„SAD su pokušale da naprave mnogo širu koaliciju na Bliskom istoku, ali nisu uspele, jer je od šest zemalja zaliva samo Bahrein pristao da uđe u koaliciju. Sve mi to ukazuje da je opet u pitanju „obaranje ruku“ između Irana i SAD, ovaj put preko Huta, koji su poznati iranski saveznici“, rekao je Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator.
„Ne vidim neki veliki potencijal da bi front u Crvenom moru mogao zapaliti širi region. On je ograničenog dejstva i prema izjavama koje stižu i iz Vašingtona i Teherana, vidi se da niko nije zainteresovan za prošitenje konflikta. Ovo je jedno vojno-marketinško prepucavanje, od kojeg najveću štetu ima svetska trgovina jer tim putem prolazi oko 15 odsto svetkse pomorske trgovine. Osim toga, na vojnom frontu nema potencijala širenja“, rekao je u emisiji Global fokus Jakšić.
Džoel Migdal, profesor međunarodnih odnosa na Školi mešunarodnih studija Henrija Džeksona Univerziteta Vašington kaže da su SAD pokušale više puta da okrenu glavu od Bliskog istoka i da to nisu uspele.
„Taj problem se stalno pojavljuje, a problem za SAD je Iran i njegova savezništva koja je sklopio. SAD pokušavaju da uspostve jednu protiv težu Iranskom polumesecu. Sa tim u vezi, normalna je podrška Izraelu. Žele i da Saudijsku Arabiju i Egipat uzmu pod svoje okrilje. To je ono što amerikanci i žele“, rekao je Midgal.
Jerko Bakontin, novinar Novosti kaže da se načelno slaže sa Jakšićem i Midgalom.
„Slažem se načelno. Međutim, činjenica je da Huti imaju sopstvene razloge što su se uključili u sukob. Oni imaju ideološku motivaciju u borbi Palestinaca. Sa druge strana imaju priliku da pojačaju popularnost unutar samog Jemena gde imaju problem. Zbog sukoba u Crvenom moru neke fabrike su morale su zaustaviti ili usporiti poizvodnju, a Huti su izjavili da je ovaj problem vezan sa Gazom, tako da ne vidim kako će se ovo zaustaviti dok se ne zaustavi problem u Gazi“, rekao je Bakontin.
Kao dva aktera kojima trenutni sukob na Bliskom istoku odgovara Bakontin vidi Vladu benjamina Netanjahua i Rusiju.
„Netanjahuu je sukob sa Palestinom način da produži ostanak na vlasti. A Rusi, koja u sukobima nema nikakvu direktnu ulogu odgovara jer što više rat bude apsorbovao menadžerovanje SAD imaće manje vremena da se bave Ukrajinom. Ono što svet vidi je da SAD stoje uz izrael ali iza kulisa, navodno, Bajden i Netanjahu se nisu čuli od decembra. Mislim da sve to urušava globalnu poziciju SAD jer jasno vidimo da za neke pravila važe a za neke ne“, istakao je on.
Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić smatra da SAD nema jasnu viziju kada je Bliski istok u pitanju.
„Mi znamo da je prioritet Bajdenove administracije Kina, a onda se desio rat u Gazi pa su morali da se vrate i oni sada nemaju jasnu viziju šta hoće na Bliskom istoku da urade. Mi od skora možemo čuti SAD da stalno poziva Izrael da smanji akcije jer Izraelcima opada popularnost, a samim tim i Amerikancima kao njihovim saveznicima. SAD pokušava da balansira jer ne mogu da ostave Izrael, i izmeđuostalog u Bajednovoj izbornoj godini. Predlažu nove mirovne pregovore, aktiviranje stare ideje da se problem može rešiti stvaranjem nezavisne palestinske države i predlažu takozvani „Dan posle“ odnosno, pokušavaju da stave na dnevni red pitanje, ko će upravljati Gazom kada rat prestane, a čime se Netanjahu ne bavi. Na tome sada Amerikanci insistiraju. Palestincima je predloženo da se reformišu, oslobode korupcije kako bi onda mogli da nastave samostalno upravljanje. Sve te ideje, sa druge strane Netanjahu odbacuje i u igri je trenutno pata karta , a sami Amerikanci više ne znaju šta da rade“, smatra Jakšić.
Isto tako, Jakšić kaže, da stalno stižu upozorenja da ako se nastavi represija na zapadnoj obali i Gazi, sledi radikalizacija palestinaca.
„Čitave generacije se pojavljuju koje su se nadale miru, a mira nema. Oni koji podržavaju mirovne pregovore poput predsednika Mahmuda Abasa, nisu u stanju da zaštite ni sopstvene palestince na zapadnoj obali i apsolutno su impotentni u pregovorima. Sa druge strane Izrael deluje jako homogeno, njih je masakr od sedmog oktorbra ujedinio i nisu se dugo postavljala pitanja šta je za to vreme radila vojska. Sada su se zbog velikog broja žrtava svi šefovi izraelskih službi naknadno izvinili javnosti zbog toga, ali Netanjahu nije“, ističe Jakšić.
Profesor Midgal takođe kaže da se jako puno govori o tome šta posle rata između Izraela i Palestine.
„Siguran sam da Netanjahu neće biti na vlasti kada se rat bude završio i neće tada moći da odlučuje o tome da palestinci treba da upravljaju Gazom. Kako bi to izgledalo sa Palestinom, to još uvek nije jasno. Popularnost Netanjahua je dramatično opala. Njega manje od 15 odsto ljudi podržava i ma kako se rat bude odvijao neće ostati na vlasti jer je i njegova stranka razočarana. Kada je reč o Palestincima, nisam siguran da će se palestinci radikalizovati i da nisu skloni miru. Takođe, postoje istraživanja da je popularnost Hamasa pre rata bila jako mala. Ona, jeste porasla u toku sukoba, ali će posle rata ljudi pitatai – u šta ste nas ovo uvukli. I tu vidim priliku za rekonstrukciju i za palestinske i izraelske vlasti, a koja bi dovele do diplomatskog rešenja. Ako se to ne dogodi, bojim se da ćemo stalno imati sukobe. Međutim, sa obe te strane ima ljudi koji žele mir i koji imaju volju da se sve to zavrsi“, rekao je profesor Midgal.
