Profesor Fakulteta bezbednosti i višestruko dokazani oportunista Zoran Dragišić je i u aktuelnom, za našu državu izuzetno teškom političkom momentu, prepoznao mogućnost da profitira, stavljajući lične, lukrativne interese ispred nacionalnih, koje deklarativno promoviše.
Čisto podsećanja radi, tokom svoje „političke odiseje“, Dragišić je mogućnost da dođe do velikih novčanih sredstava tražio prvo u G17plus, a zatim i u Socijaldemokratiji Vuka Obradovića, ali je sa svojim angažovanjem u tim strankama zakasnio, tako da nije bio u mogućnosti da se izbori za svoj „deo kolača“ među mnogobrojnim „gladnim ustima“, koja su tu priliku prepoznala pre njega, te se ranije i bolje pozicionirala. Zbog toga je Dragišić odlučio da osnuje svoju stranku Nezavisni socijaldemokrati, u kojoj je svakako bio prvi i najbolje pozicioniran, ali usled ograničenih kapaciteta i nesposobnosti, ni to ga nije dovelo do željenog rezultata, tako da je za sitan novac, po sistemu „bolje išta nego ništa“, odlučio da se proda i pripoji Socijaldemokratskoj partiji Srbije na čelu sa Rasimom Ljajićem.
Pošto je i tu bio izigran i ostavljen bez plena, Dragišić je odlučio da se i po drugi put osloni na svoje „kapacitete“, te je osnovao Pokret radnika i seljaka, ispred koga se 2012. godine kandidovao za predsednika Srbije i osvojio zadivljujućih 1% glasova na izborima.
Reklo bi se da se nakon toga Dragišić konačno pomirio sa svojim dometima i prihvatio da njegovu realnost predstavlja držanje „niskog profila“ i vrebanje prilike da ugrabi po koju „mrvicu“, što je i radio tokom prethodne decenije, dok mu aktuelna geo-politička dešavanja nisu dala novu ideju na koji bi način mogao da profitira.
Naime, Dragišić je uočio da se značajna sredstva iz prozapadnih i regionalnih fondova ulažu u proklamovanje pro-ukrajinskih, odnosno anti-ruskih stavova, te je došao na sjajnu ideju da bi upravo on mogao da se nametne kao vrhovni organizator i koordinator nastupa desetak opskurnih organizacija ruske opozicije u Srbiji, što ne predstavlja naročiti izazov, s obzirom na to da u proseku broje po jednog do dva člana, a čime bi bio u mogućnosti da prisvoji značajna novčana sredstva. Međutim, kao i prilikom ranijih pokušaja, Dragišić je i sada zakasnio, s obzirom na to da se na poziciji o kojoj on mašta već pozicionirao propali beogradski advokat Čedomir Stojković, koji je među svojim bliskim vezama poznat po nadimku Podmornica.
Usled navedenog, Dragišić je tokom aktuelnog perioda, uz svesrdnu pomoć svog kolege Darka Trifunovića, izuzetno angažovan na tome da „potopi podmornicu“ i da preotme poziciju koja bi mu, nakon više decenija bezuspešnih pokušaja, konačno isplatila odštetu za odavno ukaljani obraz i izgubljenu čast. Uskoro će se videti da li će Dragišić u tome i uspeti, ili ga očekuje ista sudbina kao i u njegovim prethodnim pokušajima.
