Rusija je kupovala oružje od EU do najmanje 2020. godine. Uprkos uvedenom embargu, deset država članica EU su izvezle 346 miliona evra vrednu vojnu opremu, prema javnim podacima koje je analizirao Investigate Europe, koji dodaje da neka od tih oružja sada mogu biti upotrebljena protiv Ukrajine.
„Naše sudbine su povezane. Ukrajina je deo evropske porodice. Agresija Vladimira Putina je agresija protiv svih principa do kojih držimo“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Prošlonedeljni samit u Versaju je pokazao kako EU pokušava da se ujedini nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Ipak, pre nešto više od godinu dana, Putin i njegova vojska su još uvek bili dobre mušterije evropske vojne industrije. Trećina članica EU je izvozila oružje Ruskoj Federaciji, prema zvaničnim podacima COARM (Radna grupa za izvoz konvencionalnog naoružanja), koje je analizirao Investigate Europe.
Podaci o izvozu oružja iz svih 27 država članica EU pokazuju da je u periodu od 2015. do 2020. barem deset zemalja izvezlo Rusiji oružje u vrednosti od ukupno 346 miliona evra. Među tim zemljama su Francuska, Nemačka, Italija, Austrija, Bugarska, Češka, Hrvatska, Finska, Slovačka i Španija, koje su u različitoj meri prodavale vojnu opremu Moskvi.
Kako navode iz Investigate Europe, pod vojnom opremom se podrazumeva širok spektar – bombe, torpeda, rakete, puške, brodovi i terenska vozila.
Sadržaj teksta
Embargo pun „rupa u zakonu“
Sve ovo se odvijalo uprkos embargu koji je EU uvela na prodaju naoružanja Rusiji, a koji je na snazi od 2014. godine.
Ta odluka je doneta nakon ruske aneksije Krima i proglašnja nezavisnosti separatističkih republika u Donbasu. Ipak, prema zvaničnim podacima, trgovina se nastavila.
Mnoge od država članica EU koje su izvozile oružje Rusiji su koristile rupu u zakonu u regulativi EU, kako bi nastavili sa prodajom.
Iz COARM su za IE objasnili da embargo EU sadrži sledeće izuzetke – ugovori zaključeni pre 1. avgusta 2014. godine ili pomoćni ugovori koji su neophodni za njihovo sprovođenje.
„Cifre koje ćete pronaći u ovoj bazi podataka spadaju pod te izuzetke. Stoga, države članice ne naoružavaju Rusiju“, zaključili su iz COARM.
Ipak, Simon Vizman, istraživač Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), ukazao je na razliku između redovnih ekonomskih razmena i izvoza naoružanja.
„Oružje je deo naše spoljne politike, a ne ekonomske. Politički razlozi su glavna stvar“, objašnjava Vizman.
Francuska, glavni izvoznik oružja Rusiji
Kako prenosi Disclose, Francuska je prodala Moskvi vojnu opremu u vrednosti od 152 miliona evra.
Istraga IE je pokazala da je zvanični Pariz dao odobrenje za izvoz vojne opreme koja pripada kategoriji „bombi, raketa, torpeda, eksplozivnih naprava“, kao i „aviona sa opremom, opreme za snimanje i lakih vozila „.
Vlada Nemačke bez odgovora na pitanja o izvozu
Prema podacima koje je prikupio IE, Nemačka je izvezla opremu vrednu 121,8 miliona evra, što čini 35 odsto ukupnog izvoza oružja iz EU u Rusiju.
U pitanju su uglavnom ledolomci, ali i puške i vozila za „specijalnu zaštitu“ koja su poslata Kremlju.
Nemačka vlada nije odgovorila na pitanja IE na ovu temu.
Vozila iz Italije na frontu u Ukrajini
Na trećem mestu, prema podacima COARM, nalazi se Italija, koja je Rusiji prodala vojnu opremu u vrednosti od 22,5 miliona evra u periodu od 2015. do 2020. godine.
Prema istrazi IE, prvi veliki ugovor tog tipa je potpisan 2015. godine, kada je vlada Matea Rencija odobrila kompaniji Iveco da Rusiji proda vozila vredna 25 miliona evra.
Ta vozila je na frontu u Ukrajini primetio novinar TV kanala La 7 početkom marta. Ona su sklopljena u jednoj od tri fabrike kompanije Iveco u Rusiji, ali od delova uvezenih iz Italije.
