Šef srpske diplomatije Ivica Dačić izjavio je da se tokom prošlonedeljne posete Zagrebu trudio da ne govori o temama o kojima se Srbija i Hrvatska ne slažu i da nije zadovoljan obraćanjem hrvatskog premijera Andreja Plenkovića.
Dačić, koji se 6. januara obratio okupljenima na Božićnom prijemu Srpskog narodnog veća (SNV) u Zagrebu, kao i Plenković, rekao je u emisiji RTS da se tog dana, prema instrukcijama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, trudio da ne govori „o nečemu o čemu dve strane misle različito“.
„Nisam potpuno zadovoljan kako je Plenković govorio, nije mogao pitanje agresije da ne pomene, a ja sam govorio pre njega, i nisam bio u prilici da odgovorim. Mislim da nije bilo mesto za tako nešto. Ako ističemo samo oko čega se ne slažemo, nećemo daleko stići“, kazao je Dačić.
Plenković je na prijemu rekao da je potrebno unaprediti odnose Srbije i Hrvatske, ali je dodao da pomirenje mora da se temelji „na činjenicama i istini“.
„Hrvatska je bila žrtva agresije Miloševićevog režima i ta činjenica živi sa nama, živi sa porodicama nestalih, sa vojnicima, braniteljima, civilima. To nasleđe je teško“, kazao je Plenković u petak.
Predsednik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac, lider Srba u Hrvatskoj i domaćin Božićnog prijema SNV-a, kazao je u istoj emisiji da je taj skup „došao kao iznenadni događaj koji je otvorio neku moguću perspektivu za poboljšanje odnosa“, posle događaja sa negativnim nabojem.
Pupovac je ukazao na dve pozitivne dimenzije skupa u Zagrebu, navodeći da je jedno „iskazana spremnost za razgovor“, a drugo početak tog razgovara u formatu ministar Dačić i ministar spoljnih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman, „koji je bio realno moguć u ovom trenutku“.
Pupovac, koji je dan uoči Božićnog prijema SNV-a u Zagrebu potpisao Deklaraciju o saradnji Srba iz Hrvatske i Hrvata iz Srbije sa Tomislavom Žigmanovim, predsednikom Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini i ministrom u Vladi Srbije za ljudska i manjinska prava, rekao je da se jedino kroz razgovor može obnavljati poverenje između vodećih predstavnika Srbije i Hrvatske.
„Mnogo stvari se dogodilo, bilo je mnogo poruka u medijskom prostoru koje produbljuju nepoverenje, politički jezik koji se koristi ne doprinosi izgradnji poverenja, mnogo je stvari koje su vodeće ljude udaljile, kao što su udaljile i dve zemlje i sada je blagorodna stvar što se to dogodilo i što je premijer Plenković to prihvatio“, naveo je Pupovac.
Žigmanov je u emisiji RTS-a rekao da je za njega „najosetljivije pitanje ratova, nasleđa, nestalih, koje ima i najdublji i najveći humanistički značaj“.
Dodao je da bi otvorena pitanja trebalo rešavati „u tehničkoj saradnji, razmenom podataka, i bez velikog prisustva medija“.
Na konstataciju da postoji utisak da Hrvati imaju sva prava u Srbiji, Žigmanov odgovara da svega pet odsto đaka iz hrvatske manjine pohađa školu na hrvatskom, i da „može na prste jedne ruke da se navede“ koliko je ljudi iz hrvatske zajednice zaposleno u javnom sektoru Srbije u poslednjih deset godina.
„Nismo imali uticaja u donošenju odluka koje nas se tiču, obeležavani smo kao da veličamo ustaštvo u obrazovnom sistemu“, naveo je Žigmanov.
Dodao je da je bilo i pozitivnih koraka poput otkupa rodne kuće bana Josipa Jelačića u Petrovaradinu, i otvaranja odeljenja na hrvatskom jeziku u Subotici.
