Aleksandar Vulin, doskorašnji direktor BIA, juče je primio orden od direktora Federalne bezbednosne službe Rusije (FSB).
To ga čini trećim političarem iz Srbije koji je u poslednja dva meseca dobio neki vid odlikovanja iz Rusije.
Pre Vulina, ordene su dobili Dušan Bajatović, potpredsednik Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije i generalni direktor Srbijagasa, kao i Nenad Popović, predsednik Srpske narodne partije i bivši ministar u Vladi Srbije, prenosi Danas.
Kako je saopštio Pokret socijalista, čiji je Vulin predsednik, on je orden primio u Moskvi, u prostorijama Federalne bezbednosne službe (FSB), jedne od obaveštajnih agencija koje su nastale nakon ukidanja KGB-a.
Orden za izuzetan profesionalizam i doprinos saradnji srpske i ruske službe Vulinu je, tvrde u Pokretu socijalista, uručio general Aleksandar Bortnikov, direktor FSB-a.
Mesec dana ranije u Moskvi je orden primio i Nenad Popović, preduzetnik, predsednik Srpske narodne partije (SNP) i bivši ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj.
On je dobio orden „Zaslužni energetičar Ruske Federacije“, odlikovanje koje je, kako je naglašeno u saopštenju SNP-a, ukazom ustanovio predsednik Rusije Vladimir Putin.
Orden je Popoviću uručio ministar energetike Nikolaj Šuljginov, a bivši ministar u Vladi Ane Brnabić je, posebno je naglašeno, „prvi strani državljanin kojem je dodeljen taj orden“.
Osim što su obojica primili odlikovanja u Rusiji i što vode partije koje funkcionišu kao sateliti vladajuće Srpske napredne stranke, Vulin i Popović imaju zajedničko i to što su obojica pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država.
Bajatović je primio orden za doprinos u međunarodnoj saradnji koji su uspostavili ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov i ministar odbrane Sergej Šojgu. Za razliku od prethodne dvojice, Bajatović orden nije primio u Moskvi, već mu ga je u Beogradu uručio ambasador Rusije Aleksandar Bocan Harčenko.
Aleksandar Vulin je podneo ostavku na mesto direktora BIA u novembru prošle godine, jer nije želeo da zbog njega „zapadne sile“ Srbiji uvedu sankcije. I, iako nije precizirao o kojim silama se radi, nije tajna da su SAD zbog Vulinovih veza sa ruskim obaveštajnim službama bile najmanje zadovoljne.
Mediji su početkom prošle godine preneli detalje sastanka američkog ambasadora u Srbiji Kristofera Hila i tadašnjeg ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, gde je rečeno da će saradnja američkih obaveštajnih agencija i BIA biti „duboko zamrznuta“ dokle god je Vulin na poziciji direktora.
Najzad, američko Ministarstvo finansija je u julu prošle godina Vulina stavila na listu sankcija. U vrlo oštrom saopštenju tim povodom, istaknuto je da Vulin zlupotrebljava funkciju za ličnu korist, da je umešan u transnacionalni organizovani kriminal, ali i da omogućava zlonamerne ruske aktivnosti u regionu.
Aris Movsesijan iz Pokreta slobodnih građana je istakao da je odlikovanjem Vulina stavljena tačka na sumnju da je takozvana „vojna neutralnost“ paravan za meki uticaj Rusije ovim prostorima“.
„Sada ostaje više pitanja za Vučića, a ne za Vulina. Prvo, ko je i zašto postavljao Vulina na tako značajne bezbednosne funkcije, od direktora Vladine kancelarije za Kosovo, preko resora odbrane i unutrašnjih poslova koje je vodio, do pozicije prvog čoveka srpske tajne službe? Drugo, da li je Srbija država koja nastavlja svoj put u EU i u tom pravcu kreira svoju spoljnu politiku? Ako jeste, onda je potrebno ograditi se od ovog Vulinovog ordenovanja, očigledno zasluženog. Na kraju, postavlja se i pitanje da li je termin ‘srpski svet’ u stvari Vulinov eufemizam za ‘ruski svet’„, zaključuje Movsesijan.
Srbija, kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, nije uvela sankcije Rusiji. S druge strane, Srbija je, između ostalog, u Ujedinjenim nacijama glasala za izbacivanje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava, ali i za rezoluciju kojom se zahteva momentalno povlačenje ruskih snaga iz Ukrajine.
