U Srbiji je od početka invazije na Ukrajinu održano nekoliko skupova podrške Rusiji, a protiv organizatora je podneta i krivična prijava.Zbog toga što, kako kaže za Radio slobodna Evropa (RSE), smatra da učesnici time pozivaju i podstiču agresivni rat, advokat Čedomir Stojković podneo je protiv orgnizatora skupova podrške Rusiji 18. marta krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
„Kada vi nosite sliku Vladimira Putina, vi nosite sliku komandanta agresorskih snaga. Kada crtate slovo ‘Z’ koje je armijska oznaka vojnih jedinica koje učestvuju u nelegalnom ratu…vi crtate simbole ratnog zločina i vi crtate simbole agresije i vi nedvosmisleno pozivate na agresivni rat„, kaže Stojković za RSE.
U Beogradu su od početka invazije na Ukrajinu održana dva skupa podrške Rusiji u organizaciji ekstremno desničarskih grupa 4. i 13. marta. Obeležili su ih, između ostalog parole „Srbija, Rusija ne treba nam Unija“ i „Krim je Rusija, Kosovo je Srbija“. Isticane su i fotografije fotografija ruskog predsednika Vladimira Putina kao i slovo „Z“, što je jedna od oznaka ruskih vojnih snaga na ukrajinskom ratištu. Na jednom od skupova prikazana je i video objava ruskog ekstremiste Denisa Garijeva koji je pozvao srpski narod da podrži „obnavljanje Rusije u okviru njenih istorijskih granica“.
U Kragujevcu je u subotu 19. marta u vožnji automobilima centralnim gradskim ulicama, u znak podrške Rusiji i predsedniku te zemlje Vladimiru Putinu, učestvovalo oko dvadeset ljudi. Istog dana, skup je u Novom Sadu organizovalo nekoliko desetina ekstremnih desničara i navijača. Nosili su zastave Srbije, Rusije, kao i crno-žuto-belu zastavu carske Rusije. Uzvikivali su pogrdne reči na račun Lige socijaldemokrata Vojvodin koja je još na početku ruske agresije ispred svojih prostorija okačila zastavu Ukrajine, a koja stoji i danas. U pokušaju da dođu do zgrade LSV-a sprečila ih je policija.
„Ne osećam se sigurno“ Advokat Čedomir Stojković se pozvao na član 386 Krivičnog zakonika Srbije kojim se zabranjuje pozivanje i podsticanje na agresivni rat. Za to krivično delo predviđena je kazna zatvora u trajanju od dve do dvanaest godina. Motiv da podnese krivičnu prijavu ovako objašnjava: „Prvo me je motivisala velika sramota da živim u zemlji u kojoj nekažnjeno prolazi okupljanje, i to organizovano okupljanje velikog broja ljudi koji pozivaju na agresivni rat protiv druge države.“
Dodaje i da takve skupove smatra pretnjom po bezbednost kako građana Srbije, tako i građana Ukrajine koji su izbegli u Srbiju bežeći od rata. Srbija je među retkim državama u Evropi u kojoj se od početka ruske invazije paralelno održavaju skupovi podrške i Ukrajini i Rusiji. „Ja se ne osećam sigurno u ovakvim okolnostima… a možete zamisliti onda koliko se nesigurno oseća neki Ukrajinac ili Ukrajinka, ili jedna porodica koja je izbegla i pobegla glavom bez obzira da se spase od ruskih bombi i nabasala u zemlju Srbiju da bi videla da je to zemlja koja te bombe koje njima padaju na glavu podržava„, navodi Stojković.
Ukazuje na to da je reč o istim organizacijama koje su ranije pozivale na nasilje i učestvovale u nasilju nad migrantima i pripadnicima LGBT zajednice, za šta nisu sankcionisane. „Taj kancer (u društvu) koji je nastao na navijačkim tribinama i potom u različitim kriminalnim grupama, on je metastazirao i odatle je ušao u škole, u univerzitete, na ekrane televizija, ušao je nama u domove, prelio se na ulicu, ušao čak i u ministarstva, ušao u vojsku i policiju i sada mi kao društvo imamo jedan ogroman problem„, kaže Stojković. Od tužilaštva očekuje da postupi po krivičnoj prijavi koju je podneo.
Ko su organizatori skupova podrške Rusiji? Prvi skup podrške ruskoj invaziji na Ukrajinu u Beogradu 4. marta organizovan je na poziv ekstremno desničarske organizacije iz Srbije „Narodne patrole“. Iako nisu registrovani kao pokret ili udruženje, pripadnici „Narodne patrole“ aktivni su od 2020. godine. Tada su u više navrata organizovali antimigrantske akcije u nekoliko gradova Srbije.
Za to nikada nisu sankcionisani. Grupa je postala poznata i po anti LGBT porukama, ometanju novinara tokom izveštavanja sa Parade ponosa. Među prisutnima na skupu podrške Rusiji bio je i Mladen Obradović, bivši vođa klerofašističke organizacije „Obraz“, čije delovanje je Ustavni sud zabranio 2012. godine. U međuvremenu, Obradović je osnovao organizaciju „Svetosavski savez Obraz“ koja nesmetano radi.
U ranijoj izjavi za RSE direktor istraživanja u nevladinom Beogradskom centru za bezbednosnu politiku Predrag Petrović ukazao je na to da jačanje ekstremne desnice u Srbiji u svetlu rata u Ukrajini može predstavljati veliki izazov za Srbiju, jer Rusija te organizacije može da iskoristi za destabilizaciju, a Zapad zbog njih može da pojača pritisak na Srbiju. „To je dobra prilika za (Aleksandra) Vučića da manipuliše i da, na primer, kaže da nema veliki prostor da usklađuje spoljnu politiku Srbije sa EU zato što postoji preveliki proruski uticaj, i da i dalje ostanemo u nekom limbu koji Vučić voli da zove neutralnost„, naveo je Petrović za RSE. Vlasti u Srbiji i Rusiji održavaju bliske bilateralne odnose. Srbija računa na rusku podršku u UN kada je reč o bivšoj pokrajini Kosovu, koje je proglasilo nezavisnost 2008, što zvanični Beograd ne priznaje.
Javno mnjenje u Srbiji, kako pokazuju istraživanja, takođe je naklonjeno Rusiji. Najveći broj anketiranih građana Srbije, 83 odsto, smatra da je Rusija prijatelj Srbije, pokazalo je istraživanje beogradskog nevladinog Instituta za evropske poslove, objavljeno u julu 2021. Šta su preduslovi za zabranu skupova podrške Rusiji? Organizovanje skupova, pa i njihova eventualna zabrana u Srbiji su regulisani Zakonom o javnom okupljanju, ukazuje za RSE pravnik nevladinog Komiteta za ljudska prava YUCOM Milan Filipović. „Na prvom mestu neophodno je da policija prilikom prijave samog javnog okupljanja i iz same prijave vidi da li su ciljevi okupljanja usmereni na pozivanje ili podsticanje na oružani sukob ili upotrebu nasilja„, navodi Filipović.
Ukazuje da bi „retko ko“ tako nešto u prijavi naveo, svestan da bi skup zbog toga mogao biti zabranjen. Ističe, međutim, da je kada se skup dozvoli policija ta koja je dužna da prati da li se porukama koje se šalju tokom skupova poziva na nasilje ili oružani sukob. „Policija mora konkretno na licu mesta pratiti ponašanje učesnika, slogane koji se uzvikuju, transparente i tako dalje i videti da li se upravo ovaj cilj ostvaruje na taj način i onda shodno tome može reagovati i narediti prekid skupa„, navodi Filipović.
