Hapšenjem Veljka Belivuka, vođe organizovane kriminalne grupe, sve više se ogoljuje sprega najviših državnih vlasti u Srbiji sa podzemljem, koje su preuzeli tzv. navijači, povezani sa naša dva najveća fudbalska kluba – Partizanom i Crvenom zvezdom. Ovo se često povezuje sa navijačko-huliganskom prošlošću Aleksandra Vučića, fanatičnog navijača Crvene zvezde, kojem su navijači poslužili kao militantno krilo sopstvene partije, u cilju kontrolisanja svih društvenih tokova.
Kako bi napravio alibi za njihovo nesmetano delovanje, Vučić je u maju 2016. godine, objavio da država nema snage za borbu protiv huligana, jer, kako je naveo, ne postoji društveni konsenzus. Kao da je za borbu protiv kriminala potreban konsenzus u društvu, isti onaj za kojeg ga baš briga dok diktatorski upravlja državom. Ovim je Vučić želeo da prikrije saradnju sa huliganskim grupama.
Ta, navodna nemoć države, dovela je do toga da je u oktobru iste godine ubijen Aleksandar Stanković, poznatiji kao Sale Mutavi, jedan od vođa navijača Partizana, kojeg je Vučić skinuo sa Zvezdinog severa i postavio ga na Partizanove tribine kako bi obezbeđivao poslušnost Grobara i uprave Partizana prema njegovoj vlasti, koja je počela da uništava Partizan.
Sale Mutavi je bio poznat po svojoj kriminalnoj prošlosti i uspešno je izbegavao odlazak na odsluženje kazne od pet godina na koju je osuđen 2013. godine, zbog trgovine drogom i posedovanja oružja. Sudije su mu čak 12 puta odložile zatvor, jer zbog navodno lošeg zdravlja nije bio spreman za robiju. To nije smetalo Vučiću da angažuje Mutavog, sve dok poslušno ispunjava njegove zadatke.
Koliko je Stanković bio stopljen s vlašću, svedoči i krivična prijava Vojnog sindikata Srbije protiv oficira Vojske Srbije koji su omogućili Mutavom i Velji Nevolji, kao i Nenadu Vučkoviću, zvanom Vučko, pripadniku Žandarmerije, da koriste vojno strelište u Pančevu za vežbanje i koriste vojnu opremu.
Mutavi se vezuje i za napad na generalnog sekretara FK Partizan, Miloša Vazuru, kao i obezbeđenje tog kluba, iz aprila 2016. na parkingu ispred stadiona u Humskoj. Sale Mutavi je saslušan i pušten iz policijskog pritvora, a Aleksandar Vučić je tim povodom izjavio da je utvrđeno da „nikog nije pipnuo“.
– Jedini je pušten onaj koji nikoga nije pipnuo. Je l’ treba da ga ubijemo što nikoga nije udario? Taj jedan nije nikoga pipnuo, šta želite od nas, da pratimo i da se naši organi, policija, tužilaštvo i pravosudni organi ponašaju u skladu sa novinarskim željama – upitao je Vučić.
„Deblji kraj“ izvukli su Veljko Belivuk, osuđen na godinu kućnog zatvora i Darko Ristić na 21 mesec zatvora.
A onda je 13. oktobra Mutavi ubijen u blizini Centralnog zatvora u Beogradu, kod stadiona Oblića, a teško je ranjen pripadnik MUP-a, koji je bio telohranitelj Mutavom.
Odjedanput, Vučić menja ploču i najavljuje „žestoku pesnicu države“.
– Biće – ili mi ili oni, ali ja vam kažem da će država da pobedi i neka dobro razmisle šta im je činiti – rekao je Vučić.
Upitan da li kriminalci imaju „saradnike u državnom aparatu“ on je rekao da imaju i najavio da će tome država stati na put.
– Da li imaju, imaju, za ovaj slučaj ne mogu da govorim i tu bandu mafijašku počistićemo ma koliko teško i rizično bilo – poručio je Vučić i dodao da ima i onih kriminalaca koji su povezani sa stranim obaveštajnim služba.
– Moram reći da će svi koji misle da gaze po Srbiji osetiti žestoku pesnicu države i da će monstrumi koji su ubijali po našoj zemlji to dobro zapamtiti. Država će mafiju potući svuda – naveo je Vučić koji je naprasno stekao snagu da se bori protiv mafije i huligana.
Da je Mutavi bio autoritet, koji je crpeo iz Vučićeve podrške, svedoči i da su fudbaleri i košarkaši Partizana bili primorani da nose majice sa njegovim likom na dan sahrane. Upitan da li je to novi pokazatelj sprege kriminala i sporta, Vučić je odgovorio:
– A što me ne pitate ništa kada viču „Vučiću, pederu“? Neću takve stvari da komentarišem, za mene je bilo čija smrt užasna. Svako ima svoj izbor, ako hoćete da nosite majicu sa nečijim likom – nosite, ako nećete – nemojte. Ko je i iz koje države došao sa kalašnjikovima u Beogradu i delio pravdu? A vi mi donesite majicu na kojoj piše „volim Tadića i Radulovića“ i neću je obući, nema šanse – bio je kategoričan Vučić.
Naravno, Stankovićeve ubice nikada nisu pronađene i niko nije odgovarao za to ubistvo.
Međutim, koliko su Vučićeve najave o borbi sa kriminalom bile samo predstava za javnost, svedoči i činjenica da je od tada počeo uspon Velje Nevolje, za čije aktivnosti saznajemo poslednjih meseci, a da je Vučić nastavio da koristi usluge članova grupe ubijenog Stankovića. To se videlo na njegovoj inauguraciji u junu 2017. kada su tukli i maltretirali novinare i građane ispred Narodne skupštine, kao i tokom prošlogodišnjih protesta i nemira u Beogradu.
