31.9 C
Belgrade
ponedeljak, 26 jula, 2021

ALEKSANDAR VUČIĆ UBIJA ZAGRLJAJEM: Cvijan i Stefanović pali, evo ko je sledeći!

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Ako ikad umre, Aleksandar Vučić će mrtvozorniku ukrasti sat s ruke. I sad, dok se bliži kraju mračnog perioda vladavine, krade sve što stigne. To rade i njegovi saučesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu. Naprednjački Titanik je udario u santu leda, voda nadire sa svih strana, a kapetan i članovi posade se ne otimaju za pojaseve za spasavanje, nego za tendere, provizije i kombinacije. U borbi oko plena ne biraju sredstva. Pucaju rodbinske veze, kumstva, prijateljstva i partnerstva. O tome ko na koga i zašto puca u kartelu i ko se oko čega otima piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekad blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Aleksandru Vučiću, njegovim politikantskim i kriminalnim avanturama, napisao sam četiri knjige. Prve dve su objavljene u izdanju Srpske radikalne stranke. U oktobru 2010. godine, kad je dobio rukopis prve knjige o svom bivšem miljeniku, Vojislav Šešelj se javio iz Haga: “Pogodio si prirodu Vučićevog ludila. Vidim da si i ti nastradao u saradnji s njim. Šta ćeš… Trebalo je da budeš oprezniji. Znaš za staru narodnu mudrost – biku nikad ne prilazi spreda, konju otpozadi, a prevarantu kao što je Vučić ni sa jedne strane.”

- Advertisement -

Do te istine, Šešelj je došao prekasno, kad je Vučića već sklepao po svojoj meri, ovakvog kakav je danas. Mene je zadesila druga muka, u martu 2007. prihvatio sam Vučićev poziv da uređujem njegove dnevne novine Pravda. Pristanak sam oročio na tri meseca, samo da udomim dvadesetak kolega, koji su ostali bez posla. Te drage kolege danas rade u Kuriru, Informeru, Srpskom telegrafu i ostalim biltenima, u kojima kidišu na mene, Magazin Tabloid i ostale kritičare diktatora kome služe. Cenu plaćam i danas.

– Vučić ubija zagrljajem. Sad je zagrlio Boška Obradovića, koji se neće dobro provesti ako se na vreme ne izvuče. U jednom periodu i ja sam, javno i otvoreno, sarađivao s Vučićem. Radio sam u zajedničkom interesu, a on mi je i tada radio o glavi. Naprosto, taj čovek ne može da bude korektan, vara i uništava prijatelje i neprijatelje, saradnike i protivnike – priznao je pre nekoliko dana Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta.

Kupljene duše čekaju na osvetu

Dug je spisak Vučićevih žrtava. Kao muve, mnoge su mu same prišle, a mnoge je morao da kupi ili uceni, najčešće na ta dva načina zajedno. Poput Čičikova, mrtve duše živih prevaranata kupuje novcem, naravno tuđim, i zadovoljenjem njihove sujete, kroz status na političkoj sceni i u medijima. Ide mu od ruke. Mušterije su zaslepljene vlastitom pohlepom, pa ni ne pomišljaju na ono što ih čeka sutra. Zagledani u lični interes, ne vide da je Vučić kriminalizovao i najbliže članove svoje porodice, sina Danila i brata Andreja, i uništio sudbine nekoliko kumova i bliskih saradnika. Bez obzira na sve što su videli i znaju o Vučiću, nesrećnici se i sada otimaju za mesto na Titaniku.

- Advertisement -

Iako ne liči na Dikaprija, Aleksandar Šapić je prihvatio da igra ulogu Džeka Dousona. Za razliku od Džeka, koji je ulaznicu za potpalublje smrtonosnog broda osvojio u poštenoj partiji pokera, Šapić se ukrcao na Vučićev Titanik malo zbog pohlepe, malo više iz nužde. S jedne strane, dobio je oprost korupcionaških grehova, zbog kojih su mu bili hapšeni ujna, ujak i njihov sin, a, s druge, stiglo je obećanje da će s tim kombinacijama moći da nastavi nekađnjeno, i to pod pokroviteljstvom vođe kartela.

Šapić nije oklevao. Posle utapanja svog pokreta SPAS u SNS, još se nije ni uselio u stari Merkator, počeo je sa renoviranjem vile na Bežanijskoj kosi, u Ulici generala Mihajla Nedeljkovića broj 102. Vrednost vile od 149 kvadrata, na četiri nivoa, procenjena je na više od 220.000 evra, ali ne zna se koliko ju je platio Šapić. Iako se na tabli, okačenoj ispred vile, navode brojevi dva rešenja, mediji nisu uspeli da dobiju potvrdu da su izdate dozvole za gradnju. Prema podacima iz katastra, taj luksuzni objekat je izgrađen bez građevinske dozvole, a nalazi se u postupku legalizacije. U komšiluku vilu ima i Šapićev otac Miloš, kao i Aleksandar Vulin, bivša supruga Nebojše Stefanovića i Nebojša Krkobabić, brat ministra Milana Krkobabića.

Inače, Aleksandar Šapić je jedan od najuspešnijih kolekcionara stambenih kvadrata u Beogradu, ima ih više od pola hektara. Osim nove vile na Bežanijskoj koji, u njegovom vlasništvu se nalazi kuća u Zvečanskoj ulici, od 380 kvadrata, u čijem dvorištu je bez građevinske dozvole podigao sportski objekat od 286 kvadrata, nadstrešnicu od 145 kvadratnih metara i nešto manji bazen. Iako gradnja bez građevinske dozvole predstavlja krivično delo za koje je predviđena zatvorska kazna do pet godina, pa i rušenje bespravno podignutog objekta, predsednik opštine Novi Beograd nikad za to nije odgovarao. Šapić je vlasnik i dvoetažnog stana od 150 kvadrata i garaže od 48 kvadrata, u kojoj se nalaze njegova dva automobila, BMW x5 i “audi A6”.

Šapić je bio vrhunski vaterpolista, imao je solidne ugovore s italijanskim i ruskim klubovima, a i danas pristojno zarađuje. Kao predsednik opštine ima platu od 123.703 dinara, a prima i nacionalnu penziju od 129.000 dinara zbog osvojenih medalja s reprezentacijom. Ipak, veruje se da je najviše profitirao na političkim funkcijama, prvo kao pomoćnik gradonačelnika Beograda, u vreme vlasti Dragana Đilasa, a potom kao predsednik opštine Novi Beograd. Najznačajniji ugovor je potpisao 29. maja ove godine, kad se učlanio u SNS. Kad mu istekne upotrebna vrednost, zažaliće zbog te greške.

Žali i Goran Vesić, koji se još pre osam godina transferisao iz DS-a u SNS. Naravno, Vesić je neuporedivo iskusniji i ozbiljniji politički i poslovni igrač od Šapića. Za kratko vreme uspeo je da se nametne Vučiću i stekne dozvolu da upravlja Beogradom, a to znači tenderima, nabavkama, provizijama, poslovnim prostorom, građevinskim lokacijama, legalizacijom, kompletnim budžetom… Vesića ni Zoran Đinđić nije mogao da kontroliše u vreme DOS-ove vlasti. U podsetniku, nekoliko dana pre nego što je ubijen, Đinđić je zapisao: “Obratiti pažnju na ono što rade Vesić i njegov advokat Šebek”. Ne zna se na koje poslove je sumnjao Đinđić. Nema veze, Vesić je posle toga dokazao da zna trikove, koje Vučić ne može ni da zamisli.

Međutim, Vučić može da ga skloni s pojila, što je i uradio. Posle sledećih beogradskih izbora, kakav god bio njihov rezultat, u gradskoj vlasti neće biti Vesića. Kao četka za wc, suviše se uprljao, mora da bude zamenjen. Između ostalog, Vesić se uflekao u sukobima sa Šapićem, koga je optuživao za korupciju i sve ostalo. Kad se tome dodaju rezultati Vesićevog maltretiranja Beograđana i uništavanje Beograda, jasno je da ga Vučić mora skloniti što dalje od glasača. No, to mora da uradi nežno, da ga ne razgoropadi.

Vučić je očekivao da će se potrošenog saradnika rešiti lako i brzo, samo s utešnim obećanjem da će ga ubaciti u neku ministarsku fotelju, nebitno koju. Vesić je iskusan som, suviše dugo mešetari na političkom dnu da bi se uhvatio na praznu udicu.

Kad je dao do znanja da će pružiti otpor, Vučić je, umesto pecaljkom, pokušao da ga ulovi harpunom. Da bi zaplašio Vesića, gađao je Aleksandra Jovičića, predsednika opštine Palilula. Jovičić je osumnjičen za reketiranje investitora, od kojih je tražio novac da im ne bi slao građevinske inspektore s nalogom da ruše nelegalno podignute objekte. Ko je platio reket, dobijao je zaštitu i pomoć. Građevinski inspektori su unosili lažne podatke, kako bi omogućili da ti objekti kasnije budu uknjiženi. Ta šema je realna, po njoj se radi decenijama. Ipak, u konkretnom slučaju postoji praktičan problem – takvo reketiranje i manipulacije nije u nadležnosti opštinske, nego gradske vlasti. Hapšenjem Jovičića, Vučić je poslao poruku Vesiću – ako ne budeš kooperativan i ne pristaneš da tiho nestaneš, policija i tužilaštvo će se setiti ko je nadležan za izdavanje građevinskih dozvola i druge sporne kombinacije sa investitorima.

Vesić je dobro shvatio ucenu. Uzvratio je istom merom. Piskavim glasom, sav skrušen, rekao je Vučiću da mu nije pametno što odmotava to klupko, u njemu su se umrsili bata Andrej, batin ortak Zvonko Veselinović, nekoliko kumova i bliskih saradanika. Vesić ima dokaze svih kombinacija, a dokazi kao dokazi, uvek mogu da isplivaju u nekom mediju i otvore korupcionašku aferu.

Ucenjen, Vučić je pristao da Vesiću isplati otpremninu. Po običaju, ne iz svog, nego iz džepa građana. To je obavljeno preko nabavke autobusa za Gradsko saobraćajno preduzeće “Beograd”.

– Beogradska vlast je, umesto obećanog povoljnijeg tendera, raspisala još gori tender za sto autobusa na gas. Umesto najavljene zelene kreditne linije, kako je planirano, vlast je odlučila da autobuse nabavi putem nepovoljnog finansijskog lizinga. Vrednost nabavke je tako skočila za četiri miliona evra, sa predviđenih 30 na 34 miliona evra. Pritom, rok za dostavljanje ponuda je samo mesec dana, a tender je raspisan usred godišnjih odmora. Nabavka će ići preko “S Leasing” ERSTE banke, a unapred je favorizovan turski nabavljač BMC – navodi se u saopštenju Centra za lokalnu samoupravu, koji vodi Nikola Jovanović, bivši šef odborničke grupe Saveza za Srbiju u Gradskoj skupštini Beograda.

Po tom modelu, priprema se nameštanje tendera i za nabavku trojlejbusa. Visoki funkcioneri SNS-a tvrde da je Vučić odobrio Vesiću da se ugradi u taj posao i to dugoročno, da sledećih 15 godina dobija procenat od dila s turskim dobavljačem. Možda je Vučić zaista obećao podršku za tu šemu, ali to ne znači da će omogućiti njenu primenu, bar ne u delu koji se odnosi na Vesićevu proviziju. Vučićeva obećanja su ograničena njegovim ličnim interesima.

To je na svojoj koži već osetio Šapić. Iako je prihvatio ponudu za prelazak u SNS, koja je obuhvatala i mesto predsednika Beogradskog odbora, izgleda da od toga nema ništa. Vučić je procenio da mu nije potreban novi Stefanović, koji će upravljati najvećim stranačkim odborom i, istovremeno, vršiti značajnu funkciju. Zato je Šapiću ponudio da bira – ili mesto šefa beogradskih naprednjaka ili mesto gradonačelnika, ne može oba. Šapić je izabrao funkciju gradonačelnika, što je Vučiću oslobodilo kapacitete za mešetarenje.

Milorad Dodik je prošle godine izgubio vlast u Banjaluci, ali sledeće će je dobiti u Beogradu. Na čelo beogradskog SNS-a biće postavljen Dodikov čovek od apsolutnog poverenja Rade Petrović. Braća Rade i Luka Petrović odavno su izdašni sponzori Dodika i Vučića, koji im uzvraćaju političkom zaštitom. Na tome svi oni profitiraju na štetu građana Srbije i Republike Srpske.

Rade Petrović nije bio politički i medijski eksploatisan, uvek je delovao iz senke, ali sa autoritetom starog prijatelja diktatorovog zvaničnog tate Anđelka, s kojim je radio u Trezoru Narodne banke. U kriznim vremenima, kakvo je, za naprednjake, ovo koje dolazi pred neizvesne beogradske izbore, Vučić ne želi da rizikuje s kadrovskim rešenjima, potreban mu je neko ko ima poverenje porodice.

Uglavnom, Petrovići se dobro snalaze i u Trebinju i u Beogradu. Luka Lučijano Petrović u trebinjskom selu Zagora ima kameni zamak, sličan onom koji je u tom kraju podigao njegov ortak Rodoljub Drašković, brat Vuka Draškovića. Petrovićeva hacijenda ima pet kamenih kuća, bazene i vinske podrume, a okružena je zidovima kakve su imali vlastelinski srednjovekovni zamkovi. Pored toga, kako tvrdi opozicioni poslanik u Skupštini RS Nebojša Vukanović, Lučijano Petrović u Beogradu, na Zvezdari, nedaleko od Bulevara kralja Aleksandra, ima stan od 73 kvadrata, čija cena se procenjuje na oko 350.000 evra.

– U Beogradu postoji deset Prima apartmana, a u Trebinju jedan. Trenutno ne mogu tvrditi da je Luka Petrović vlasnik svih tih apartmana, ali sigurno je vlasnik dva apartmana u beogradskoj Ulici Dimitrija Tucovića. To su luksuzni apartmani sa neverovatnom opremom, đakuzijima, spa centrima, turskim kupatilima. Luka Petrović treba da kaže odakle mu novac da kupuje luksuzne stanove na najboljim lokacijama u centru Beograda – tvrdi Vukanović.

Luka Petrović ima nekretnine i u Banjaluci i na Zlatiboru. Iako se ne zna tačno kojim poslovima je stekao toliku imovinu, nije čudno što se sponzor i visoki funkcioner Dodikovog SNSD-a dobro snalazi u prikupljanju kvadrata i svega ostalog konvertibilnog.

Vučiću dobro ide trgovina ljudima. Nije on toliko vešt i galantan, nego su oni jeftini. Matija Bećković je poslednji trofej u diktatorovoj kolekciji kupljenih duša. Vučić je, čim mu je zasmetala, najurio iz B92 Olju Bećković. Revoltiran, tata Matija je godinama kritikovao naprednjačku vlast, naročito u odnosu prema Kosovu i Srbima u Crnoj Gori. U oktobru 2019. odbio je da prisustvuje svečanom obeležavanju 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve. Nije hteo da se bruka i gleda kako patrijarh Irinej časti Vučića ordenom Svetog Save.

Odnosi su počeli da se otopljavaju prošle godine, kad je Bećković aktivno učestvovao ispred Pokreta za obnovu kraljevine Srbije u kampanji za montirane izbore. Saradnja je potvrđena pre neki dan, kad je Bećković, kao predsednik žirija, dodelio plaketu “najplemenitijem” čoveku u Srbiji, Aleksandru Vučiću.

“Srbija je tokom pandemije pružila ruku i milost svima koji su se obreli u nevolji. Podeljena Srbija se ujedinila u toj milosti, i zato je žiriju bilo lako da je proglasi za najplemenitiju u protekloj godini”, rekao je Bećković, kao da citira Dragana J. Vučićevića ili Željka Mitrovića, koji tvrde baš to, da je Vučić – Srbija.

Starog akademika nisu zanimale činjenice o tome da je vlast lažirala podatke o smrtnosti od korona virusa, što je zlostavljala građane, naročito one s hroničnim oboljenjima, kojima je zabranjeno da se leče, pa i to što je pandemiju iskoristila za pljačku više od četiri milijarde evra iz budžeta. Bećković je dao plaketu, a dobio aplauze diktatora i njegovih saradnika Vučelića, Kisićke, Lončara i ostalih likova s neke buduće poternice.

Na spisku kupljenih nalaze se i mnoge druge javne ličnosti, umetnici i sportisti, kao što je košarkaš Boban Marjanović. U NBA zarađuje oko pet miliona dolara po sezoni, a ovde podržava vlast koja guli kožu s leđa ljudima, preko javnih izvršitelja otima kuće i stanove, zbog koje više od 400.000 dece živi na ili ispod granice siromaštva, bez redovne ishrane, zdravstvene zaštite i mogućnosti da se školuje.

– Svi ljudi su na prodaju, samo je pitanje cene – veruje Vučić, ravnajući se po sebi i svojima.

Nekoga kupuje novcem, nekoga statusom i raznim društvenim i poslovnim benefitima, a mnoge pravosudnim ustupcima. U vrhu Vučićeve liste ucenjenih likova, koje je prinudio da pređu u njegov tabor, trenutno se nalazi Aleksandar Papić, dugogodišnji najbliži saradnik i kum Nebojše Stefanovića. Malo ko je očekivao da će se Papić tako lako odreći Stefanovića. Iako su politikom i, još više, kriminalom povezani kao prst i nokat, Vučić ih je lako razdvojio.

Udar na Papića je počeo u januaru ove godine, sinhronizovano s kampanjom u kojom je Vučić svog kuma Stefanovića optuživao za prisluškivanje i pripremu državnog udara. Na naslovnoj strani nedeljnika Ekspres pojavio se Papićev lik, s naslovom “Ko je ovaj čovek” i tri ponuđena odgovora. Prvo – kako je mladi stranački funkcioner postao osoba koja kontroliše unosne poslove i obrće desetine miliona evra godišnje. Drugo – razvojni put od malog i relativno uspešnog preduzetnika do osobe koja je važila za jednu od najmoćnijih u Srbiji. Treće – desetine prevarenih firmi i pojedinaca i milionski dugovi, sudske presude samo su jedna od stavki njegovog četvorogodišnjeg učinka.

Papić je to junački podneo, braneći se ćutanjem. Međutim, posle hapšenja kriminalne grupe Veljka Belivuka režimski mediji su počeli da objavljuju informacije iz istrage u kojoj se pominjalo Papićevo ime. Pored Dijane Hrkalović, on je istican kao politički zaštitnik klana Velje Nevolje, osumnjičenog za monstruozna ubistva, otmice, trgovinu narkoticima, pa i za pripremu atentata na Vučića.

Za pritisak je iskorićen i slučaj Boška Filipovića, preduzetnika kome je Papić zagorčao život. Postupajući po Vučićevom naređenju, BIA je prikupila podatke o toj aferi. Nisu poznati svi detalji, kojima raspolažu BIA i Vučić, ali dovoljno je i ono što je Filipović javno pričao da se shvati koliko je Papić duboko zašao na onu stranu zakona.

Filipovićevi problemi su počeli usponom SNS-a na vlast. Naprednjaci su odmah pokušali da ga reketiraju. Nije pristao, zatvorio je lokal, otpustio 28 radnika i na vratima napisao obaveštenje: “Ne mogu da radim zbog korupcije”. Kasnije se prevario, pa je lokal iznajmio Aleksandru Papiću.

– Papić je bio savetnik one sline od ministra policije Stefanovića, imao je službenu legitimaciju i pištolj. Za 7.500 evra mesečno iznajmio sam mu lokal na pet godina. Sve je uneto u ugovor, pa i to da nema pravo renoviranja i izvođenja bilo kakvih radova. Čim je ušao u prostor, odmah je porušio sve unutra. Uništio je enterijer vredan 600.000 evra, koji je upisan u APR-u. Drvo i kamen, koji je koštao 300 evra po kvadratu, poklonio je Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Crkvi sam, za izgradnju hrama Svetog Save, dao 300.000 dolara, ali patrijarh Irinej nije smeo da primi Papićev poklon, trebalo je da ga bude stid. Zbog zdravstvenih problema bio sam u bolnici. Kad sam izašao, tražio sam da Papić plati kiriju. Prijavio me za iznudu. Pedeset policajaca mi je upalo u kuću, oborili su me i vezali na podu, a decu su dizali iz kreveta i napravili haos prilikom pretresa. Još bolesnog, stavili su me u pritvor, da se raspadam. Štrajkovao sam glađu, ima zabeleženo u Centralnom zatvoru, izgubio sam 17 kilograma. Trovali su me, dobio sam kandidozu creva.

Kad su videli da ću da umrem, pustili su me na Vojno medicinsku akademiju, sa nanogicom. Kad sam se rešio toga, potražio sam pomoć od Novaka Nedića, tada generalnog sekretara premijera Vučića. Znam to đubre, jeo mi je iz guzice. Pitao sam ga: “Novače, šta se ovo radi? Daj, pomozi mi.” Mobilnim telefonom je slikao ugovor i rekao da ne brinem, sutra će biti rešen problem. Ujutru je otišao i prijavio me da sam pretio da ću ubiti njega i Nebojšu Stefanovića. Opet su me strpali u zatvor. Kasnije mi se pravdao da je to morao da uradi, ministar mu je naredio da me prijavi. Bez obzira na sve, nisam hteo da odustanem, jurio sam Papića danima, tražio sam da plati što mi duguje. Svaki dan me lagao. Onda sam odlučio da odem u Sopot, gde njegov otac ima kuću, koju su oteli Draganu Nikčeviću.

Nikčević ima firmu vrednu 200 miliona evra, on je dao stanove Mlađanu Dinkiću i Tomislavu Nikoliću, koji koštaju po pola miliona evra. Znam za sve mahinacije u Fondu za razvoj, kako su Papići oteli preko 10 miliona evra, četiri hotela u Vrnjačkoj banjii sve ostalo. Aleksandar Papić mi je dao 50.000 evra, a ostao mi je dužan još 400.000 evra za kiriju i još 600.000 za štetu u lokalu.

Umesto da mi to plati, pretio je da će mi ubiti decu. Jedno veče, moja žena je otišla do trafike da kupi cigarete. Ispred nje je stala policijska “škoda” iz koje su izašli crnokošuljaši i rekli: “Reci onom pederu da prestane da traži dug ili ćemo ti pobiti decu”. Žena se odmah vratila u kuću i, u stanju šoka, presekla vene i popila tablete. Policija zna, ima snimke, ko je bio u “škodi”, ko je pretio, ali ništa nije preduzela. Niko nije došao ni da uzme moju izjavu. Papić se nije zaustavio na tome. Bacio je bombu u moju kuću, stanarka je slučajno preživela. Inače, u toj kući stanuje i ništa-čovek Veljko Odalović, saradnik Ivice Dačića. Tako ja živim. Idem sam, bez obezbeđenja. Znam da će ubiti mene i decu, ali ovo pričam da bar ostane zabeleženo – rekao je Filipović u intervjuu za Srbin Info.

Taj, kao još neke slučajeve, Vučić je iskoristio da uceni Papića. Uspeo je, danas je Papić najostrašćeniji protivnik Stefanovića, tovari mu sve za šta jeste i za šta nije kriv.

Vučićeva svita se rasula. Belivuk je u pritvoru, Stefanović u nemilosti, a Dijana Hrkalović u strahu. Kad je Vučić otvorio sezonu lova na Stefanovića i nju, Hrkalovićka nije mnogo brinula. Nije reagovala na medijsku kampanju u kojoj je optuživana za saradnju s Belivukovim klanom, a nisu je zabrinuli ni pozivi na saslušanje u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala. Šetala se slobodno gradom, s drugaricama izlazila u noćne klubove, živela je kao i svaka druga starleta. Ipak, u poslednje vreme je obezbeđuje dvadesetak telohranitelja. Iako se trudi da, objavama na društvenim mrežama, stvori utisak da se ne plaši, to joj ne uspeva. Vučić ne može da kupi Hrkalovićku, ali može na drugi način da reši problem s nepodobnim svedokom. Kako se to radi, videlo se na primeru Vladimira Cvijana.

Kad padne s vlasti, Aleksandar Vučić se neće plašiti političkih protivnika i medijskih kritičara. O glavi će mu raditi upravo ovi nesrećnici, koje je kupio ili ucenio. Svaki od tih poverilaca pokušaće da mu naplati dugovanja. Oni ne zaslužuju ni razumevanje, ni podršku. Vučić je najveću štetu naneo Srbiji, za to ga čeka najteža kazna.

- Advertisement -
SourceTabloid
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti