Viši sud u Novom Pazaru provostepeno je osudio sedamnaestogodišnjaka na dve godine zatvora zbog toga što je automobilom, na pešačkom prelazu, usmrtio petnaestogodišnju devojčicu.
Ova odluka je, kako navodi N1, uznemirila javnost i pokrenuo brojne komentare na temu da li su kazne za ovakva krivična dela previše blage.
Otac poginule devojčice u Novom Pazaru Esad Zećović kaže za N1 da je ta presuda „otvorila još jednu ranu u njihovom životu“.
„Od tog dana, kao što nosim bol zbog Melise, tako nosim i bol zbog tog sudije koji je doneo presudu i osudio vozača na samo dve godine zatvora. Sudija je ponizio sebe, svoju porodicu, Novi Pazar i kompletno sudstvo u Novom Pazaru koje je burno reagovalo i koje nije moglo da veruje kakvu je presudu doneo njihov kolega„, rekao je otac nastradale devojčice.
Ovaj tragičan slučaj i presuda sa minimalnom kaznom nije usamljen slučaj.
Tinejdžeri D.N. (17) i B. M. (18) nastradali su u oktobru prošle godine u saobraćajnoj nesreći kod Beške. Nakon devet meseci, Osnovni sud u Staroj Pazovi je doneo presudu protiv S. B. (84), vozača „mercedesa“ koji je izazvao nesreću, na tri godine zatvora.
Vozač I. M. (22) iz Beograda osuđen je na godinu i pet meseci zatvora zbog toga što je na pešačkom prelazu automobilom udario i usmrtio studenta iz Novog Pazara, E. B. (19).
Aleksandar Mitrović, sin vlasnika Pinka Željka Mitrovića, osuđen je 2019. godine na 12 meseci nošenja nanogvice u svom stanu i zabranu upravljanja motornim vozilom na godinu dana, zbog saobraćajne nesreće u julu 2013. kada je na pešačkom prelazu u Ustaničkoj ulici usmrtio 17-godišnju Andreu Bojanić.
Prema podacima MUP-a od 1. januara 2023. godine, do 1. avgusta 2023. godine, na putevima u Srbiji u saobraćajnim nesrećama stradalo je 255 osoba, dok su u istom periodu 2022. godine stradale 303 osobe.
Zakon je dobar, praksa je loša
Ukoliko učesnik u saobraćaju nepoštovanjem pravila ugrozi bezbednost drugih, a pritom njegova dela dovedu do smrti najmanje jedne osobe, može mu biti određena zatvorska kazna od dve do 12 godina, navodi se u Krivičnom zakoniku. Do 2006. ova kazna iznosila je tri do 15 godina, ali je te godine ublažena.
Ova odredba se odnosi na one koji prestupe načine sa umišljajem i najviša je kazna za krivična dela počinjena u saobraćaju, dok se za takvo krivično delo iz nehata može provesti iza rešetaka od jedne do osam godina.
Advokat Novak Lukić objašnjava za N1 da je uobičajena praksa „naših sudova godinama, a mogu slobodno reći i decenijama, da se za takve smrtne saobraćajne nesreće daje kazna između dve do tri godine“.
Na pitanje zašto je takva praksa, Lukić navodi:
„Prvostepeni sudovi, kada odlučuju o presudi, imaju iza sebe saznanje o praksi žalbenog, odnosno Apelacionog suda, i oni često razmišljaju o praksi u želji da njihove presude, pre svega, budu potvrđene. Apelacioni sud drži se te prakse, koja funkcioniše godinama„, rekao je advokat za portal N1.
Da li je ta praksa dobra ili nije, kako navodi, „treba da nam pokaže statistika – koliko se povećava učestalost tih teških udesa“.
„To je ono što državu, pravosuđe i javnost interesuje – da li se neka norma poštuje? Ako se poveća broj saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom, onda je to žuta lampica ili signal da treba da se pooštri kaznena politika„, smatra Lukić.
On ističe da zakon ne treba da se menja, jer je dobar. Na pitanje šta treba promeniti, Lukić objašnjava:
„Pod jedan, treba gledati da suđenja budu što efikasnija, zato što se često, zbog komplikovanih veštačenja, razvuku i traju jako dugo. To stvara veliku traumu za porodice oštećenih – oni prolaze pet, šest do deset godina kroz tu traumu na suđenjima, a nemaju konačnu odluku koja bi njima trebalo da predstavlja satisfakciju. Ako zaista postoji ocena u javnosti da je povećan obim tih groznih krivičnih dela, treba pooštriti kaznenu politiku, u smislu da se izriču veće kazne„, zaključio je Lukić.
