U prvim minutima oružanog sukoba poginulo je 11 pripadnika vojske u Kuršumliji, podoficir u Somboru i vojnik u Danilovgradu.
I danas, 23 godine od početka NATO agresije na SR Jugoslaviju, u inače lepo uređenoj kasarni „Toplički ustanak” u Kuršumliji, zjapi ogromna rupa. Veliki komadi urušenog betona iz kojih viri čelična armatura, ostaci su objekta koji kao da je progutala zemlja. Reč je o nekadašnjem skloništu, koje su mnogi nazivali atomskim, uvereni u njegovu neuništivost. Krajem devedesetih godina prošlog veka ono je bilo istureno komandno mesto Treće armije tadašnje Vojske Jugoslavije, zadužene i za obližnji prostor Kosova i Metohije.
NATO agresija počela je u 19.41 časova istovremenim udarom krstarećih raketa na radarske položaje kod Bara, Pančeva i na Kopaoniku. Oko 20 časova takvi projektili pogodili su i sklonište u kasarni u Kuršumliji. Tom prilikom poginulo je čak 11 pripadnika VJ, a 27 ih je ranjeno. Komanda Treće armije izmeštena je nešto ranije tog kobnog dana, ali je jedan broj pripadnika VJ početak rata zatekao u kasarni.
Nedaleko od sablasne ruševine, nalazi se spomenik posvećen stradalim starešinama i vojnicima u NATO agresiji gde su navedena i imena poginulih te prve ratne noći. Tada su živote izgubili Zoran Petrović, Vlastimir Stanojević, Miodrag Gladišev, Dragan Radović, Milivoje Ilić, Vladimir Nedeljković, Radoslav Balović, Slaviša Milenković, Žarko Radovanović, Ivica Đelić i Branimir Perić.
Samo nekoliko minuta ranije, na drugom kraju zemlje, u Somboru, projektil je pao na jedinicu za elektronsko izviđanje koja je već izvesno vreme bila u neprekidnoj pripravnosti. Poginuo je zastavnik Radovan Medić, dok su njegove kolege pukom srećom preživele. Skoro istovremeno, u kasarni u Danilovgradu nastradao je dvadesetogodišnji vojnik Saša Stajić. Bio je na stražarskom mestu, kod hangara koji je razoren projektilom.
Prve ratne noći od 19.41 do 3.30 časova dejstvovano je po celoj teritoriji SR Jugoslavije. Težište napada, izvedenih u dva talasa, bilo je na Ratnom vazduhoplovstvu i protivvazduhoplovnoj odbrani (RV i PVO), o čemu je u svojoj knjizi „Nato agresija – RV i PVO u odbrani otadžbine” detaljno pisao general-pukovnik Spasoje Smiljanić, ratni komandant ovog vida vojske.
Avijacija alijanse nadirala je te noći iz pravca Albanije i Mađarske, a jedna manja grupa aviona došla je iz pravca BiH. U presretanje je poletelo pet lovačkih aviona „mig 29”, ali su tri oborena, njihovi piloti su preživeli. Na aerodromu u Batajnici, na zemlji, uništeno je 11 aviona. Ipak, prve ratne noći nije bilo poginulih među pripadnicima RV i PVO, a raketne jedinice su uspele da izbegnu udare iako su bile prioritetni cilj neprijatelja.
„Radarski sistem vazdušnog otkrivanja i javljanja neznatno je degradiran, sistem komandovanja bez većeg oštećenja, u funkciji, bez ikakvih degradacija”, zapisao je general Smiljanić.
Čak ni prvog dana rata na udaru nije bila samo vojska. Bombardovane su fabrika aviona „Utva” u Pančevu, industrijski kompleks u beogradskoj Rakovici… Takođe i baza Jedinice za specijalne operacije MUP-a u Kuli. U knjizi „Vazdušni rat nad Srbijom 1999”, koju su napisali istoričar Bojan Dimitrijević i general-potpukovnik Jovica Draganić, navodi se koje su snage NATO-a izvele prve napade 24. marta 1999.
„Ujutru tog dana osam američkih B-52 bilo je u pripravnosti na aerodromu Ferford u Velikoj Britaniji. Ova grupa je potom uzletela i zaputila se ka Balkanu, leteći zaobilazno preko Gibraltarskog prolaza, zadržavajući se u vazduhu u širem regionu južne Evrope i čekajući da padne mrak. Očekivao se signal za lansiranje krstarećih raketa koje su bile na ovim bombarderima. Oni su predveče bili nosioci prvog talasa napada, ispalivši rakete AGM-86C, uz krstareće rakete ’tomahavk’ koje su lansirane sa brodova u Jadranu”, navode Dimitrijević i Draganić.
U prvim napadima na SRJ učestvovala su i dva „nevidljiva” bombardera B-2, koji su uz dopune gorivom u vazduhu doletali direktno iz SAD, što je bila njihova prva borbena upotreba. U popodnevnim satima iz Avijana su poleteli američki avioni F-15, F-16, A-10 i „nevidljivi” F-117. Iz Italije su poletali i britanski, kanadski, španski, nemački, francuski i holandski avioni.
Svima je tog dana bilo teško, ali je ipak bilo najteže na Kosovu i Metohiji. Tamo su sukobi između VJ i MUP-a protiv OVK trajali već godinu dana. Borbi je bilo i tog 24. marta, albanska paravojska htela je da zauzme što bolje pozicije očekujući intervenciju alijanse, ali je potisnuta od snaga VJ i MUP-a.
Nemoćni protiv vojske, udarili su na civile
NATO agresija na SRJ trajala je 78 dana, od 24. marta do 10. juna 1999. godine. Tokom tog rata poginula su 753 pripadnika VJ i MUP-a Srbije, otprilike trećina od dejstava iz vazduha a ostali u borbama protiv OVK. Ukupno, od početka eskalacije sukoba na Kosovu i Metohiji 1998. pa do kraja NATO agresije u junu 1999. godine poginula su 1.002 vojnika i policajca. Broj stradalih civila tokom NATO agresije nije zvanično saopšten, pa se procenjeni broj ovih žrtava kreće od oko hiljadu pa naviše.
Najžešće borbe vođene su na granici sa Albanijom, pre svega na području karaule „Košare” i planine Paštrik, kada je sprečen ulazak snaga OVK i NATO u južnu pokrajinu Srbije.
Što se tiče dejstva protivvazduhoplovne odbrane, ona je funkcionisala tokom celog rata. Najveći uspeh je svakako bilo obaranje „nevidljivog” aviona F-117 što je bio pravi šok u svetu, budući da je to jedini avion tog tipa izgubljen u više ratova u kojima je upotrebljavan. Takođe, oboren je i jedan F-16. Više aviona je pogođeno, za neke od tih slučajeva postoje dokazi, a nedavno je i jedan bivši američki pilot govorio o teškom oštećenju još jednog „nevidljivog” iznad Srbije.
Niko ne može zaboraviti stradanje dece tokom NATO agresije. Simbol najnevinijih žrtava je Milica Rakić koja je nastradala u svom domu u Batajnici, dok je jedanaestomesečna Bojana Tošević poginula sa ocem Božinom u kući koju su zasuli projektili alijanse…
Infrastruktura je devastirana. Bombardovana su i postrojenja sa opasnim materijama što je ostavilo traga na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Srušeno je mnogo mostova, onesposobljeni su svi na Dunavu, osim Pančevačkog mosta u Beogradu. Gađane su trafostanice, upotrebljene su takozvane grafitne bombe kako bi stanovništvo ostalo bez struje.
Teško je pobrojati sve slučajeve stradanja civila. U bombardovanju RTS-a bezobzirno je ubijeno 16 radnika ove medijske kuće. Pogođen je putnički voz u grdeličkoj klisuri, pri čemu je nastradao i mladi bračni par Marković Bjeletić, Ana i Ivan. Niš je zasut kasetnim bombama, civili su pobijeni i prilikom gađanja mosta u Varvarinu. Nikome nije jasno zašto su gađane stambene zgrade u Novom Pazaru i mesto Murino u Crnoj Gori gde je među žrtvama bilo i dece.
Avijacija NATO-a je dejstvovala municijom sa osiromašenim uranijumom što je takođe ugrozilo zdravlje stanovništva i životnu sredinu, posebno na Kosovu i Metohiji. Upotrebljavani su strateški bombarderi, pa i „tepih” bombardovanje određenih ciljeva.
Rat koji je otpočeo bez dozvole UN; okončan je Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti svetske organizacije i Kumanovskim sporazumom 10. juna 1999. godine. Snage VJ i MUP-a su se povukle, a za bezbednost u južnoj pokrajini je i danas zadužen Kfor.
Žaklin Nastić: Civili bili pre svega žrtve NATO bombi
NATO agresija na bivšu SR Jugoslaviju je presedan koji su SAD i „koalicija voljnih” nastavile 2003. godine protiv Iraka, a sada ga koristi i Rusija protiv Ukrajine, ocenila je poslanica Levice u nemačkom Bundestagu i predsednica frakcije levice u odboru za odbranu Žaklin Nastić. „Danas, 24. marta je 23. godišnjica NATO agresije na SRJ. Taj napad je bio jasno i hladnokrvno kršenje međunarodnog prava i predstavlja presedan, koji su SAD i koalicija voljnih nastavili u Iraku 2003. godine, a sada ga koristi i Rusija protiv Ukrajine”, istakla je Žaklin Nastić u saopštenju dostavljenom Tanjugu, prenosi B92.
Podsetila je da je Jugoslavija 78 dana bombardovana pod izgovorom, kako je citirala tadašnjeg šefa nemačke diplomatije Jozefa Fišera, da bi se „sprečio drugi Aušvic”. „NATO je uništio gradove, škole, bolnice, elektrane, crkve, memorijalne centre, mostove, vozove… Delimično čak i municijom od uranijuma. Do dan-danas stanovništvo ima zdravstvene posledice”, ukazala je ona i naglasila da su žrtve bombi pre svega bili civili.
