Prošlo je dve godine od velikog protesta „Svi kao jedan – 1 od 5 miliona“ na kojem je učestvovalo više desetina hiljada građana. Narod je došao iz svih gradova u Srbiji, a protest će ostati upamćen i po tome da je bio obustavljen međugradski prevoz do Beograda, a i mnogi privatni prevoznici pod pritiskom vlasti su otkazali prevoz ljudi ka prestonici.
Tok 13. aprila 2019. Srbija je bila slobodna, a režim uplašen i uzdrman. Građani su pristizali iz svih krajeva zemlje, u želji da se izbore za pravedniju i slobodniju državu. Više sati trajao je protest na kome su govorili lideri, ali i javne ličnosti poput glumca Hadži Nenada Maričića.
– Ponosan sam na taj dan, kada je narod iz svih krajeva došao u Beograd pred Skupštinu i dokazao ovoj vlasti da dok je slobodnih ljudi, Srbija će uvek biti slobodna i naša. Tim činom pokazali smo svu lepotu patriotizma. Od toga dana zaista više ništa nije bilo isto – kaže Maričić za Direktno.rs
Koliko se vlast uplašila ovog protesta govori činjenica da su na sve načine pokušali da ga sabotiraju. Tako su naprasno taj dan ukinute međugradske linije za Beograd, a mnogi unapred dogovoreni prevozi privatnim autobusima, otkazani su od strane prevoznika, najverovatnije pod pritiskom vlasti ili iz straha da će će vlastodršci osvetiti onima koji su se usudili da prevoze opozicione građane na protest u Beograd.
Prorežimski mediji tada su po ko zna koji put javili da je na protestu mnogo manje građana nego što ih je zapravo bilo. Ovoga puta nisu mogli da smanje na nekoliko stotina, kao što su to radili za svaki od protesta tokom 2018. i 2019. godine, pa su njihove „procene“ bile da je na skup došlo oko 7.000 ljudi. Po računici tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića…
Činjenice ipak govore drugačije, pa je po procenama na protestu bilo od 35.000 do 70.000 ljudi, u zavisnosti koga pitate.
Građani su s druge strane možda očekivali više, nezadovoljni dugim govorima i dužinom celog skupa koji je trajao četiri i po sata, a iako je najavljivan kao dan D, ništa se konkretno nije dogodilo…
Srpska opoziciona javnost je tog 13. aprila 2019. godine tražila isto što traži i danas – fer i poštene izbore i slobodne medije, preciznije RTS. Prošla su 24 meseca, a Srbija je iz dana u dan sve manje slobodna, pa je sigurno da će u skorijoj budućnosti biti opet protesta ovih razmera, odnosno najvećeg od 5. oktobra 2000. godine.
Na kraju krajeva, sloboda se ne dobija, ona se osvaja.
