Benzin, dizel, cigarete, alkoholna pića i kafa poskupljuju od oktobra zbog najavljenog rasta akciza za osam odsto. Ovo, na žalost, nisu jedina poskupljenja koja nas čekaju do kraja godine.
Osim pomenutih akciznih proizvoda građane Srbije od novembra, izvesno je, očekuje i rast cena električne energije (za koju za sada ne uvećava akciza) i rast cena prirodnog gasa – za koji se akciza uvodi tek od januara 2025. godine.
Poskupljenje ovih energenata predviđeno je dogovorom sa Međunarodnim monetarnim fondom, i prema tom planu procenti rasta bi trebalo da budu osam odsto za struju i 10 odsto za gas.
Sledeći rast cena električne energije i gasa predviđen je, istim sporazumom, za maj 2024, u istim procentima.
Novi cenovnici grejanja
Lokalne samouprave uveliko usvajaju nove cenovnike grejanja koji se, bar kada je reč o Beogradu – primenjuju već od ovog septembra. Daljinsko grejanje u glavnom gradu je skuplje za šest odsto (novi cenovnik JKP Beogradske elektrane).
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić u petak je, odgovarajući na pitanje Tanjuga o povećanju cene grejanja, rekao da je reč o minimalnom povećanju u odnosu odnosu na poskupljenja u protekle dve godine.
On je istakao da je prema Beogradskim elektranama povećana cena gasa za 11 odsto pre godinu i po i da je rat u Ukrajini uticao na cenu rasta energenata.
I Nišlije će, doduše od oktobra, plaćati skuplje grejanje.
Prema navodima Južnih vesti, gradsko veće usvojilo je predlog o poskupljenju cene grejanja, pa će tako Nišlije od oktobra varijabilni deo računa plaćati 7,11 dinara, umesto dosadašnjih 6,56 dinara po kilovat satu, što je poskupljenje od 8,42 odsto (novi cenovnik JKP Gradska toplana Niš).
Razlog poskupljenja je, kako su naveli iz niške Toplane, porast cena gasa i mazuta.
„Kako je istaknuto u obrazloženju Gradske toplane Niš, cena gasa je 55,01 dinara po kvadratu, što je za 8,8 odsto više u odnosu na januar ove godine, dok je prosečna cena mazuta 76,3 dinara po kilogramu i to je za 14,05 odsto više u odnosu na prethodnu cenu. Niža je samo cena lož-ulja, koja sada iznosi 137 dinara po litru, dok je prethodna cena bila 160,3 dinara“, navode Južne vesti.
Veće akcize – pad životnog standarda
Predloženim izmenama Zakona o akcizama, od 1. oktobra za osam odsto rastu akcize na gorivo i druge derivate nafte, duvanske prerađevine, tečnosti za punjenje elektronskih cigareta, alkoholna pića, kafu.
Fiskalni savet je u najnovijoj analizi upozorio da povećanje akciza ne samo što po svojoj prirodi ima recesivan uticaj na privredu, već i neposredno dovodi do rasta potrošačkih cena – što onda direktno smanjuje životni standard građana Srbije.
„Kad posmatramo opšti nivo cena, snažan pad inflacije tokom juna i jula pruža mogućnost da inflacija zaista bude spuštena na prosečnu međugodišnju vrednost od 12,5 odsto do kraja godine, kako je predviđeno rebalansom. Međutim, povećanje akciza do kog će doći u oktobru i najavljeni rast cena energenata u novembru (električna energija, gas) usporiće dalji pad inflacije i dostizanje zacrtanog nivoa“, ističe Fiskalni savet.
FS smatra da je realnije da prosečna međugodišnja inflacija tokom 2023. bude bliža nivou od 13 odsto.
„Budući da veća inflacija i niži privredni rast deluju u suprotnom smeru na javne prihode, eventualno odstupanje od projekcija iz rebalansa ne bi trebalo da ima primetne uticaje na javne finansije – tj. nešto viša inflacija i niži privredni rast od rebalansom očekivanih trebalo da ostvare zbirni uticaj blizak nuli na stavke u budžetu.
