28.4 C
Belgrade
utorak, 28 juna, 2022

Zapad optužuje Putina za ratni zločin – ko može da mu sudi

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Imajući u vidu sve slabosti međunarodne pravde, kao i njenu sporost, ocenjuje se da su veće šanse da neko od ruskih zvaničnika ili vojnih lidera eventualno bude procesuiran pred sudom drugih država nego pred nekim od međunarodnih sudova.

Za dve nedelje od kako je počeo rat u Ukrajini, pred dva međunarodna suda – Međunarodnim krivičnim sudom i Međunarodnim sudom pravde, pokrenuti su postupci za ratni zločin, dok istragu vode i organi nekoliko država zapada, poput Nemačke, Velike Britanije ili Španije. Zvaničnici zapada optužuju Rusiju da je počinila ratni zločin i kao primere navode gađanje kolone civila u Irpinu, na trasi humanitarnog koridora, i granatiranje porodilišta u Marijupolju, za koje Moskva tvrdi da je prethodno ispražnjeno i pretvoreno u borbeni položaj ukrajinske teritorijalne odbrane i ozloglašenog bataljona Azov. Rusiji se na teret stavlja i upotreba kasetnih i vakuum bombi, što je Kremlj, takođe, negirao tvrdeći da je reč o lažnim vestima.

U oštroj osudi ruske vojne intervencije, zapadni mediji danima postavljaju pitanje može li ruski predsednik Vladimir Putin biti optužen za ratni zločin?

- Advertisement -

Tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS), nezavisne institucije sa sedištem u Hagu, najavio je, pre nedelju dana, da na zahtev 39 zemalja članica, pokreće istragu koja pokriva sve strane u sukobu. Ovaj sud se, inače, već bavio Ukrajinom kada je istraživao zločine u vezi sa protestima u Kijevu 2013. i 2014. godine, na poluostrvu Krim i u regionu Donbasa. U preliminarnoj istrazi, koja je trajala šest godina, utvrđeno je da je u Ukrajini počinjen širok spektar ponašanja koja predstavljaju ratni zločin i zločin protiv čovečnosti i ti nalazi će sada biti uključeni u najnoviju istragu.

Međunarodni krivični sud u Hagu (Foto EPA/MARTIJN BEEKMAN)

Čak i ukoliko bi MKS jednog dana optužio Putina, treba znati da sud ne sudi u odsustvu i da bi Putin najpre morao da bude izručen, što je scenario u koji je teško poverovati tim pre što Rusija, kao i Kina i Sjedinjene Američke Države, nije među 123 članice MKS (nije ni Ukrajina, ali je ranije prihvatila nadležnost).

Da bi se nekom pojedincu sudilo pred MKS, osnovanom 1998. godine, on, pre svega, mora da bude uhapšen. S obzirom na to da sud nema policiju, oslanja se na pomoć država članica u hapšenju osumnjičenih.

- Advertisement -

Osim Međunarodnog krivičnog suda, za procesuiranje ratnih zločina mogu da budu formirani ad hok sudovi koji se jednokratno bave konkretnim sukobom kao što je bio slučaj sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, pred kojim je po komandnoj odgovornosti optužen čitav niz lidera uključujući i nekadašnjeg predsednika Srbije i Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića.  

Za najnoviji sukob na tlu Evrope mogao bi da bude nadležan i Međunarodni sud pravde (MSP), takođe u Hagu, s obzirom na to da pojedini pravni stručnjaci smatraju da sam napad Rusije na Ukrajinu predstavlja zločin agresije koji je definisan kao upotreba oružane sile od strane države protiv suvereniteta, teritorijalnog integriteta ili nezavisnosti druge države. Ova institucija, kao glavni sudski organ Ujedinjenih nacija, nadležna je za sporove između država i ne sudi pojedincima. Kijev je pred MSP već pokrenuo postupak u kojem  optužuje Rusiju za planiranje genocida, a predstavnici Moskve nisu se ni pojavili na prvom saslušanju. Ukoliko bi na kraju bila doneta presuda protiv Rusije, njeno sprovođenje palo bi na teret Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u kojem Rusija kao stalna članica ima pravo veta.  

  Međunarodni sud pravde (Foto EPA/Robin Utrecht)

Kada je reč o upotrebi kasetnih bombi, ni Rusija ni Ukrajina nisu potpisnice sporazuma o njihovoj zabrani iz 2008.  Svedoci smo, takođe, da je i NATO kršio pomenuti sporazum kada je u bombardovanju SR Jugoslavije 1999. u više napada koristio isto zabranjeno oružje. S druge strane, takozvane vakuum bombe nisu zvanično zabranjene, ali ima ocena da bi se i njihova upotreba u blizini civila mogla podvesti pod kršenje pravila rata.

Pravni stručnjaci ocenjuju da je izuzetno teško dokazati nameru da se počini ratni zločin i navode da je pred MKS samo šest osoba izdržalo kaznu za dela iz nadležnosti suda.

Imajući u vidu sve slabosti međunarodne pravde, kao i njenu sporost, ocenjuje se da su veće šanse da neko od ruskih zvaničnika ili vojnih lidera eventualno bude procesuiran pred sudom drugih država nego pred nekim od međunarodnih sudova. Tu se kao primer navodi Nemačka koja je već osudila pojedine članove terorističke Islamske države za zločine u Siriji. Nemačka, u kojoj važi princip univerzalne nadležnosti za ratne zločine bez obzira gde su počinjeni i ko su počinioci, a ko žrtve, tek nepune dve nedelje od početka napada na Ukrajinu, već je počela da prikuplja dokaze za navodne ruske ratne zločine.

- Advertisement -
- Advertisement -

Srodni članci

1 KOMENTAR

Ostavite komentar

Najnovije vesti