Kraj prethodne i početak ove godine obeležili su protesti poljoprivrednika. I dok se građani Zapadne Evrope suočavaju sa blokadama saobraćajnica koje kulminiraju poslednjih dana, stanovnici Srbije to su proživljavali dva meseca ranije. Ipak sličnosti je tu kraj, jer su razlozi i motivi nezadovoljstva, organizovanost, ali i uticaj koji poljoprivredni proizvođači imaju u Srbiji i EU – neuporedivi.
U borbi za bolje plate, manja ograničenja i niže troškove, poljoprivrednici u Francuskoj, Belgiji, Nemačkoj, Italiji blokiraju saobraćajnice, a kako je najavljeno, ovog meseca pridružiće im se i kolege iz Španije.
Najburnije je u Francuskoj gde je zbog najave poljoprivrednih proizvođača da će traktorima ući u Pariz mobilisano je 15.000 policajaca. Iako su poljoprivrednici u toj nameri sprečeni, blokirane su glavne saobraćajnice koje vode ka gradu, pa je prestonica Francuske pod „opsadom“. Poljoprivrednici ne odustaju uprkos tome što su francuske vlasti napravile pojedine ustupke i rekle da nastoje da promene zakone Evropske unije.
Blokade auto-puteva realnost su i u Belgiji. Poljoprivrednici su u Briselu najavili protest u isto vreme kada se održava i Evropski samit. Nacionalni krizni centar saopštio je da se očekuju problemi u saobraćaju, a policija je savetovala da se ne putuje kolima do Brisela, već da ide javnim prevozom – posebno vozovima i metroom, jer će autobusi i tramvaji takođe biti zadržani.
Više nedelja protesti su i na ulicama Nemačke, a nezadovoljstvo se proširilo i na Italiju gde su poljoprivrednici u Lombardiji poslednjih dana traktorima defilovali gradovima širom zemlje.
Iz Španije takođe stižu najave udruženja poljoprivrednika da ovog meseca planiraju da izađu na ulice i da se njihove akcije neće mnogo razlikovati od onoga što se dešava u drugim zemljama EU.
Zašto protestuju poljoprivrednici u EU, a zašto u Srbiji?
Redovna profesorka na Fakultetu političkih nauka Dragana Mitrović za N1 objašnjava da je razlog protesta poljoprivrednika u Evropa odustajanje od tradicionalne politike visokog subvencioniranja poljoprivredne proizvodnje.
„Jedan od uzroka protesta je nastojanje nekih evropskih vlada da po svaku cenu sprovode zelenu agendu nauštrb poljoprivrede, ili određenih grana poljoporivrede, kao što je stočarstvo, koje podrazumeva smanjivanje stočnog fonda, odnosno uništavanje farmi. Sa druge strane, u pojedinim zemljama EU, koja je poznata po visokom nivou zaštite poljoprivredne proizvodnje, došlo je do smanjenja subvencija poljoprivrednicima koje su njima neophodne da bi mogli da izdrže globalnu konkurenciju, na koju su navikli i koja je deo njihove poslovne kalkulacije, da li farma posluje pozitivno ili ne“, objašnjava ona.
Navodi i da su brojni izazovi doveli do recesije, poput inflacije, ogromnih troškova finansiranja rata u Ukrajini, slabljenja mnogih drugih javnih usluga, pritisaka na budžet, poskupljenja energije, te da su se vlade odlučile da povećanjem poreza i smanjenjem subvencija poljoprivrednicima popune neke od tih rupa.
„To je za farmere politički i ekonomski neprihvatljivo i zato protestuju. Ja smatram da je ovo veliki korak unazad. Poljoprivreda mora da bude zaštićena od strane države jer suštinski utiče na bezbrojne sfere postojanja jedne države. Bezbednost prehrane je jedno veliko globalno pitanje i apsurdno je da države koje imaju tako zdrave i dobre temlje, da treba u ime nekih geopolitičkih i ideoloških udeja da uništavaju te zdrave temelje“, kaže Dragana Mitrović.
Demonstracijama evropskih, prethodili su protesti poljuprivrednika u Srbiji, koji su okončani iako proizvođači nisu u potpunosti zadovoljni dogovorom sa Vladom, uz najavu da će razgovori dve strane biti nastavljeni zbog brojnih problema u ovoj oblasti.
Profesorka Mitrović ističe da se, kada je u pitanju Srbija, nezadovoljstvo poljoprivrednika temelji na tome da podrška poljoprivredi do sada nije bila dovoljna.
„Poljoprivrednici traže da ona bude dugoročna, da imaju pristup povoljnom kreditiranju, da se autohtone sorte uvrste u liste koje podrazumevaju subvencije i zaštitu države. Dakle, potrebno je ozbiljnije učešće finansiranja različitih vrsta poljoprivredne proizvodnje u budžet Srbije i jednu kontinuiranu i dugoročnu podršku, jer su i naši poljoprivredni proizvođači suočeni sa nelojalnom konkurencijom koju forsira uvoznički lobi“, kaže profesorka.
Poljoprivrednici u EU organizovaniji i imaju moćniji pritisak na vladu
Osim motiva zbog kojih dolazi do nezadovoljstva, prema rečima profesorke Mitrović, između protesta poljoprivrednika u Srbiji i u EU razlika je vidljiva i u stepenu organizovanja i njihovom uticaju.
„U Srbiji se uglavnom poljoprivrednici organizuju u zavisnosti od vrste proizvodnje. Kada malinari vide da su u problemu zbog otkupa, stočari kada je desetkovan fond svinja zbog svinjske kuge, ratari imaju svoje probleme, dakle to je ipak vezano za konkretne probleme i oni tako i nastupaju prema državi, tražeći da se reše ti konkretni problemi, mada i kod nas ima onih koji su umreženi preko društvenih mreža i na drugi način. Sve su to neke boljke od kojih pati naša poljoprivreda i nedostatak sloge i osnivanja proizvođačkih i drugih zadruga gde bi oni ojačali svoj uticaj i poboljšali poslovanje. Takođe smo svedoci da je npr. u Beogradu vrlo teško kupiti poljoprivredne proizvode koji se proizvode u drugim delovima Srbije, jer i tu postoji nekakav lobi, koji kontroliše šta može doći na tržište prestonice ili nekog drugog grada“, navodi ona.
Dodaje i da su sve to barijere koje je potrebno ukloniti i slomiti monopol, a da se proizvođači tu moraju osloniti na državu.
„Sela u zapadnoj Evropi u velikoj meri su urbanizovana i pristup uslugama i način života na selu je suštinski drugačiji nego kod nas. U tom smislu je njihov nastup daleko organizovaniji i širi i ima moćniji pritisak na vladu“, navela je Mitrović.
Ona ističe i da su njihovi uzroci možda ozbiljniji nego što je kod nas slučaj, al da to ne znači da ne treba na najozbiljni način preispitati poljoprivrednu politiku i znatno povećati dugoročnu podršku poljoprivrednim proizvođačima.
