Sramotno, zamene teza, nivo master bota. Ovako bi najkraće mogao da se opiše tekst Dragoslava Bokana, koji je priznao da postoji pobuna među sveštenstvom SPC zbog izdaje Kosova, ali i koji je po vučićevskom receptu najavio obračun vrha Crkve sa neposlušnima.
Njegov stav prenosimo u celosti:
Horska priča opozicionih fanatika je uzela svoj danak. Poput lakmus-papira su se glupošću i naivnošću izdvojili neki od naših duhovnika u mantijama.
Pa su krenuli da se neočekivano slažu sa Zoranom Kesićem i Ivanom Ivanovićem, Koraksom i Petričićem, nasleđem „Otpora“ i Radomirem Konstantinovićem, eks-generalom Ponošem i skakutavim Ćutom, Natašom Kandić i Marinikom Tepić… u njihovoj najoštrijoj kritici srpskog državnog rukovodstva. I pozivom da se, čim pre, skine i ukine postojeća vlast, na uličnim „narodnim izborima“. Na korist onih (iz Davosa, Vašingtona, Pentagona, Brisela, Zagreba…) koje ovde sad retko ko pominje, onih koji su nas ovako zavadili, posvađali i zaludeli.
A Sveti Arhijerejski Sinod i Njegova Svetost, patrijarh Porfirije, preventivno su zabranili neobavezno i potpuno slobodno političko izjašnjavanje u javnosti naših sveštenika, onih koji su (još uvek) deo Srpske Pravoslavne Crkve.
A najviše ih je, takvih, u Ohaju, Nebraski, Utrehtu, Crnoj Gori, pa čak i Hilandaru (ako je istina da jedan od ovih razgoropađenih likova pripada tamošnjem monaškom bratstvu)…
I oni se, ti revolucionarni, od besa zapenjeni likovi u crnim odeždama, nimalo ne obaziru na ovu jasno obznanjenu zabranu.
Oni su, jednostavno, sebe ubedili da tobože „razumeju“ ono što ne razumeju – ono što se u ovom vremenu, a pred našim zbunjenim pogledom, dešava u vidu takozvane „taktike opstanka“.
Pominje se „završena i odavno još dogovorena izdaja Svetog Kosova (i Metohije)“ od strane onog ko je ekskluzivno za sve kriv, i sve s tim u vezi. Sa zaključcima koji ne odgovaraju složenoj istini ovakvih pritisaka i stvarnom stanju stvari na diplomatskom terenu.
Ne čuju se, u ovakvoj projekciji, nikakvi argumenti, niti razumna objašnjenja onoga što se zaista „valja ispod žita“ i događa ispod „vrha ledenog brega“ u gladijatorski teškoj bici srpske države, posle svega.
Ne interesuje ove virtuelne „osvetnike Kosova“ i „propovednike opšteg ustanka“ ma šta što je van njihove ideje da je „sve gotovo“ i da „ko ne kaže istinu sad, neka zauvek zaćuti“. A mirne patrijarhove zaključke i preventivna crkvena ograničenja se njih, kao što vidimo, apsolutno ne tiču.
Ni za jotu ne menjaju svoj zaverenički, „borbeni“ stav i ustaničko raspoloženje.
Svojim talentom za lepe besede novog kosovskog ciklusa i nesumnjivim književnim darovima oni rasipnički bibere & posoljuju tanku hranu lažnih „zaključaka“ koju ovih dana nude svojim izluđenim gledaocima i „braći po internetu“ (u moćnom virtuelnom bratstvu raznih „društvenih mreža“).
Tako se stvara ono što našim najvećim neprijateljima najviše odgovara: atmosfera haosa i potpunog rasula u svim slojevima naše onemoćale (i sve slabije) nacionalne zajednice.
A ti „novi Turci, Austrijanci i Nemci“ aktuelnog srbofobnog saveza upravo ovo i žele, da bi se pomislilo da smo kapitulirali (a nismo) i da ćemo pre vremena, nestrpljivo ispaliti metke i urlike iz zasede, odajući tako svoj položaj i prave namere. Da bismo tako izgubili sve još postojeće šanse i obesmislili našu istinsku strategiju (a ona je uvek javnosti nedostupna i nevidljiva, samim tim i poprilično neubedljiva za srpsko patriotsko javno mnenje).
Teško nama s nama. A državi sa ovakvim zlogukim podmetačima klipova. I patrijarhu sa ovakvim sveštenoslužiteljima (i sektašima svih mogućih vrsta).
Samo Bog može da nam pomogne u ovakvim slučajevima!
Argumenti tu ne pomažu.
P. S. Ovde govorim o aktuelnoj pobuni određenih sveštenika koji su u našoj Crkvi (u SPC).
O jereticima i izopštenicima svih ovdašnjih kvazi-zilotskih sekti (artemiti, antonijevci, nikodimovci…) da i ne govorimo.
Pravi duhovni haos, kao posledica klasičnog luciferijanskog doživljaja „slobode“ i „pobune protiv prvonačalnika“.
(VKontakte stranica D. Bokana, 11. 3. 2023)
Pucanj (iz Fejsbuka) u sopstvenu nogu
Ne zlonamerni, ali zato brzopleti i više nego ishitreni sveštenik SPC je dopustio da ga iskoriste i zloupotrebe razni likovi i grupe, i to na najniži, politikantski način. I preko njegovog kritičkog teksta na društvenim mrežama naprave još jedan pokušaj raskola u srpskom narodu – preko naše Crkve.
Njegovo neumesno poređenje episkopa (i patrijarha) našeg vremena sa fanariotskim, nenarodnim vladikama iz vremena Drugog srpskog ustanka – sa naglaskom na moralnu i patriotsku „prednost sveštenstva“ u odnosu na monahe sa mitrom – dobija posebno gorak ukus ako imamo u vidu da je otac Mihailo Smiljanić direktan potomak nikog drugog do onog zloglasnog „oca Milana Smiljanića“ iz Titove epohe. Bivšeg ministra poljoprivrede FNRJ iz vremena prinudnog otkupa (kasnije i drugog čoveka vlasti u SR Srbiji), preko koga je upravo prokomunistički raspoloženo „Udruženje pravoslavnih sveštenika Jugoslavije“ godinama mučki maltretiralo vrh SPC (i, posebno, patrijarhe Vikentija i Germana) po mračnim Brozovim instrukcijama…
Bilo kako bilo, ovaj sveštenoslužitelj će s pravom završiti na crkvenom sudu, ali to, nažalost, neće sprečiti dalju zloupotrebu njegovog lepo napisanog, ali sasvim pogrešno osmišljenog i vrlo opasnog teksta sa Fejsbuka. Niti pojavu serijala slično „nadahnutih“ tekstova usmerenih protiv srpske Crkve i naše države.
Na opštu žalost. I zluradu radost svih srpskih neprijatelja.
