Intervju Vladimira Putina, dat američkom novinaru Takeru Karlsonu, uzdrmao je svet, razbio iluzije Zapada i informativnu blokadu, koja je stvorena od početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini. Istovremeno, pokazao je i da su pokušaji izolacije Rusije iluzorni.
Eksperti kažu da je intervju postao informaciona bomba za Zapad, koji ulaže ogromne količine novca da blokira informacije iz Rusije i o Rusiji i koji isto tako zabranjuje rad ruskih medija. Zato bi ovaj intervju mogao da bude početak izlaska Amerikanaca iz totalnog informativnog mraka.
„Vrednost ovog intervjua je u tome što Putin američkoj i zapadnoj publici direktno objašnjava sve ono što smo mi slušali u protekle dve godine. I tu, zaista, ljudima padaju vilice, za njih je ovo veoma važan intervju. Ovo je probijanje rupe u informacionoj blokadi kojom su zapadni mediji opkolili Rusiju i u propagandnoj mašineriji koju grade. I sad gledam kako su naglo pohrlili da objašnjavaju gde je Karlson pogrešio, šta nije pitao. Odnosno, sada će cela propagandna mašinerija Zapada pokušati da zakrpi tu rupu, ako ne i da je otkloni“, smatra ruski politikolog Vladimir Kornilov.
Moguće je da teze koje je izneo Putin za većinu Rusa nisu bile novina, ali za zapadnjake one mogu biti otkrovenje. Ruski predsednik zapravo otvara oči Zapadu, a zahvaljujući ovom razgovoru građani Amerike i ostatka sveta su mogli da saznaju više o onome što su od njih krili njihovi političari i mediji. Između ostalog, saznali su istinu o sukobu u Ukrajini i ulogu Vašingtona u tom konfliktu, kao i činjenice o tome kako je Rusija pokušavala od Hladnog rata da izgladi odnose sa SAD, ali je uvek nailazila na zid.
Ocene u Moskvi su i da ceo intervju liči na demonstraciju superiornosti nad američkim establišmentom. Pitanja su bila aktuelna, a odgovori iskreni, pošteni i argumentovani.
Zapad priznao da je Putin izvojevao pobedu
Jedan od glavnih signala koji je ruski predsednik poslao Vašingtonu jeste spremnost Moskve na dijalog, ocenjuju ruski eksperti.
Ruski stručnjaci napominju da je Rusija oduvek bila otvorena na pregovore i dogovore, ali je činjenica da druga strana na to nije spremna. Ima i mišljenja da se Putin direktno obraćao Vašingtonu i poslao poruku da je neophodno pregovarati sa Rusijom, koja ne može biti poražena, a da će Zapad više koštati ako ne uzme u obzir ruske interese.
Intervju ruskog predsednika Vladimira Putina trajao je 2 sata i 7 minuta, a Putin je za to vreme odgovorio na oko 60 pitanja i potpitanja američkog novinara Takera Karlsona
© Foto : Snimak sa ekrana/tuckercarlson.com
Međutim, male su šanse da će intervju, koji je u prvim satima pogledalo više od 100 miliona ljudi, radikalno promeniti političku poziciju Sjedinjenih Dražava prema Rusiji. Umesto toga, smatraju eksperti, uslediće kritike na račun predsednika Putina i novinara Karlsona u mejnstrim američkim i evropskim medijima, intervju će „komadati“, ali on ipak može uticati na deo zapadne i posebno američke javnosti koja će postaviti pitanje – na šta se troši njihov novac i zašto Sjedinjene Države daju pare korumpiranom kijevskom režimu.
Putinovi odgovori rasvetljavaju mnoga pitanja i još jednom pokazuju da Vašington i dalje ima hegemonističke ambicije i želju da ceo svet prigrabi za sebe, ali da se to neće dogoditi.
Intervju ruskog predsednika trajao je 2 sata i 7 minuta, a Putin je za to vreme odgovorio na oko 60 pitanja i potpitanja. Sudeći po reakcijama to se nije dopalo stranim medijima, koji su odmah počeli da kleveću Takera i optužuju ga za izdaju.
„Mejnstrim mediji – američki, na primer – napali su Takera Karlsona, govoreći da je on ’Putinov koristan idiot‘. Si-en-en je već objavio da je Putin ‘izvojevao propagandnu pobedu’ koristeći Takera. Ali znate šta je ovde najzabavnije? Svi ti mejnstrim mediji su dugo kritikovali Karlsona i pitali se kako se uopšte usudio da intervjuiše Putina. Kako je to moguće, kad je on naš protivnik. Pitali su se – kako da prenesemo njegovo mišljenje našoj publici? A sada isti ti mediji napadaju Karlsona, govoreći da je trebalo da pita ovo ili ono, ali nije. Takva je njihova logika“, kaže Kornilov.
Britanski mediji komentarišu Putinove reči da je odluka Ukrajine da odbije pregovore sa Rusijom u proleće 2022. doneta pod uticajem bivšeg britanskog premijera Borisa Džonsona, dodao je Kornilov.
„Britance su veoma zainteresovale Putinove reči da je Boris Džonson osujetio mirovni sporazum. ‘Dejli mejli’ piše da je reč o ‘zapanjujućoj optužbi’ na račun Džonsona, kao da Putin nije citirao ukrajinskog političara, šefa frakcije ‘Sluga naroda’ Davida Arahamija koji je to obelodanio. Ovo se pokazalo kao iznenađenje za ‘Dejli mejli’“, naglasio je Kornilov.
Eksperti ocenjuju da je ovo „istorijski intervju“, ali ostaje da se vidi kako će to odjeknuti i kakav će uticaj imati na razvoj priče sa američkim izborima, američku unutrašnju i spoljnopolitičku situaciju.
Amerikance šokirala ruska istorija
Aleksandar Strokanov, profesor iz Sjedinjenih Država, ocenjuje da je istorijski kontekst bio veoma interesantan i važan deo intervjua Vladimira Putina, koji je zapadnoj publici ispričao viševekovnu istoriju Rusije, objasnio istoriju Ukrajine i odnose dve zemlje.
Profesor Strokanov kaže da su te istorijske činjenice zainteresovale obične Amerikance, što se vidi iz komentara na društvenim mrežama i portalima.
„To im je bilo zanimljivo i za njih novo, alinije im sasvim jasno. Kada sam gledao intervju, postavio sam sebi pitanje – hoće li ovo uspeti? I bilo je veoma iznenađujuće, za mene je bilo otkriće da toliko komentatora na društvenoj mreži H piše Takeru Karlsonu kako je bilo zanimljivo slušati ovaj izlet u istoriju. Naravno, ovo je velika nov0st za Amerikance“, dodao je Strokanov.
Intervju je važan za zapadnu javnost zato što upravo u njemu Putin iznosi svoje mišljenje o NATO-u, rusko-američkim odnosima i drugim brojnim pitanjima, objašnjava razloge onoga što se događa i iznosi svoje istorijsko viđenje.
„Čitao sam razne članke, reakcije na ovaj intervju – istorijska nepismenost je prisutna. Jedan članak kaže da je Putin pričao o 1862. godini, iako je on govorio o 862. godini. Ne mogu ni da zamisle da istorija Rusije ima više od hiljadu godina“, zaključio je profesor.
