Velika propaganda laži Aleksandra Vučića nije mogla da prikrije sukob u predsedništvu koji se odigrao između njega i Vuka Jeremića koji je došao sa još tri člana svoje stranke.
Vučić im je pretio, pozvao ih da se potuku ako smeju i oni su došli. A zatim je usledilo ludilo. Galama, rijaliti, opšti metež i histerisanje predsednika države koji se ponaša kao da je žena a ne muškarac, kao poslednja pičkica i kukavica koja nema karakter i svoje ja, nego zbog nesrećnog detinjstva preuzima tuđe obrasce ponašanja i unosi se u tuđe karaktere kao što je njegov očuh Anđelko, ili otac Fahrija Musliju.
Vređao je Jeremića, Novakovića i Aleksića, upirao se da preskoči obezbeđenje ali se videlo da je to samo imitacija. Zapravo se tresao, a očevici su primetili i kada su mu se pokvasile pantalone. Tada je počeo da ima neizdrživi tremor i tada je pobegao na sprat predsedništva.
Kasnije je sišao opet, dosta staloženiji, sa drugim pantalonama što govori o tome da je popio terapiju i da mu je Suzana promenula pelene. Saradnic Aleksandra Vučića su videli razbijena vrata na predsedništvu, što govori o tome da lekovi nisu pomogli i da je Fahrijin sin ipak dobio nervni slom koji nije uspeo da manerviše pomoću lekova.
Upišan diktator ostaje upišan, to zna cela Srbija, njegova rodna Bosna i Hercegovina ali i njegove stranačke kolege koje ga posle ovog događaja ismevaju i zbijaju šale na njegov račun.
