Sadržaj teksta
Uporno se pokreće pitanje opozicije na poilitičkom nebu Srbije, i da li je ima i u čemu se suštinski tzv. opozicija razlikuje od sadašnje vlasti. Ostrašćeni ljudi će misliti da Vučić mrzi opoziciju, ili da opozicija mrzi Vučića, a zapravo stvar je sasvim drugačija.
Ljudi koji glasaju za Vučića mrze opoziciju, a ljudi koji bi glasali za opoziciju, ako ona izađe na izbore mrze Vučića i tu je još jedna njihova zajednička stavka. Ali u čemu se onda oni zapravo razlikuju?
Dve strane istog novčića
Sa istog izvora se napajaju, i jedni i drugi imaju viziju da EU nema alternativu, i vlast i opozicija se zalaže za legalizovanje zajednica istoga pola, i jedni i drugi prećutno priznaju da se dogodio Genocid u Srebrenici, a prećutkuju da se u Jasenovcu dogodio genocid kako ne bi uvredili nacističku Nemačku i NDH, jer smo ipak postali Nemačka kolonija.
I jedni i drugi su u suštini pobornici neoliberalnog kapitalizma, što će reći da bi i sa opozicijom imali problem prodavanja vode, kupovinom glasova, rušenjem planina zato što u neoliberalnom kapitalizmu glavni igrač je na terenu novac, sa kojim se može kupiti svako i sve, po različitim cenama ali tako je na tržištu.
Opozicija i vlast bi se takođe ubrzo dogovorili i oko gorućeg pitanja, a to je Kosovo i Metohija. Na ovim prostorima se izdaja pravi trideset godina minimum, i ako je duže. Ali ovaj novi DB je već uspeo da rasturi tri države, i rasproda ih, a narod i dalje misli da to nije privatna firma. Jeste, samo se iz komunizma prešalta u kvazipatriotizam, podigne tri prsta i počne da veruje u Boga, i ako im je pre par meseci tako nešto bilo zabranjeno.
No, hajde da zatvorimo zagradu u digresiji i da se vratimo na vlast i opoziciju. Otprilike kao u filmovima iz Holivuda i stripovima, svakom pozitivcu je neophodan negativac da bi on mogao da ispadne pozitivac. Tako je danas Drađan Đilas oponent Aleksandru Vučiću. Aleksandar Vučić ga je izmislio i napravio od njega to što je trenutno.
Neophodni su jedan drugom, jedan bez drugog bi nestali i postali bi marginalne ličnosti. Ali ovako održavanjem tenzije između njih dvojice narod koji nema razvijenu kritičku misao i koji ne želi da sagleda situaciju drugačije osim onako kako mu mediji koji je izabrao servirjau stvara se utisak vlasti i opozicije, a ponavljamo, svako zlo se finansira iz istog džepa. Kao što svako dobro se napaja sa istog izvora, a oni su daleko od dobrog.
Pozderac umesto Fahrije
I šta bi dobili eventualnom promenom vlasti i da umesto Aleksandra Vučića i Ivice Dačića na tron zasednu Dragan Đilas i Vuk Jeremić?
Narod ovde ima kratko pamćenje te bi se zlo ove vlasti ubrzo zaboravilo, osim kod onih najzagriženijih koji npr. i dalje mrze Miloševića i on im je kriv za sve životne neuspehe koji su im se desili prethodnih 30 godina. Oni bi pamtili Vučića i dalje, a običan narod bi nastavio trku za novcem kako bi se poplaćali računi od prvog do prvog. Obećanja o lustraciji, hapšenjima su zamazivanje očiju za narod jer bi narod nastavili da ponižavaju a cena bi mu ostala ista; 3 000 za gospodina, što bi rekao Dragan Marković Palma. Po ulici bi se svi kleli da niko nikada nije glasao za SNS, da su svi bili primorani na tako nešto i da su uvek bili na pravoj strani.
Sistem, naravno da ostaje isti. Više nisi u SNS nego u SSP, na mitinge se možda baš i ne bi moralo ići ali ako hoćeš da radiš u državnoj firmi i da dobiješ tender i dalje bi morao da budeš drug član, jer se bitka za vlast ne vodi kako bi narodu bilo bolje, nego kako bi određenim porodicama i interesnim grupama bilo bolje.
Narod ostaje narod. Da ćuti, klima glavom bude ucenjen, potplaćen, unižen a na kraju i silovan, da se videti u medijima. Naravno, stara klika neće biti uhapšena jer DB poseduje papire i o jednima i o drugima tako da je unapred stvoren zavet ćutanja, te se ne treba zanositi pubertetskim snovima.
Prividna sloboda bez Vučića
Desilo bi se isto što i petog oktobra 2000 godina. Prividna sloboda u roku od dve godine, i ponovo se sve vraća na staro. Što istini na volju i nije loše. Narod bi se malo trgnuo, mislio bi da je njegovom zaslugom zlo pobeđeno, a ne dogovorim između ispostave, vlasti i opozicije, u mejnstrim medijima bi se pojavili političari sa Ju Tjuba, a na Ju Tjub bi prešla sadašnja vlast, što bi bilo zanimljivo videti njih i promenu retorike koja bi postala agresivna.
Ono što je sigurno je to da bi sadašnja vlast kao opozicija bila mnogo angažovanija na Ju Tjubu i Alternativnim medijima jer Vučić nema kompleks niže vrednosti. Sve ima ali to nema. Bili su po svim selima, znaju sve svoje odbore i sve svoje ljude, dok građanska opozicija zna samo za prijatelje na Tviteru a za običan narod iz nekog sela koje nema internet ni ne mare mnogo. Zaključak je prividna sloboda, pa povratak na staro.
Postoji li alternativa?
Pitanje je od milion dolara koje muči svakog čoveka, pogotovo ako znamo, Slavija Info je dobila ekskluzivnu informaciju da je jedan patriotski blok, tj. tako se u javnosti predstavlja već spreman da se prešalta na neoliberalnu i evropa nema alternativa mantru.
Iz svega izloženog alternativa ne postoji ukoliko se narod sam ne probudi i ne pokaže šta zaista želi. Nije u pitanju vođa, u pitanju je sistem. Lako smenjivi sistem ukoliko narod to poželi. Ukoliko ne poželi, neka zaboravi na slobodu, jer fabrike kablova i pelene će uvek ostati tu. Ali ćemo mi nestati.
