Iz predloženih izmena i dopuna Zakona o sprečavanju korupcije, koje su trenutno na javnom uvidu, nije jasno da li će predsednik Saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom Tomislav Nikolić biti tretiran kao javni funkcioner ili ne, kaže za portal N1 pravnica Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS).
Izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije su takve da dodatno komplikuju odgovor na pitanje ko će se u budućnosti smatrati javnim funkcionerom u Srbiji, ističe Sofija Mandić.
„Isto važi i za Tomislava Nikolića, te ne možemo jednoznačno odgovoriti na vaše pitanje. To je ujedno i najveći problem predložene izmene zakona. Već nekoliko dana se u medijima vodi debata o tome kako pravilno pročitati predloženu izmenu deifnicije javnog funkcionera i čini mi se da je zabrinjavajuća činjenica da je debata o ovom pitanju uopšte moguća. Ukoliko su definicije zakonskih pojmova nejasne, konfuzne i podložne najrazličitijim tumačenjima, one ne mogu odgovoriti osnovnom zadatku. U ovom konkretnom slučaju se radi o sprečavanju korupcije funkcionera u organima javne vlasti“, ukazuje Mandić.
Podseća da smo i ranije od Vlade i trenutne vladajuće većine videli, kako kaže, različite kreativne pokušaje da se suzi pojam javnog funkcionera, odnosno javnog organa.
„Čini mi se da se taj trend nastavlja i da se ostavlja mogućnost da se budućim čitanjima zakona preispituje da li su pojedina lica javni funkcioneri iako je potpuno očigledno da jesu – da su izabrana, imenovana ili postavljena lica u organu javne vlasti“, navodi Mandić.
Dodatno, prema njenim rečima, zabrinjava to što se javna rasprava o izmenama Zakona o sprečavanju korupcije odvija samo elektronskom poštom, odnosno što javne rasprave u pravom smislu te reči, kako kaže, zapravo i neće biti.
„Te smo primorani da parcijalno i u medijima komentarišemo loše i nedovoljno jasne izmene“, konstatuje Sofija Mandić.
Podsetimo, javna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, počela je 3. avgusta i trajaće do 22. avgusta.
Grupa nevladinih ogranizacija koja čini Koaliciju za integritet, zatražila je, međutim, da se javna rasprava, zbog godišnjih odmora, pomeri za septembar, kao i da budu zakazane debate u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.
Kako je Nikolić prestao da bude javni funkcioner
Vlada Srbije je 2017. godine imenovala Tomislava Nikolića na mesto predsednika Saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom, ali po mišljenju Agencije za sprečavanje korupcije, on nije javni funkcioner.
Kako su iz Agencije 2021. godine objasnili za portal Nova.rs, Savet koji predvodi Tomislav Nikolić nije organ javne vlasti, već koordinaciono telo, te on, shodno tome, više nije u obavezi, tri godine nakon isteka predsedničkog mandata, da dostavlja podatke o imovini.
Zato se spisak imovine i prihoda bivšeg predsednika Republike više ne može naći na sajtu Agencije.
Agencija se pozvala na autentično tumačenje pojma javni funkcioner i precizirala da su to lica koja su neposredno birana od strane građana ili koje ih bira, postavlja ili imenuje Skupština, predsednik Republike, Vlada Srbije, Vrhovni kasacioni sud…
Iako je Nikolića birala Vlada i formirala Savet za saradnju sa Rusijom i Kinom na čijem je čelu, Agencija je tvrdila da on ipak nije javni funkcioner.
Agencija se tom prilikom pozivala na Zakon o državnoj upravi, kojim je predviđeno, kako je navela, da Vlada može osnivati koordinaciona tela, te da je Savet upravo takvo telo, a ne organ javne vlasti.
Postavka stvari duboko nelogična
Iz organizacije Transparetnost Srbija (TS) tada su objasnili da sa stanovišta zakona, Savet za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom jeste samo jedno koordinaciono telo, te da članovi tog saveta nisu funkcioneri, jer se, prema Zakonu o sprečavanju korupcije, funkcionerima smatraju ona lica koje je Vlada izabrala u organe javne vlasti.
Programski direktor TS Nemanja Nenadić ukazao je tada, međutim, da je takva postavka stvari duboko nelogična, budući da se rukovodioci Kancelarije koji za Nikolićev savet obavljaju stručne i administrativno tehničke poslove smatraju javnim funkcionerima.
„Takođe, potreba za javnošću imovine i prihoda predsednika Saveta (Tomislava Nikolića) je utoliko veća i zbog toga što je prema Uredbi Vlade njemu dato na korišćenje reprezentativni objekat ne samo za službene potrebe već i za lično korišćenje“, ističe Nenadić.
Nikolić na račun građana živi u vili u Užičkoj
Vlada Srbije dodelila je Nikoliću na korišćenje vilu u Užičkoj ulici na Dedinju, koja je prema Vladinoj uredbi prethodno bila određena za predsedničku rezidenciju.
Naime, godinu dana pošto je Nikoliću istekao predsednički mandat, Uredba je promenjena i vila u Užičkoj, umesto za šefa države, određena je za rezidenciju predsednika Saveta za saradnju sa Rusijom i Kinom.
Novcem iz državnog budžeta plaćaju i troškovi održavanja tog objkekta koji su, prema pisanju Insajdera iz 2018. godine, iznosili približno 400.000 dinara ili oko 3.400 evra mesečno.
U međuvremenu je došlo do poskupljenja komunalnih usluga, tako da su ti troškovi danas još veći.
