Ni dve i po godine nakon što je uhapšena jedna od najvećih kriminalnih grupa u Srbiji, klan Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, nije utvđena veza ove grupe sa državnim strukturama. Uprkos obećanjima predstavnika izvršne vlasti da će se svi saradnici ove surove skupine biti kažnjeni shodno svojim nedelima, sa ove vremenske distance čini se da se time niko ne bavi, a po svemu sudeći tako će i ostati.
Hapšenje kriminalne grupe Belivuka i Miljkovića, a potom i otpuživanje njenih članova za sedam ubistava, otmice, silovanje, drogu, oružje i druga teška krivična dela, verovatno je jedno od medijski najpraćenijih poslednjih godina u Srbiji. Stavljanjem lisica na ruke Veljka Belivuka tog 4. februara 2021. godine, zadat je ozbiljan udarac kriminalu, kako se to tada predstavljalo. Otkriveno je da je grupa imala kuću u Ritopeku u kojoj je brutalno mučila, a zatim i ubijala svoje suparnike, da su imali sistem komunikacije razrađen putem aplikacije „Skaj“, te da su usko sarađivali i sa kavačkim klanom iz Crne Gore.
“Naša poruka je da smo sa ovom bandom završili. Onima koji misle da su ih nasledili mogu da poručim: gotovi ste, što znači da ćete uskoro biti iza rešetaka”, rekao je Vučić u martu , te najavio hapšenja po celoj Srbiji.
Saznalo se da je organizovana grupa radila sa drogom, da je posedovala veći arsenal oružja, te da su određenu zaštitu uživali i od pojedinih visokorangiranih policijskih službenika, koji su kasnije i optuženi za ta krivična dela. Usledila je jednako pompenzo najavljivana optužnica napisana na 300 strana, za koju su najviši predstavnici izvršne vlasti govorili da će poslati u zatvor krvnike i opisivali je kao spektakularnu.
Međutim, ne samo da optužnica nije odgovorila na brojna pitanja – kao što je ono kada je i kako grupa osnovala, kako se finansirala i čiju je zaštitu uživala – već nijedna osoba sa iz redova izvršne vlasti nije zvanično dovedena u vezu sa ovom grupom. Nekadašnje sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova Dijana Hrkalović, za koju se godinama govorka da je bliska ovoj grupi, optužena je u međuvremnu za, uslovno rečeno, blago krivično delo jer se sumnja da je uticala da se podaci iz Belivukovog telefona dostave sudu za postupak koji se vodio zbog ubistva Vlastimira Miloševića, takozvano „ubistvo na šinama“.
Uprkos tome što se saznalo i da je Hrkalovićeva koristila „Skaj“ telefon za šifrovanu komunikaciju, te tezi da je godinama bliska sa Žandarmom Nenadom Vučkovićem Vučkom koji slovi za Belivukovog čoveka u redovima MUP, ali i da je otkriveno da su Žandarm i Belivuk u jednoj od svojih prepiski govorili i o izvesnoj Dijani, pitanje je da li su veze sa Belivukom ikada zapravo ispitivane.
Ubistvo vođe „Janjičara“
Ukoliko bi se neko drznuo da ispita veze grupe sa državnim strukturama, verovatno bi morao da se vrati na početak, još u vreme kada je navijačko-kriminalnom grupom, ali i Partizanovom tribinom, gospodario Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi, kog je Belivuk nakon ubistva 2016. godine nasledio na mestu vođe. Nakon što je ubijen u Bačvanskoj ulici u Beogradu, atmosfera u podzemlju se užarila, došlo je tektonskih promena, ali je verovatno bilo najzanimljivije ponašanje državnih funkcionera.
Kao da je pošteni i uzoran građanin, tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović, zbog Stankovića je organizvao dramatičnu konferenciju za medije, kojoj je prisustvovala i Hrkalovićeva.
„Objavljujemo rat ovoj vrsti mafije i u ovaj rat ulazimo potpuno bez zadrške, bez rezerve, ovo će biti teška borba koju će policija i bezbednosne strukture morati da nose ali ovo je borba u kojoj država mora da pobedi na kraju“, izjavio je tada ministar Stefanović, dok je iza njega, sa leve strane, nepomično, stajala Dijana Hrkalović.
Ako se ovim informacijama doda i nedavno obnarodovani podatak da je u rokovniku inspektora Dejana Milenkovića (koji se nalazi na optuženičkoj klupi sa Hrkalovićevom) pronađeno da je Stanković označen „državnim projektom“, interesantno bi bilo videti šta policijski činovnici znaju o vezama kriminala i države.
