Ambasadorka Srbije pri Unesko Tamara Rastovac Siamašvili izjavila je da je reizbor Srbije, treći put u Izvršni savet (IS) Uneska jasan signal pozicije koju naša zemlja ima u svetu i da pokazuje koliko diplomatskog prostora imamo u zaustavljanju inicijativa suprotnih našim nacionalnim i državnim interesima, kao što je bila aplikacija Prištine za članstvo.
„Naš izbor je ogroman uspeh, pogotovo što smo jedini u okviru istočnoevropske grupe uspeli da postignemo reizbor. Dobili smo apsolutno najveći broj glasova, a pri tom je kod nas bilo više kandidata nego mesta“, kazala je ona za Večernje novosti.
Prema njenim rečima, činjenica je da su zemlje prepoznale neophodnost da Srbija ostane u IS pokazuje koliko se vrednuje naš angažman i koliki ugled naša država uživa u Unesku.
Rastovac Siamašvili je naglasila da je ovo članstvo izuzetno bitno zbog pitanja tzv. Kosova, jer kako objašnjava, bilo kakav njihov eventualni zahtev bi morao da ide kroz IS, što nas stavlja u veoma dobru poziciju.
„S druge strane, bilo kakav eventualni zahtev se kosi sa dominirajućim raspoloženjem u Unesku, a to je snažno suprotstavljanje politizaciji. Ukratko, Priština u ovom trenutku nema nikakvu podršku za eventualni zahtev za članstvo“, kazala je ona.
Ona je dodala da je u toku Generalna konferencija Uneska i da nije bilo nagoveštaja da bi Priština mogla ponovo da podnese zahtev za članstvo, jer su shvatili da bi izgubili.
„Kandidovali su se 2015 i izgubili su na glasanju, na sledećem zasedanju 2017. nisu formalno podneli zahtev, jer su bili obeshrabreni i posle toga nisu više ni pokušavali“, kazala je ona.
Rastovac Siamašvili je naglasila da su naše četiri svetinje , Pećka patrijaršija, Dečani, Bogorodica Ljeviška i Gračanica koje se nalaze na Uneskovoj listi svetske baštine na poslednjem zasedanju Komiteta za svetsku baštinu u Saudijskoj Arabiji u septembru dobili ogromnu podršku da ostanu u njoj,a to ukazuje da su i dalje ugroženi.
„Ni jednog trenutka se nije otvorilo pitanje da li pripadaju Srbiji. Uz svaki od ovih srednjevekovnih manastira stoji da su u našoj zemlji. To je jasna poruka. Mi smo država ugovornica, kada je reč o manastirima na Kosovu“, naglasila je ona.
Najviši portparol japanske vlade potvrdio je u ponedeljak hvatanje broda Galaki Leader kojim upravlja Nipon Jusen, dodajući da je Japan apelovao na Hute dok je tražio pomoć od saudijskih, omanskih i iranskih vlasti da rade na brzom oslobađanju broda i njegovog posada.
„Snažno osuđujemo takve radnje“, rekao je na konferenciji za novinare glavni sekretar kabineta Hirokazu Macuno. Među posadom nema japanskih državljana, rekao je on.
Američki vojni zvaničnik rekao je da je zaplena broda „flagrantno kršenje međunarodnog prava“. „Zahtevamo hitno oslobađanje broda i njegove posade. Konsultovaćemo se sa našim saveznicima i partnerima iz UN o odgovarajućim narednim koracima“, rekao je zvaničnik.
Kompanija za pomorsko obezbeđenje Ambrei rekla je da je vlasnik grupe broda „naveden kao Rai Car Carriers“, čija matična kompanija pripada Abrahamu „Rami“ Ungaru, izraelskom biznismenu.
Rai Car Carriers i matična kompanija Rai Shipping nisu mogli biti odmah dostupni za komentar van radnog vremena.
Japanski Nipon Jusen, takođe poznat kao NIK, rekao je da je kompanija formirala radnu grupu za prikupljanje više informacija, uključujući bezbednost 25 posade, koja je sa Filipina, Bugarske, Ukrajine, Rumunije i Meksika. Brod, nosač automobila, išao je ka Indiji iz Evrope bez tereta, rekao je portparol.
Na sajtu za praćenje pomorskog saobraćaja navodi se da je Galaksija Vođa „otišao iz Korfeza u Turskoj i bio na putu za Pipavav, Indija. Otišao sam van mreže u subotu jugozapadno od Džede, Saudijska Arabija.
Kancelarija izraelskog premijera Benjamina Netanjahua saopštila je da je zaplenjen brod – kome nije imenovao. Na brodu nije bilo Izraelaca i Izrael nije bio uključen u njegovo vlasništvo ili rad, saopštila je njegova kancelarija.
„Ovo je još jedan iranski teroristički čin koji predstavlja eskalaciju iranske ratobornosti protiv građana slobodnog sveta, sa pratećim međunarodnim razgranatima vis-a-vis bezbednosti globalnih brodskih ruta“, saopštila je njegova kancelarija.
Dana 14. novembra, vođa pobunjenika Huti Abdul Malik al-Huti rekao je da grupa traži izraelska plovila u komercijalno vitalnim vodama Crvenog mora – čak i ona koja nisu imala izraelske zastave.
„Naše oči su otvorene za stalno praćenje i potragu za bilo kojim izraelskim brodom“, rekao je on u govoru koji je emitovala pobunjenička TV stanica Al-Masira.
