3.2 C
Belgrade
četvrtak, 25 februara, 2021

U GODINAMA IZOPAČENOSTI: Kakav treba biti Srbin hrišćanin?

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Kao da ovo vreme nije dovoljno teško breme čak i za duhovno nastrojene ljude. Poplavljeni smo čudnim, i ponekad nenormalnim pojmovima i obrascima seksualnosti. Živimo u kulturi povećanog „uniseks“ izopačenja, i nemorala – na poslu, kod kuće, ponekad čak i u crkvi. Kako se snaći i (po)ostati hrišćanin?

„Blago čoveku koji nađe mudrost, i čoveku koji dobije razum.“ (Priče Sol. 3:13)

Živimo u društvu gde su muževi i žene, majke i očevi, bili iščupani iz svojih korena, idvojeni od tradicionalnih i religioznih vrednosti, koje su jasno određivale šta znači biti muškarac, žena, član porodice.

- Advertisement -

Stare vrednosti i uloge, tako lako hranjene, u velikim zemljoradničkim i patrijarhalnim društvima, sada su skoro nemoguće za podražavanje u velikim industrijskim gradovima. Zdravo psihološko „vezivanje“, koje se prirodno javljalo između majki i ćerki, očeva i sinova, je sada veoma retka pojava.

„Pokret za „žensko oslobođenje“ je u početku bio razumljiva reakcija na neodgovornog, nasilničkog, oholog i bezosećajnog muškarca; ali umesto podizanja svesti i morala kod muškarca ka tradicionalnim vrednostima, i moralnog nivoa kod žena, imalo je posledicu spuštanja žene do još nižeg nivoa u odnosu na ponašanje muškaraca, dok u isto vreme razbijaju „muški mit“, ne dajući mesto pravilnom značenju onoga „šta zapravo treba da bude muškarac“ – ili, za naše svrhe, šta je to biti Pravoslavni Hrišćanin muškarac.

Neobični model za ugledanje je za Pravoslavnog muškarca je danas Sveti Prorok Jov iz Starog Zaveta. Zaista, evo čoveka koji je „po Božijem srcu“. Njegov život pokazuje izvesne glavne osobine po kojima Pravoslavni muškarac može, i treba da ocenjuje sebe danas – obezbeđujući sebi plan duhovnog razvoja i borbe.

- Advertisement -

Mi mislimo o Svetom Jovu pre svega u smislu probe njegove vere i stradanja u njegovom životu, zbog čega ga Pravoslavni zovu „Mnogostradalni“. Zaboravljamo da je on istrajao do kraja i izvojevao pobedu nad nevoljama. Retko shvatamo, da je u cilju zadobijanja ove pobede, on morao imati određene vrednosti karaktera i duše – kvalitet istinskog i pobožnog muškarca.

Koje su to vrednosti?

Bio je čovek koji nije zaboravio Boga i Božiju ljubav prema njemu, bez obzira koliko je užasna bila trenutna patnja: „Kad me Bog čuvaše, kad svetljaše svećom svojom nad glavom mojom, i pri videlu Njegovom hođah bez mraka“ (Jov 29:3-4)

Pravoslavni čovek teži da nikada ne zaboravi Boga i Njegove blagoslove bilo iz prošlosti ili u sadašnjosti, i on daje isti primer svojoj ženi, deci, posebno u vreme iskušenja.

Prorok je voleo svoju decu i krajnje su mu nedostajali dok je bio u izgnanstvu. Nije ih posmatrao kao iritirajuće nametanje u svoj sopstveni „način života“. On je ustajao rano i prinosio žrtvu za njih, sa ciljem da ih očisti ako su grešili (Jov 1:5)

Pravoslavni muškarac se vatreno moli za svoju decu – i za mudrost u njihovom vaspitavanju, i za molitvu za Božije blagoslove i blagodat za njih. Ovo je takođe obrazac i za sveštenika, koji ima mnogo duhovne dece.

hri,

Sveti Jov je bio pravedan i pošten, i sa svojom decom, ali i sa onima za koje je snosio odgovornost van svoje porodice. (Jov 29:14-17). Na isti način, Pravoslavni Hrišćanin je obrazac pravde nepristrasnosti za svoju decu, ublažavajući pravdu milošću.

Prorok Jov je bio poštovan i od starih i mladih (Jov 29:7-10). Pravoslavni muškarci pokazuju poštovanje prema svojim nadređenima, i na poslu i kod kuće, ali naročito u Crkvi, i zadobijaju poštpvanje svoje žene i dece, ne čineći ništa što će uništiti ovo, da ih ne sablazne.

Svetitelj je bio postojan, sličan drvetu čije korenje uvek ima vode (29:19). Pravoslavni čovek uvek svesno teži da izbegne nemir našeg jurećeg društva, shvatajući potrebu dece da imaju sigurni osećaj „mesta“ i stabilnosti u njihovim životima.

Sveti Jov je bio mudri tražitelj Boga i mudrosti: Gospod dade, Gospod uze; da je blagosloveno Ime Gospodnje. Pravoslavni Hrišćanin takođe teži da se spokojno odmori u Promislu Božijem, čuvajući živo svoju posvećenost Veri Pravoslavnoj, i primenjujući ovo na svoju porodice prema svojoj snazi.

Zbog svih ovih duhovnih osobina, Sveti Jov je bio u stanju da izdrži užasnu patnju i nevolju, i za posledicu imao da je Gospod blagoslovio poslednji deo Jovovog života, čak još više od prvog (Jov 42:12). Ovo je dakle, pravi primer za današnjeg muškarce, koji su često pod iskušenjem da se povuku u pasivnu samodovoljnost kad su susočeni sa teškoćom i iskušenjem, koji su previše spremni (i ohrabreni od strane društva) da napuste posao, ženu, decu na najmanji kapric ili teškoću. Ovde, dakle je Svetitelj koji može nadahnuti u savremenom čoveku potrebu za stvarnim čoveštvom, pre nego na pritvornu muškost.

- Advertisement -
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti