Vladavinu Srpske napredne stranke obeležile su mnogobrojne afere od kojih većina nije razrešena, poput ovih deset na koje podseća N1.
Sadržaj teksta
Slučaj „Savamala“: Noćno rušenje u Hercegovačkoj
„Sa ponosom saopštavam – ja sam bio čovek koji je doneo odluku da se ruše protivpravne udžerice. Rekao sam da su kompletni idioti jer nisu rušili te objekte usred belog dana i da mene pozovu da ja lično vozim bagere i buldožer“, rekao je Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare 24. aprila 2023. godine.
Predsednik Srbije je ovo izrekao sedam godina posle do tada nezabeležnog – rušenja privatnih legalnih objekata u centru Beograda, otimanja ljudi i potpunog zakazivanja sistema koji je to trebalo da spreči.
Zbog ove izjave predsednik Srbije nije pozvan da da izjavu. Nije pozvan ni zbog toga što je sedam godina ranije rekao da „ne zna ko je to uradio“.
Jedini osuđen bio je Goran Stamenković, koji je te noći bio šef smene službe beogradske policije. On kasnije tvrdio da su ga čelnici policije ucenili da prihvati krivicu kako bi se stvorio privid da je slučaj rešen. Zauzvrat mu je, ponuđeno unapređenje u načelnika policijske stanice u Sopotu, kao i legalizacija nelegalno sagrađene zgrade u beogradskom naselju Mirijevo. Stamenković nije kontaktiran zbog nakdnadnih izjava.
Lažne diplome visokih funkcionera SNS
Lažne diplome su jedno od obeležja vlasti Srpske napredne stranke. Bivši ministar unutrašnjih poslova i odbrane Nebojša Stefanović ima diplomu koja je sumnjiva po više osnova. Prilikom pokušaja nostrifikacije diplome koju je navodno dobio u Londonu, ispostavilo se da pomenuti fakultet ne postoji na navedenoj adresi niti da je bio registrovan kao obrazovna institucija.
Ministru finansija i bivšem gradonačelniku Beograda Siniši Malom Beogradski univerzitet je dva puta poništio doktorat zbog preuzimnja tekstova i pasusa iz tekstova drugih autora, bez navođenja imena tih autora. Više od 140 univerzitetskih profesora potpisalo je žalbu na njegov doktorat koja je potom predata Odboru za profesionalnu etiku.
Mali je u oba slučaja pokretao sporove pred Upravnim sudom koji je dva puta poništio rešenje Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu. Ministar finansija je zatim upisao doktorat u Slovačkoj.
Novinari CINS-a objavili su 2016. godine da su posle analize doktorata guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković softverom „Turnitin“ utvrdili veliku količinu teksta koja je doslovce prepisana iz tuđih radova bez citiranja.
Aleksandar Martinović, ministar državne uprave i lokalne samouprave, još jedan je u nizu sa spornom diplomom. Mediji su pisali da je od 2005. do 2009. godine šest puta objavio jedan isti naučni rad, samo pod drugačijim naslovom i tako stekao pravo da doktorira. Komisija Pravnog fakulteta u Novom Sadu je takođe utvrdila, ali i oprostila ovu krađu Martinoviću, jer je to uradio godinu dana pošto što je usvojen Kodeks o akademskoj čestitosti.
Nedoumice prate i doktorsku diplomu Aleksandra Šapića, gradonačelnika Beograda u ostavci. Iako je prošlo devet godina afera još nema epilog. Razlog tome je što do danas nije uspela da se formira komisiju koja bi ispitala navode da je doktorska disertacija plagijat.
Osim navedenih visokih državnih službenika, veliki broj partijskih funkcionera vladajuće SNS je završavalo fakultete velikom brzinom.
EPS: Blato od milijardu evra
Ugalj sa previše blata koji je korišćen za loženje izazvao je kolaps Termoelektrane Nikole Tesla (TENT) decembra 2021. godine, koštao je građane Srbije oko milijardu evra koliko je potrošeno za uvoz struje i poravku. To je najveća od čak sedam havarija koje su se desile u Elektroprivredi Srbije u kratkom vremenskom periodu. Za sve navedene havarije niko nije odgovarao, bilo da se radi o EPS-u ili nadležnom Ministarstvu energetike.
Jedino je tadašnji v. d. direktora Milorad Grčić podneo ostavku. Još jedan paradoks je da je njemu istekao mandat 2018. godine I da je ovabljao posao suprotno Zakonu o javnim preduzećima. Grčić nije sudski odgovarao za sve incidente.
Nekoliko dana posle ostavke Grčić je postavljen za pomoćnika predsednika Opštine Obrenovac Miroslava Čučkovića. Krajem decembra 2022. godine Grčić je ponovo izabran za predsednika Opštinskog odbora SNS u Obrenovcu.
Savski nasip i 15 godina bezakonja
Savski nasip i Novi Beograd se već 15-ak godina sve više ugrožava divljom gradnjom na levoj obali Save, gde je podignut veliki broj splavova i kuća od čvrste građe. Osim što su nelegalni, ovi objekti i ugrožavaju odbranu ovog dela grada na kome živi preko pola miliona ljudi, od mogućih poplava.
Među vlasnicima kuća su bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Kako je za film „Korito privilegovanih“ televizije N1 naveo Dušan Čavić, nezvanično se zna da kuće na Nasipu imaju još Nenad Kovač, privrednik poznatiji pod nadimkom Neša Roming, Milan Bačević, bivši ambasador u Kini i ministar u Vladi Srbije.
Uklanjanje je proteklih godina najavljivano i započinjano više puta, ali bez rezultata. Gradonačelnik Beograda u ostavci Aleksandar Šapić je u u proteklih 15 godina dva puta bio predsednik opštine Novi Beograd i zamenik gradonačelnika.
Za neuklanjanje splavova i kuća do danas niko nije odgovarao.
Saobraćajka koju je izazvao kum Aleksandra Vučića
Nikola Petrović, nekadašnji generalni direktor Javnog preduzeća „Elektromreža Srbije“ i kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića, učestvovao je 6. marta 2023. u saobraćajnoj nezgodi na Dedinju. Upravljajući vozilom marke „mercedes meklaren“ zakucao se u ogradu u Užičkoj ulici kod broja 46. Tom prilikom oborio je tri stuba i udario u auto marke „opel korsa“, a u sudaru su povređene dve ženske osobe.
Novinari su na mestu udesa zatekli vozilo AMSS-a, vozilo JKP „Parking servis“, kao i dva policijska automobila. Nikola Petrović je sve vreme bio u policijskom vozilu, s kapuljačom na glavi.
Sa „meklarena“ su skinute tablice, a pripadnici MUP nisu dozvolili da njegov automobil preveze AMSS, već, kako su rekli, to mora da uradi Parking servis.
Četiri meseca kasnije uhapšena je policajka Katarina Petrović iz Valjeva zbog sumnje da je zloupotrebila službeni položaj time što je iz informacionog sistema MUP preuzela policijski izveštaj sa uviđaja saobraćajne nezgode u kojoj je učestvovao Petrović.
Policajka se sumnjiči da je taj izveštaj potom prosledila narodnoj poslanici Mariniki Tepić, koja ga je objavila na društvenoj mreži Tviter. Nakon hapšenja Viši sud u Beogradu odredio joj je pritvor od 30 dana.
Izveštaj detaljno opisuje saobraćajnu nezgodu u kojoj je učestvovao Nikola Petrović, a koja se dogodila 6. marta. U njemu se navodi da je uzrok nezgode to što Petrović nije propustio vozilo „opel astra” koje je imalo pravo prvenstva prolaza. On je udario u automobil, a tom prilikom su dve žene lakše povređene i načinjena materijalna šteta u visini od 600.000 dinara. Izveštaj takođe navodi i rezultate testiranja na prisustvo alkohola i narkotika, pa je tako javnost saznala da je Nikola Petrović, imao 0,41 promil alkohola u krvi, ali i da je bio pozitivan na kokain.
Policajka je trećeg pritvorskog dana puštena na slobodu, pošto je optužba za zloupotrebu položaja iz člana 359. Krivičnog zakonika zamenjena optužbom za objavljivanje tajnih podataka.
Više tužilaštvo u Beogradu, međutim, nije odustalo od krivičnog gonjenja. Oni su podigli optužni predlog, tereteći policijsku službenicu za odavanje poverljive informacije, jer je neovlašćenom licu dostavila dokumenta koji su joj povereni i predstavljaju tajne podatke sa oznakom tajnosti „poverljivo”.
Krušik – zloupotrebe u poslovima sa oružjem
Afera Krušik otkrivena je 2019. godine kada je uzbunjivač Aleksandar Obradović izneo u javnost podatke o tome da je municija prodavana posrednicima po damping cenama, koju bi oni posle preprodavali po višim, ekonomskim.
Obradović je potom uhapšen na svom radnom mestu u fabrici Krušik, pod optužbom da je odao poslovnu tajnu, jer je novinarima dostavio dokumentaciju koja ukazuje na zloupotrebe u poslovima sa izvozom oružja. U zatvoru je proveo tri nedelje, potom i dva meseca u kućnom pritvoru, da bi na slobodu bio pušten 18. decembra 2019. godine posle protesta i peticije za njegovo oslobađanje.
Firma Slobodana Tešića, trgovca sa crne liste SAD, potpisala je sa Krušikom od leta 2015. do proleća 2019. godine čak 14 spornih ugovora vrednih 72 miliona dolara i 5,8 miliona evra.
Osim Tešića, korist od ovakvog neracionalnog poslovanja imala je i privatna firma Gorana Todorovića GIM, koju je u više navrata zastupao Branko Stefanović, otac tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića. Oni su kupcima iz inostranstva prodavali mine po značajno višim cenama i tako ostvareni profit zadržavali za sebe, iako to nisu smeli, naveo je nedeljnik NIN pozivajući se na izveštaj Državne revizorske institucije (DRI).
Predsednik Aleksandar Vučić je u martu 2020. obilazeći valjevsku fabriku poručio da je poslovodstvo Krušika pravilo promašaje i najavio forenzičku reviziju. To se nije desilo, ali je godinu dana kasnije otpušteno 428 radnika. Iste godine fabrika je završila u gubicima, a padali i poslovni prihodi: 11,2 mlrd (2018.), 9,6 mlrd (2019.), 6,7 mlrd (2020.), 4,0 mlrd (2021.)
Uzbunjivač Aleksandar Obradović i dalje je pod istragom, dok postupak za korupciju koju je otkrio u valjevskoj fabrici naoružanja nije ni počeo.
Pogibija Stanike Gligorijević na naplatnoj rampi Doljevac
U saobraćajnoj nesreći na naplatnoj rampi u Doljevcu, koju je u januaru 2019. izazvalo vozilo bivšeg v. d. direktora “Koridori Srbije” Zorana Babića, poginula je Stanika Gligorijević (51), a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je javno rekao da je video snimak sa nadzornih kamera.
Porodica, advokati i javnost su četiri godine tražili ključna dva minuta snimka koja su nedostajala, a sud je doneo presudu bez navedenog dela snimka. Dejanu Stanojeviću, vozaču bivšeg direktora Koridora Srbije Zorana Babića, pravosnažnom presudom Apelacionog suda u Nišu 2021. godine izrečena je kazna od četiri i po godine zatvora.
Predsednik Srbije je posle izjave da će se založiti da snimak bude javno dostupan, tvrdio da tako nešto nikada nije izgovorio, preciznije, da takvo obećanje nije dao.
„Nisam obećao objavljivanje snimka nesreće kod Doljevca“, rekao je Vučić povodom nesreće kod Doljevca.
Jovanjica – najveća plantaža marihuane u Evropi
Srbija je zemlja u kojoj je u novembru 2019. godine otkrivena jedna od najvećih, ako ne i najveća plantaža marihuane u Evropi. Dok bi to u većini zemalja bilo smatrano velikim uspehom policije, u Srbiji to nije slučaj, a sumnja se i da je bilo pokušaja zataškavanja. Istaknuti član Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović je advokat prvooptuženog Predraga Koluvije.
Osim njega zbog pominjanja u vezi sa Jovanjicom početkom decembra 2020. godine, aktuelni predsednik SNS Miloš Vučević podneo je krivičnu prijavu protiv Aleksandra Vučića i njegovog brata Andreja, kako bi se utvrdilo da li su povezani sa „slučajem Jovanjica“ i da li su imali kontakte sa vlasnikom tog poljoprivrednog dobra na kojem je uzgajana marihuana. Krajem januara Tužilaštvo je saopštilo da braća Vučić nemaju nikakve veze sa Jovanjicom.
Osim vlasnika plantaže, na meti državnih organa su se našli inspektori Slobodan Milenković i Dušan Mitić, koji su otkrili plantažu. Oni tvrde da su ih pratili iz BIA, kao i da imaju informacije da im se sprema likvidacija. Takođe su izjavili da su im nudili mito u novcu i napredovanje u karijeri ukoliko budu svedočili protiv bivšeg ministra policije Nebojše Stefanovića.
Pred sudom se vode dva postupka. U prvom je vlasnik Predrag Koluvija optužen da je organizovao uzgajanje i prodaju marihuane, a u drugom da je bio vođa grupe koju su činili policajci i pripadnici drugih bezbednosnih službi, koji su obezbeđivali imanje Jovanjica i pomagali Koluviji.
Na Jovanjicu je svojevremeno dolazio donedavni šef Bezbednosno-informativne agencije Aleksandar Vulin, bivši direktor Koridora Srbija Zoran Babić, zatim Dragan Sikimić, doskorašnji direktor Agencije za suzbijanje korupcije.
Tada je Jovanjica makar zvanično bila farma organskih proizvoda, a od državne Agencije za finansiranje izvoza dobila je tri kredita u vrednosti od 3,9 miliona evra.
Pad vojnog helikoptera kod aerodroma „Nikola Tesla“
U padu vojnog helikoptera Mi-17, koji je u maglovitoj noći 13. marta 2015. godine prevozio životno ugroženu bebu iz Novog Pazara, nastradalo je sedam osoba. Helikopter se srušio u širem rejonu aerodroma „Nikola Tesla“, a poginuli su pilot major Omer Mehić, pilot kapetan Milovan Đukarić, zastavnik Nebojša Drajić, mehaničar letač Ivan Miladinović, lekar Dževad Ljajić, anesteziolog Miroslav Veselinović i beba iz porodice Ademović.
U javnosti se vodila rasprava zbog čega je helikopter, uprkos složenim meteorološkim uslovima, pokušao sletanje na civilni umesto na vojni aerodrom u Batajnici ili heliodrom kod Vojnomedicinske akademije na Banjici, kao i ko je odlučio da se leti za Beograd, a ne za Kragujevac, Niš ili Kraljevo.
Više javno tužilaštvo u Beogradu, petnaest meseci nakon pada, saopštilo je da neće biti pokrenut krivični postupak protiv osoba koje učestvovale u pripremi i izvršenju zadatka.
Kako je Tužilaštvo navelo, Komisija za osnovno ispitivanje udesa i Komisija za ispitivanje vanrednog događaja nisu utvrdile da je to delo izvedeno iz nehata ili sa umišljajem.
U predistražnom postupku ustanovljeno je i da je u lancu komandovanja bilo propusta, ali da oni nemaju krivično pravnu težinu, već eventualno disciplinsku.
„Fantomske“ organizacije izvukle milione evra
Mreža fantomskih organizacija lažirala je izveštaje i izvlačila milione iz budžeta na javnim konkursima namenjen mladima, porodicama i ženama, a u finansiranju te grupe godinama je učestvovala bliska saradnica Aleksandra Šapića Aleksandra Čamagić, otkrio je BIRN.
Mehanizam je, piše BIRN, bio jednostavan: organizacija bi se prijavila na javni konkurs, dobila novac, a zatim ga prebacila privatnim agencijama i poslala lažirane, odnosno fiktivne, izveštaje o sprovedenim aktivnostima i potrošnji.
Na taj način, kako navodi BIRN, samo iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju izvučeno je bar pet miliona evra tokom 2021. godine.
Milioni evra su se tako, umesto za podršku mladima, ženama i za sprečavanje nasilja, slili na račune članova porodica, komšija, prijatelja i poznanika ljudi iz ove mreže, i to preko agencija koje su u tu svrhu osnovane, piše BIRN.
Sastavljajući fiktivne izveštaje, ova organizovana grupa je dodatno uvukla i čitav niz pravnih lica i ljudi koji su ostali zaprepašćeni kada su im novinari rekli da su oni i njihove firme „učestvovali“ u raznim obukama za mlade ili nezaposlena lica, te da su za to „dobili“ po nekoliko desetina hiljada evra.
