Spretni umetnik preživljavanja koji uspešno balansira između Zapada i Rusije, autokrata kome je jedini adut za opstanak na vlasti rešenje za Kosovo i nacionalista čiji su politički instinkti iskovani u doba Slobodana Miloševića, reči su kojima većina zapadnih medija opisuje Aleksandra Vučića tokom postizborne krize u Srbiji.
U analizi evropskog portala Politiko, objavljenoj dan nakon izbora u Srbiji, navodi se da Vučić balansira odnose sa Zapadom i srdačne veze sa Kremljom, uz ocenu da će predsednik Srbije „ostati centralna figura diplomatije SAD i EU na Zapadnom Balkanu, posebno u pokušaju da se izbegne ozbiljno rasplamsavanje na Kosovu“.
Berlinski Tagescajtung je 19. decembra izneo očekivanje da će Aleksandar Vučić „izvesno ignorisati ulične proteste i pustiti da se izduvaju.“
Francuski list Mond je krajem decembra konstatovao da „pod pretnjom da udalji šanse ulaska svoje zemlje u Evropsku uniju, predsednik Aleksandar Vučić, koji je pobedio na izborima sa ozbiljnim nepravilnostima, odbija da podrži sankcije protiv Rusije, a nije napustio ni ambiciju da ponovo stavi Kosovo pod kontrolu Srbije“.
U redakcijskom uvodniku Mond je naveo da opozicija negoduje zbog ishoda izbora na kojima je Vučićeva stranka dobila 47 odsto glasova, dodajući da su posmatrači OEBS, Evropskog parlamenta i Saveta Evrope ukazali na teške izborne nepravilnosti.
Pariski list je ocenio da srpski predsednik „ističe divljenje prema bivšem diktatoru Slobodanu Miloševiću“ i dodao da su Evropljani dugo verovali da će trgovinske veze Srbije sa EU i ekonomski razvitak zemlje konačno prevagnuti nad nacionalističkim porukama Vučića.
„Nema indicija da Vučić želi da reformiše Srbiju“
Izveštavajući o protestu opozicije ispred Skupštine grada Beograda, Frankfurter algemajne cajtung je u prvi plan izdvojio da „posle nereda u Beogradu, Vučić odbija da popusti i zahvaljuje Moskvi“.
Nemački nedeljnik Di Cajt u svom onlajn izdanju Aleksandra Vučića je nazvao „spretnim umetnikom preživljavanja“, uz ocenu da „što duže (Vučić) namerava da se održi na vlasti uz pomoć EU i Nemačke, to se jasnije srpsko stanovništvo udaljava od Evrope“. Slična je i konstatacija koju je izneo Dojče vele: „Nema indicija da Vučić želi da reformiše Srbiju kako bi pristupila Evropskoj uniji“.
Način na koji su sprovedeni poslednji izbori u Srbiji ukazuje na pad demokratije u zemlji, a EU ne može da ostane neutralna pred provokacijama i autoritarnim tendencijama predsednika Vučića, istakao je 14. januara portal Carnegie Europe.
„Čovek bi pomislio da je zemlja odavno krenula dalje od padova iz 1990-ih. Međutim, bar kod nekih Srba, osećaj je da je sat vraćen u doba bivšeg predsednika i moćnika Slobodana Miloševića“, tvrdi u autorskom tekstu novinar tog portala.
Vučić je, kako se dodaje, u dosluhu i sa najpraćenijim medijima, pre svega sa kanalima Pink i Hepi.
„I on ima ubedljiv narativ o tome kako neumorno radi na tome da Srbija postane bogatija, razvijenija i uticajnija u regionalnim poslovima. S vremenom će verovatno pokušati da uveri zapadne lidere da ne misli ni na zaokret prema Rusiji u spoljnoj politici“, zaključio je Carnegie Europe.
U tekstu o demonstracijama u Srbiji posle izbora, izbornim manipulacijama i Vučićevoj sposobnosti da se Briselu ponudi kao rešenje za Kosovo, a ne kao problem, nemački nedeljnik Cajt naglasio je da je „adut predsednika Srbije rešenje za Kosovo“, zbog čega je „Brisel neobično tih kada je reč o manipulacijama na izborima u Srbiji“.
„Štampa praktično upodobljena, opozicija potkresana“
„Vučić je u poslednjih deset godina snažno podrio demokratiju svoje zemlje. Štampa je praktično upodobljena, opozicija potkresana. Srpski vlastodržac ne učestvuje u sankcijama EU protiv Rusije. I sada izborne manipulacije. Postavlja se pitanje kako to Vučiću prolazi“, istakao je autor teksta.
Novinar je naveo da bi Vučić, ukoliko bi oslobodio put za nezavisnost Kosova, izgubio ključnu poziciju, jer sve dok je ima Brisel ima razumevanja za njega.
„Zato igra na vreme. Do sada on u pogledu Kosova nije napravio ključne ustupke. Brisel i dalje ostaje strpljiv – i tih“, zaključio je novinar nemačkog nedeljnika.
Uticajni britanski list Gardijan nazvao je Vučića „autokratskim nacionalistom čiji su politički instinkti iskovani u Miloševićevo doba“.
Gardijan je u tekstu objavljenom 3. januara ocenio da Vučić, takođe, koristi svoju moć i uticaj da podstakne razdor na zapadnom Balkanu, gde Beograd podržava secesionističke kampanje etničkih Srba.
„Autoritarni predsednik Srbije Aleksandar Vučić jedan je od najveštijih političara na Balkanu“, istakao je u redakcijskom komentaru Vašington post.
Rusija je snažan talisman u srpskoj politici, a Vučić ga je godinama koristio. Mnogi Srbi osećaju bliskost sa pravoslavnim Rusima i gledaju na Moskvu kao moćnog zaštitnika, posebno jer je NATO bombardovao Beograd 1999. godine, podsetio je američki list.
„Podgrevajući ogorčenosti prema navodno nepouzdanom Zapadu i svrstavanjem uz Moskvu, Vučić dobija poene kod nacionalističke većine dok svoje demokratske protivnike opisuju kao marionete stranih interesa“, istakao je Vašington post.
„Vučić je, međutim, privatno više puta uveravao svoje zapadne sagovornike da se bori najbolje što može da svoju neposlušnu naciju približi Evropskoj uniju kojoj pripada, i da je on njihov jedini pouzdan partner“, zaključio je ugledni list.
