Ocena zapadnih medija da je završna deklaracija G20 kapitulacija pred Putinom je tačna, kao i ocena prvog čoveka ruske diplomatije Sergeja Lavrova, da zapadne zemlje nisu uspele da „ukrajinizuju“ samit u Indiji. Ako samo pogledamo centralne teme važnog skupa, jasno je da je ruska diplomatija, sasvim sigurno, odnela pobedu nad američkom i zapadnom.
Ovo za Sputnjik, komentarišući danas završeni samit Grupe 20 u Nju Delhiju, kaže analitičar Branko Pavlović i dodaje:
Sadržaj teksta
„Ovo je još jedan skup koji je pokazao da premoć zapadnih zemalja u međunarodnoj areni ne može da prođe, ni na susretu G20, dakle, ni u nekim širim konstalacijama“.
Iako su zapadni lideri pre ovog važnog sastanka najavljivali ukrajinsku krizu kao jednu od glavnih tema, ona je pomenuta isključivo u kontekstu neophodnosti rešavanja svih sukoba koji postoje u svetu, u skladu sa ciljevima i principima Povelje Ujedinjenih nacija.
Zapadni mediji oglasili su se pre političara, konstatacijom da usvajanje završne deklaracije na samitu G20 u Nju Delhiju simbolizuje kapitulaciju pred ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, „koji nije ni bio tamo“.
Propala američka agenda
Pavlović kaže da zapadni mediji zapravo izražavaju stavove zapadnih diplomatija, nezadovoljni zbog toga što njihovo viđenje sukoba u Ukrajini nije našlo mesta u završnoj deklaraciji;
„To što je deklaracija proglašena kapitulacijiom, ne treba da nas čudi, oni ne razumeju da svet može da ima svoja mišljenja, izvan onoga kako oni vide bilo koji događaj. To se, naravno, nije dogodilo. Očigledna je bila intencija i Indije kao domaćina i većine učesnika, da se da prostora na sasvim drugoj strani, zemljama u razvoju, a ne da se sledi nekakva politička agenda Amerike i država koje prate njenu međunarodnu politiku“, kaže Pavlović.
Pobeda Afričke unije
On ističe još jednu pobedu koja nije bila očekivana, smatra da je najveće dostignuće završne deklaracije u tome što je Afrička unija primljena u članstvo te organizacije. To je kaže, izuzetno važno za globalnu svetsku politiku i na tragu je povećanja diplomatskog uticaja zemalja u razvoju, pod okriljem BRIKS-a.
„Kada je to postalo već toliko velika tema, onda su se zemlje G7, koje su i u Grupi 20, morale tome priključiti, uključujući i Evropsku uniju. Deklaracija koja je usvojena je neka vrsta kombinacije BRIKS-ove, po temama, ali ne vidite tačno operacionalizaciju, kako vi to što ste rekli mislite da uradite. Jako puno prostora je posvećeno zelenim agendama, zaštiti životne sredine, digitalizaciji. Više je kao jedan spisak lepih želja, nego što se tačno vidi u kom pravcu to ide“.
Stavovi prepisani od BRIKS-a
Naš sagovornik ističe i činjenicu da, kada je reč o političkim i geopolitičkim tačkama, ni u G20 nije upotrebljena, kada je Ukrajina u pitanju, formulacija o ruskoj agresiji.
„Ponovljeni su stavovi vrlo slični onima u BRIKS-u, da sve članice ostaju pri svojim ranije iznetim stavovima. Nabrojane su razne usvojene odluke Generalne skupštine Ujedninjenih nacija. Ali to su prosto činjenice, nisu nova stvar deklaracije“
Samit G20 u Nju Delhiju
© Press-služba MID RF
Prodor „sveta u razvoju“
Pavlović smatra da će se, kada se govori o suverenitetu i teritorijalnom integritetu, za koji se svi zalažu, kako vreme bude odmicalo, sve više postavljati novo pitanje. Siguran je da će ova tema morati da uključi i drugi međunarodno – pravni princip, pravo naroda, u ovom slučaju ruskog, na samoopredeljenje, odnosno na izdvajanje iz države.
„O ovoj temi se još uvek u međunarodnim okvirima ne govori, a kako vreme bude odmicalo moraće da se oceni da li je ruski narod imao ili nije imao pravo na samoopredeljenje. Mislim da je imao, da je imao sve uslove da međunarodno pravo to zahteva. Ne samo na referendum, već i čitav niz drugih stvari koje su tu potrebne. O tome još u zaključcima ovog skupa nema ni reči, ali ovo je deklaracija u kojoj je svet u razvoju uspeo da ubaci čitav niz diplomatskih formulacija koje podcrtavaju njihov sve jači ulazak u međunarodnu arenu velikih razmera“, zaključuje Pavlović.
