Evropska unija donosi odluke na svoju štetu

Političari EU pokušavaju da liče na generala Šarla de Gola, ali se ponašaju kao kolaboracionistički maršal Filip Peten.

Na godišnjoj konferenciji za novinare ruskog predsednika Vladimira Putina, od više od dva miliona pitanja koja su postavili građani i novinari, teško je bilo izdvojiti ona na koja će odgovoriti tokom četvorosatnog intervjua. Izbor je dao presek stanja Ruske Federacije, pokazao njene strateške ciljeve i odnose sa svetom i ukazao na ekonomska, socijalna i društvena pitanja. Za većinu stranih novinara najvažniji su bili odgovori u vezi s ratom u Ukrajini i odnosima sa SAD, koji bi mogli da ukažu na strateške pravce koje će Moskva slediti.

Što se tiče „specijalne vojne operacije” u Ukrajini, Putin je naglasio da su ciljevi isti i da će mir nastupiti kad se oni ostvare: to su denacifikacija i demilitarizacija i neutralan status zemlje. Putin je rekao da je siguran da će Rusija pobediti i naglasio da Ukrajina dobija mnogo naoružanja, ali ga ruska vojska uspešno uništava i uskoro ga neće biti dovoljno. Na 2.000 kilometara dugoj liniji fronta ruske trupe popravljaju svoje pozicije i gotovo sve su u aktivnoj fazi. Za dodatnom mobilizacijom nema potrebe, jer se 244.000 vojnika nalaze direktno u zoni borbenih dejstava, a s jučerašnjim danom broj prijavljenih je 486.000. Putin je naglasio da se na liniji fronta nalazi ukupno 617.000 ljudi i da je odziv i dalje visok – oko 1.500 prijavljenih dnevno, kao i da privatne vojne kompanije u Rusiji ne postoje. Rekao je da protivničke snage gube znatno više vojnika nego ruske i da je „glupo” i neodgovorno što ukrajinsko vođstvo u takve borbe šalje vojnike, jer ih nema mnogo.

Ruski predsednik je rekao da sukobi u Ukrajini liče na građanski rat, naglasivši da su Rusi i Ukrajinci jedan narod. „Istočni i jugoistočni deo Ukrajine je oduvek bio proruski, jer je u pitanju istorijski ruska zemlja. Odesa je takođe ruski grad i to svi znaju, ali ne, oni izmišljaju nekakve gluposti”, rekao je Putin, govoreći o istorijskim činjenicama koje se danas menjaju. Takođe je naglasio da Rusija nikad nije odbila pregovore, ali da Ukrajina ne želi da se dogovori.

Na pitanje kada će Rusija obnoviti odnose sa SAD, Putin je odgovorio da Vašington vodi imperijalnu politiku i da će se to dogoditi onda kada SAD počnu da poštuju druge zemlje, a za to su potrebne suštinske unutrašnje promene u SAD. „Tada će početi da poštuju druge ljude, druge zemlje, tada će tražiti kompromise i neće pokušavati da rešavaju svoje probleme uz pomoć sankcija i vojnih akcija”, rekao je Putin, očigledno aludirajući na američke izbore iduće godine, od kojih će u velikoj meri zavisiti i budućnost celog sveta. Napomenuo je da su državni udar u Ukrajini organizovali „prijatelji” iz SAD, da ih je taj prevrat koštao pet milijardi dolara, a da su se evropske zemlje pretvarale da ništa ne znaju.

Putin je pojasnio i svoj stav o ulozi evropskih lidera, rekavši da je EU delimično izgubila svoj suverenitet i da oni donose odluke na svoju štetu. „Evropski političari pokušavaju da liče na generala Šarla de Gola, koji se borio za interese Francuske, ali se ponašaju kao kolaboracionistički maršal Filip Peten, koji je, iako je bio heroj Prvog svetskog rata, postao saradnik okupatora u Drugom svetskom ratu i potčinio se njihovoj volji.” je izdvojio premijere Mađarske i Slovačke Viktora Orbana i Roberta Fica, nazvavši ih ne proruskim, kako ih naziva ostatak EU, nego pronacionalnim političarima koji štite interese svoje države.

Putin je naglasio i ulogu turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u rešavanju bliskoistočnog konflikta i najavio da će se početkom sledeće godine sastati s njim. Situaciju u Gazi nazvao je katastrofom, ponovio reči generalnog sekretara UN Antonija Guteresa da je Gaza „najveće dečje groblje” i poručio da moraju da budu primenjena rešenja za stvaranje palestinske države s prestonicom u istočnom Jerusalimu.

Odnose Rusije i Kine nazvao je zalogom stabilnosti u svetu i izrazio zadovoljstvo razvojem ekonomskih veza. Putin je naglasio da će trgovinski promet s Pekingom sledeće godine najverovatnije biti 200 milijardi dolara, a ove godine i viši od tog iznosa. Ruski predsednik je naglasio da u svetu postoji dovoljan broj zemalja koje ne žele da žive po pravilima Zapada, koja se svakog dana menjaju u zavisnosti od interesa. „Te zemlje žele da žive po pravilima koja pišu u dokumentima UN, i upravo tome će i biti posvećeno rusko predsedavanje sledećim samitom BRIKS-a u Rusiji”, dodao je ruski lider, koji je pokušaje SAD da presele aktivnosti NATO-a u Aziju komentarisao rečima da oni nemaju šta da rade tamo. Takođe je rekao da su najverovatnije Amerikanci digli u vazduh „Severne tokove”. 

Udžbenici moraju da svedoče o istini, a ne u nečijem interesu

Putin je komentarisao da je potreba za novim udžbenicima istorije nastala jer je u mnogima od njih „pisalo svašta”, a ništa nije rečeno o značaju Staljingradske bitke. „Da li je to normalno?”, pitao je predsednik i dodao da svaki udžbenik mora da svedoči o istini, a ne u nečijem interesu.

Pojavio se Putinov „dvojnik”

„To je moj prvi dvojnik”, rekao je Putin, komentarišući dvojnika koga je stvorila veštačka inteligencija i koji mu je postavio pitanje. Tako je ujedno odgovorio i na pitanje kako komentariše navode da ima više dvojnika. Komentarišući razvoj veštačke inteligencije i pitanje devojčice da li će ona moći da zameni naše najmilije, između ostalih i njenu baku, Putin je kroz osmeh odgovorio: „Baku niko neće moći da zameni.” 

O Makronu

Putin je o francuskom predsedniku Makronu rekao: „Imali smo dobre, radne odnose. Ali u jednom trenutku predsednik Francuske je prekinuo odnose s nama, ne mi. Nismo protiv tih kontakata.” 

Korišćenje dolara i evra palo je na 24 odsto

Putin je rekao da Rusija ne odustaje od dolara, ali da su počeli da joj prave probleme u plaćanju u dolarima i evrima. „Sprečavanjem Rusije da koristi dolar zapadne zemlje pucaju sebi u nogu”, rekao je Putin i podsetio da je Moskva 2021. godine, kad je opsluživala izvoz, koristila 87 odsto deviza (dolar i evro). Do septembra ove godine rublja je korišćena 40 odsto, a upotreba evra i dolara pala je na 24 procenta. Udeo rublje u ruskoj spoljnoj trgovini u septembru porastao je na 40 odsto, a juana na 33 odsto.

Ruski presednik je konstatovao da je vezanost za dolar prepuna ozbiljnih socioekonomskih posledica, konstatujući da je, nažalost, inflacija porasla, ali da se centralna banka bavi ovom problematikom i da će uspeti da se vrati ciljnim brojkama. Rusija očekuje ekonomski rast od 3,5 odsto do kraja godine, dok bi inflacija mogla da dođe do osam odsto, ali, prema Putinovim rečima, centralna banka i vlada preduzimaju mere da je vrate na željeni nivo. Stopa nezaposlenosti iznosi 2,9 odsto, što „nije zabeleženo u istoriji Rusije”.