Ukrajina i njen narod nisu ništa drugo do prigodan alat Zapada za nanošenje strateškog poraza Rusiji, navodi ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko u autorskom tekstu za list „Politika“ povodom „decenije ukrajinske tragedije“.
On ocenjuje da zapadnjaci na isti način pokušavaju da oslabe Srbiju, povlađujući nasilju prištinskih ekstremista nad Srbima u severnim opštinama pokrajine i u enklavama južno od Ibra.
Ambasador podseća da su pre tačno deset godina, 21. novembra 2013. godine, na Trgu nezavisnosti u centru Kijeva počeli protesti koje je pokrenula ukrajinska opozicija: povod za njih bila je molba ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča da se odloži potpisivanje sporazuma o pridruživanju EU, kako bi se detaljno analizirale socioekonomske posledice njegovog sprovođenja.
Posle tromesečnih nemira, na Majdanu je, kao rezultat zločinačkih akcija neonacističkih militanata, prolivena krv, navodi Bocan-Harčenko i ističe da su svih tih meseci u Ukrajini gotovo stalno boravili predstavnici SAD i zemalja EU, podstičući antivladine akcije.
„Deset godina kasnije, očigledno je da u zapadnim prestonicama uopšte nisu marili za prosperitet i stabilnost ukrajinske države“, navodi ambasador.
Sporazum Vlade Ukrajine i opozicije objavljen je 2014., a pogažen bukvalno sutradan i ekstremisti su preuzeli vlast. Dodaje da su prvi koraci „pobednika“ bili prisilna derusifikacija društva – i pravi lov na neistomišljenike.
„Indikativno je da su brojne ključne funkcije u Kijevu zauzeli članovi ultranacionalističke partije ‘Sloboda’, čiji su lideri, oponašajući svoje idole, nacističke pomagače Banderu i Šuheviča, otvoreno govorili da je potrebno ‘osloboditi Ukrajinu od Rusa i Jevreja'“, navodi Bocan-Harčenko.
Istog proleća, Kijev je protiv stanovništva Donbasa, koje nije podržavalo oružani puč, pokrenuo brutalni rat praćen ekonomskom, energetskom i transportnom blokadom.
Zapadni reditelji ukrajinske tragedije
Temelj za miran izlazak iz najoštrije političke krize u Ukrajini mogli su da budu Minski sporazumi.
„Međutim, Kijev i njegovi zapadni mentori godinama su izbegavali da sprovedu te odluke i pokrenu pravi nacionalni dijalog (na isti način, inače, Priština, uz spoljnu pomoć, blokira stvaranje Zajednice srpskih opština na ‘Kosovu’ predviđene Briselskim sporazumom)“, ističe ambasador.
Podseća da su bivša nemačka kancelarka Angela Merkel i bivši francuski predsednik Fransoa Oland priznali „bez ustručavanja“ da su Minski dokumenti potpisani samo da bi kijevskom režimu dali vremena da ojača oružane snage.
„Zapadni reditelji ukrajinske tragedije i danas nastavljaju da razaraju tu zemlju, ali sada više ne kriju svoj pravi cilj – nanošenje strateškog poraza Rusiji“, ocenjuje Bocan-Harčenko.
Prema njegovim rečima, Ukrajina i njen narod nisu ništa drugo do prigodan alat.
„Ruska specijalna vojna operacija osmišljena je da stavi tačku na agresivne planove vašingtonskih stratega opsednutih sopstvenom isključivošću. Zadaci demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine, koje je postavio predsednik Ruske Federacije, biće ispunjeni. Glavni rezultat treba da bude uspostavljanje mira i izgradnja arhitekture jednake i nedeljive bezbednosti u Evroatlantiku“, kaže ambasador.
Dodaje da se opasnost ovakvih „projekata“ nesumnjivo razume u Srbiji, koju zapadnjaci računaju da oslabe metodama isprobanim krajem prošlog veka, povlađujući nasilju prištinskih ekstremista nad Srbima u severnim opštinama pokrajine i u enklavama južno od Ibra.
„Preteći Beogradu sankcijama zbog njegove smelosti da brani nacionalne interese, bahato tražeći od njega defakto priznanje kosovske ‘nezavisnosti’, SAD i EU ponovo pokazuju svoje pravo lice“, poručuje Bocan-Harčenko.
Vreme, međutim, radi protiv njih, ocenjuje ambasador. Globalni odnos snaga se menja i „pred našim očima se uspostavlja pravedniji, policentrični međunarodni poredak zasnovan na kulturnoj i civilizacijskoj raznolikosti“.
