Trampove izjava mnoge je podsetila na reči francuskog predsednika Makrona od pre četiri godine da je NATO „klinički mrtav”
Пуца ли Нато кишобран над Европом? (ЕПА ЕФЕ – Ф. Сингер)
Dok je bio na čelu Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp više puta je upozoravao i pretio da će se povući iz NATO-a. Govorio je da će naterati Evropljane da plate za američku vojnu zaštitu i više puta je dovodio u sumnju privrženost Amerike samoj srži Severoatlanske alijanse – obećanju sadržanom u članu pet ugovora koji predviđa da će „oružani napad na jednog ili više njih u Evropi ili Severnoj Americi smatrati napadom na sve”.
Tramp je prošle nedelje na predizbornom skupu u Južnoj Karolini rekao da je, kao predsednik, upozorio saveznike u NATO da će „ohrabriti” Rusiju da „radi šta god želi” onim zemljama koje nisu „platile račune”.
Ta njegova izjava izazvala je uznemirenost širom Evrope u članicama NATO, koje su ionako već zabrinute zbog mogućnosti da Donald Tramp ponovo postane predsednik Sjedinjenih Američkih Država.
Francuski predsednik Makron, koji je 2019. godine, u vreme kada je Tramp bio u Beloj kući, izazvao kontroverzu rekavši da je „NATO klinički mrtav” kazao je da Evropa treba da se fokusira na to da postane „bezbednosna sila koja je komplementarna NATO-u i evropski stub Atlantskog saveza”.
„Treba da počnemo sa našom operativnom i industrijskom saradnjom”, rekao je francuski predsednik.
Makron već duže vreme tvrdi da Evropa treba više da investira u svoju bezbednost, što je povremeno izazvalo kritike saveznika koji smatraju da on forsira francusku vojnu industriju i da ne doprinosi dovoljno u smisli naoružavanja Ukrajine u borbi protiv Rusije.
NATO „ne može biti ’a la carte’ vojna alijansa, ne može biti vojna alijansa koja funkcioniše u zavisnosti od humora predsednika SAD”, rekao je u Briselu Žozep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, preneo je Rojters.
„Svaka sugestija da saveznici neće braniti jedni druge podriva našu bezbednost, uključujući i bezbednost SAD, i donosi američkim i evropskim vojnicima povećan rizik”, izjavio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
Evropske diplomate su kao „zabrinjavajuću” opisale činjenicu da Tramp to ponovo radi – napada „dušu alijanse”, kako to neki u NATO vide, ovoga puta u predizbornoj kampanji.
Mnogi saveznici plaše se da bi drugi mandat mogao da predstavlja nepokolebljivog i mnogo hrabrijeg Trampa u odnosu onog iz prvog mandata.
„Poslednji put kada je Tramp bio na funkciji, to je bio najveći preokret u odnosima Evrope i SAD od kako postoji EU. To je zaista bila veoma dramatična promena. Zato mislim da se lideri sada pripremaju za ono što bi moglo da se dogodi ako Donald Tramp bude ponovo izabran,” kaže Alison Vudvord, viša saradnica Instituta za evropske studije u Briselu, prenosi „Dojče vele“.
Sjedinjene države su tokom Trampovog prvog mandata uvele kaznene tarife na trgovinu s članicama EU, što je osetno zahladilo transatlatske odnose.
