Virus se raširio po Evropi
Da li je sve bilo uzalud? S obzirom na to da Španija, Francuska i Nemačka beleže najveće dnevne poraste broja zaraženih od izlaska iz karantina, strah od toga da je Evropa uništila svoju najbolju šansu za ukroćivanje korona virusa raste iz dana u dan.
Evropljani su se nadali da će ovog leta ublažiti restrikcije na putovanja bez većih posledica, jer je manje verovatno da će se ljudi zaraziti dok na otvorenom prostoru uživaju u toplom vremenu. Mnoge evropske ekonomije zavise od turizma i nisu mogle sebi da priušte sezonu praznih ležaljki i restorana. Avio-kompanije i hoteli propali bi bez novih rezervacija. Ljudi su jako želeli da ponovo vide svoje prijatelje i članove porodica koji žive u inostranstvu.
Čini se da je eksperiment propao. Avgust se još nije ni završio, a broj zaraženih „eksplodirao“ je u zapadnoj Evropi. Jugoistočna Evropa, koja je izbegla najgori početni talas virusa, nije u mnogo boljoj situaciji. Nemačka, koja je važila za šampiona u obuzdavanju virusa na proleće, u subotu je zabeležila više od 2.000 novih slučajeva – što je najveći dnevni skok još od aprila.
Mnogi za novonastalu situaciju krive prerano otvaranje granica. Smatra se da je skoro 40 odsto nedavnih slučajeva u Nemačkoj povezano sa inostranstvom, a slično je i u Italiji, gde je skoro trećina novih slučajeva uvežena iz inostranstva. Brojni Italijani koji su letolavli na Sardiniji vratili su virus na kopno.
Veliki broj novih slučajeva u Evropi povezan je i sa žurkama. Francuska, sa skoro 5.000 novih infekcija prijavljenih u nedelju, kaže da je to njen glavni izvor novog talasa. Nije ni čudo što je evropski komesar za trgovinu Fil Hogan pod pritiskom da da ostavku nakon što je prisustvovao hotelskoj večeri sa oko 80 gostiju, što je suprotno irskim pravilima.
Nemačka kancelarka Angela Merkel kaže da Evropa mora da izbegava ponovno zatvaranje granica „po svaku cenu“. Slobodno kretanje je centralna vrednost evropskog projekta, a zatvaranje granica doprinelo je ekonomskom kolapsu na proleće. Ipak, političari više ne mogu da zanemare činjenicu da ljudi „hvataju“ virus u inostranstvu i donose ga kući.
One koji nikada ne putuju u inostranstvo, domaće vlasnike preduzeća koji su, ne svojom krivicom, već propatili zbog jednog karantina, kao i medicinske radnike koji moraju da leče nove pacijente, posebno frustrira ovakav razvoj događaja. Pravi odgovor bi možda bilo strože testiranje i praćenje putnika koji se vraćaju u zemlju i mnogo stroža pravila za okupljanja, piše „Blumberg“.
Na sreću, broj hospitalizacija i smrtnih slučajeva manji je nego što je bio na proleće, jersada oboljevaju mladi koji imaju blage simptome ili ih uopšte nemaju. Кako se letnja sezona putovanja bliži kraju, problem putnika povratnika trebalo bi da se donekle reši.
Međutim, ekonomska šteta koju je naneo ovaj talas već je znatna. Odluke nekih avio-kompanija da smanje svoj jesenji raspored letenja, kao i prošlonedeljni podaci o malkom rastu uslužne industrije u evro-zoni, ukazuju na to da potrošači postaju oprezniji. Lista zemalja koje podležu karantinskim merama svakodnevno raste.
Takođe, postoji rizik da će se infekcije proširiti sa mladih na starije osobe i da će škole i radnici ponovo biti zatvoreni – noćna mora svakog roditelja i ministra finansija. Za dve nedelje otkako su otvorene, više od 40 berlinskih škola već je prijavilo slučajeve virusa, što je prisililo učenike i nastavnike na karantin.
Merkelova i predsednik Francuske Emanuel Makron kažu da su odlučni u nameri da izbegnu novu izolaciju, ali moraju da nađu način da se uhvate u koštac sa problemom ukoliko žele da prođu bez drakonskih mera. Od vitalnog je značaja da svako ko stigne iz područja visokog rizika bude testiran. Međutim, lokalne zdravstvene službe nemaju uvek moć da prate sve putnike povratnike kako bi se uverile da su oni testirani ili u samoizolaciji. Postoje izveštaji i o dugim kašnjenjima u dobijanju rezultata testova.
Ukoliko se Evropa ne pobrine o temljnim problemima i pretnjama, zemlje će možda biti promorane da preduzmu još nepopularnije mere kako bi zaštitile svoje stanovnike, uključujući savetovanje starijima da ostanu kod kuće i drže se podalje od mlađih rođaka. Jesenji i zimski meseci neće biti laki, ali akcijama koje se preduzmu sada mogu se sprečiti nepotrebne poteškoće, zaključuje „Blumberg“.
