše i potrošači. U poslednje vreme, međutim, pojedini analitičari sve glasnije ukazuju da ima i onih koji dobijaju. Iako među ekonomistima postoji saglasnost da je najveća inflacija u poslednje četiri decenije u većini razvijenih zemalja direktna posledica prekomernog štampanja novca bez pokrića, masovnih budžetskih paketa pomoći privredi i stanovništvu, kako bi se smanjili negativni efekti recesije izazvane pandemijom i da je dodatno pogurao skok cena hrane i energenata nakon ruske invazije na Ukrajinu, Izabela Veber, profesorka ekonomije na Univerzitetu Amherst iz Masačusetsa, ovim „standardnim“ uzročnicima dodaje još jedan – visoke profite kompanija i banaka.
– Ključni zvaničnici su priznali da je profit bio glavni izvor inflacije u Evropi – napisala je Izabela Veber u autorskom tekstu za Prodžekt sindikejt.
Pozivajući se na studije ECB, OECD, BIS (Banka za međunarodna poravnanja iz Bazela) i Evropske komisije, ona zaključuje da su i veliki profiti doprineli inflaciji, a u prilog citira i tvit MMF-a od 26. juna da je „rast korporativnih profita najviše doprineo inflaciji u Evropi u poslednje dve godine, jer su kompanije svoje cene povećale više nego što su poskupeli uvozni energenti“.
Veber podseća i na govor predsednice ECB Кristin Lagard u Evropskom parlamentu da su „neki sektori i kompanije iskoristili priliku da povećane troškove, kroz cene svojih proizvoda, potpuno prevale na potrošače, bez smanjivanja sopstvenih marži“. Neki su, međutim, primetila je Lagard, otišli i korak dalje i svoje cene podigli više nego što su povećani njihovi troškovi.
Predsednica ECB smatra da su dva ključna razloga omogućila kompanijama da im cene rastu brže od troškova – uska grla u snabdevanju, nastala zbog mnogo veće tražnje za nekim robom i uslugama od njihove ponude i efekat ugledanja, neka vrsta koordinisane akcije u stilu „svi smo u istoj poziciji i svi ćemo povećati cene“.
