Svestan da mu se bliži kraj, Aleksandar Vučić traži izlaznu varijantu. Amerika, Rusija i Kina ne žele da mu pruže utočište. Neće da ga prime ni poslovni ortaci iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Prisiljen je da spas traži u Latinskoj Americi, svejedno mu je da li je u Argentini, Urugvaju ili Boliviji. Dok ne pripremi uslove za bekstvo, Vučić nastavlja s pljačkom Srbije. Plen, otet iz usta sirotinje, trpa u svoje i u džepove svojih kumova i saučesnika iz vrha kartela oko Srpske napredne stranke.
Testament Aleksandra Vučića ima samo jednu rečenicu: „Sve što sam ukrao, ostavljam samome sebi”. A, ukrao je sve što je mogao.
Piše: Predrag Popović
Pljačkom javnih resursa i tuđe privatne imovine zgrnuo je više od dvadeset milijardi evra. I to mu je malo. Ne namerava da stane.
Vučić najavljuje „tešku zimu, najtežu od 1944. godine”. Neće biti grejanja, hrane i lekova, opet će nam, kao u vreme pandemije korona virusa, groblja biti mala. Kad proceni da nestašica, inflacija i glad ne mogu dovoljno da uplaše normalne ljude, Vučić zapreti nuklearnim ratom. „Rusi nameravaju da osvoje još četiri grada u Ukrajini. Onda će da ponude primirje. Ukrajina će, u dogovoru sa Zapadom, odbiti primirje i tada će početi nuklearni rat. Veća je verovatnoća da će doći do nuklearnog rata, nego da neće”, rekao je Vučić nedavno.
U sledećoj rečenici, nakon što je najavio treći svetski rat i smak sveta, Vučić je pokazao maketu fudbalskog stadiona koji namerava da gradi na nekoj livadi pored Surčina. U taj projekat uložiće 250 miliona evra. Država, kaže, ima novca za nacionalni stadion, na kome će se igrati tri utakmice godišnje, ali nema za subvencije poljoprivrednicima, za lečenje dece ili hranu za narodne kuhinje. Vučića ne zanimaju muke opljačkanih i osiromašenih građana, važna mu je samo provizija koju će uzeti u poslovima kao što je izgradnja stadiona.
Kad bi, zaista, počeo globalni rat, dok bi nuklearne bombe padale na Srbiju, Vučić bi, iz nekog podzemnog skloništa, izdavao naređenja da se nastavi sa asfaltiranjem ili zidanjem nekretnina od kokaina. Ni po cenu tuđih života ne sme da se prekine priliv provizija Vučiću.
Osim građevinskim projektima, Vučić pljačka narod dizanjem cena svih roba i usluga. Isti dan kad je Vlada Srbije objavila da je gorivo pojeftinilo šest dinara, „Lasta” je cenu autobuskih karata podigla za 40 odsto. Vlast je odlučila da struja poskupi od 1. septembra za 6,5 odsto. Međutim, potrošači su već u avgustovskim računima obavešteni da moraju da plaćaju gotovo duplo veću cenu tzv. subvencionisane zelene energije. Umesto dosadašnjih 0,435 ubuduće će plaćati 0,8 dinara po kilovatu. Dupla cena znači da će duplo veću zaradu imati Vučićev kum Nikola Petrović, kao i Nenad Kovač i ostali vlasnici mini hidroelektrana i vetro-parkova. Proizvođači zelene energije već su uništili eko-sisteme u stotinama reka širom Srbije, a sada će za to dobijati duplo više novca iz džepa građana. Ko se pobuni protiv toga, izložen je pravosudnoj torturi.
Aleksandar Jovanović Ćuta, narodni poslanik i lider Ekološkog ustanka, nedavno je u intervjuu za nedeljnik Vreme govorio o katastrofalnim posledicama, koje po životnu sredinu ostavljaju mini hidroelektrane. Ćuta je naveo primer Vučićevog kuma Nikole Petrovića, kako mu je država dozvolila da Crnovršku reku stavi u cevi, kako bi mogao da proizvodi subvencionisanu električnu energiju. Petrović ga je odmah tužio, zahtevajući da mu plati 200.000 dinara nadoknade za duševne bolove.
– Da bi nekoj osobi bila naneta duševna bol neophodno je da ta osoba ima dušu. Pošto je ovde reč o osvedočenom grobaru naših reka Nikoli Petroviću, kumu Aleksandra Vučića, mogu jedino da mu obećam da će odgovarati za svaku rečicu koju je gurnuo u cev. Pozivam Nikolu Petrovića na TV duel, da objasni građanima Srbije gde je to nestala Vlasina i koliko miliona evra je zaradio kad mu je Zorana Mihajlović potpisala dozvole za ubijanje reka i svega što živi u njima – rekao je Ćuta Jovanović.
Petrović se nada da će, kad padne naprednjačka vlast, moći da se skloni u Francusku, u svoju drugu domovinu. Vučić traži neku udaljeniju destinaciju. Pošto su otpale opcije u Americi, Rusiji i Kini, pokušao je da utočište nađe u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Međutim, ni tamo nije dobrodošao. U nedostatku boljih opcija, Vučić je obnovio ideju o bekstvu u Južnu Ameriku. Pre šest godina je pokušao da kupi imanje u Urugvaju, ali njegov zastupnik Vladimir Cvijan, nije uspeo da to završi. Umesto Cvijana, nedavno je Nikola Selaković putovao u Boliviju sa zadatkom da kupi latifundiju na kojoj će Vučić biti bezbedan kad pobegne iz Srbije.
Dok ne nađe mišju rupu, u koju će pokušati da se sakrije, Vučić će nastaviti s pljačkom Srbije. U kriminal je uvukao članove svoje porodice, brojne kumove i saradnike iz vrha Srpske napredne stranke i vladajućeg kartela. Kriminalizovao je sve oko sebe, ali kad dođe vreme za bekstvo, bežaće sam.
Plen će zadržati za sebe, njima će ostaviti mogućnost da beže svako na svoju stranu, ili da na sudu odgovaraju za zajedničke zločine. Na kraju, ako ikad umre, pohlepu će priznati parafrazom testamenta Pantelije Topalovića, sve što je opljačkao ostaviće samom sebi. Ako ga pre kremiranja stigne pravda, Vučić će morati da se suoči s optužnicom za kriminal i korupciju. Za njega će to biti smak sveta, a za Srbiju šansa za obnovu.
