Stav

TVRĐAVA

Branko Dragaš

Književnost je neprolazna. Uprkos svemu, čitanje knjiga nam ostaje utošište od svakodnevne gluposti, besmisla i nasilja.Čitanje nas smiruje, usresređuje i uzdiže u raspojasanom svetu koji je izgubio meru, promašio pravac kretanja i koji sumanuto srlja, ako se ne trgnemo i pobunimo, u sigurnu propast.Da li čitate? Koju ste poslednju knjigu pročitali? Budite iskreni prema sebi. Čitanjem učite, na društvenim mrežama dobijate informacije. Zašto ne čitate? Nemate vremena? Nemojte da tražite opravdavanja i izgovore. Dobro analizirajte vaš dan i videćete koliko vremena trošite na gluposti. Predlažem vam da se oslobodite svih loših navika, da racionalno rasporedite vreme i imaćete prostora da čitate. Šta preporučujem da čitate? Klasiku! Čitajte pisce koji znaju da misle. Pisac koji zna da misli ume dobro da piše. Za razbijanje dokolice vam je dovoljan i internet. Pisac koji zna da misli je savremen.

Uvek aktuelan, bez obzira što je njegovo delo davno nastalo. On piše o onome što nas danas boli i muči. Evo, dokaza. Posle tri decenije sam uzeo da ponovo, treći put, pročitam Miloša Crnjanskog sve tri knjige „SEOBA“ i Mešu Selimovića „Tvrđava“. Čitao sam istovremeno, jer decenijama unazad, intezivno čitam 55 godina, više od pola veka, kako to moćno zvuči, naučio sam da paraleno čitam više različitih knjiga iz književnosti, istorije, filosofije, sociologije, psihologije, publicistike ili sam primoran da pročitam i napadno reklamiranu beletristiku da bi potvrdio svoje uverenje da je to komercijalno smeće.

Odlučio sam da ovu kolumnu posvetim Meši Selimoviću i njegovoh knjizi „Tvrđava“, kako bi vam pokazao i dokazao da je književnost neprolazna i da će, posle svega što nas svakodnevno zasipaju, da bismo postali zombirani idioti u digitalnom koncentracionom logoru, ostati samo vredna književna dela. Knjiga je objavljena daleke 1970. godine, ali, ipak, govori o našem dobu. Odnosno, tačnije, govori o totalitarnom dobu, manipulacijama, slobodama i položaju mislećeg čoveka, koji je porobljen i koji vapi za svojim konačnim spasom. Potpuno je nevažno da li je radnja smeštena u 1621. godinu, bitka kod Hotima, posle koje se glavni junak, duhovno poražen, vraća u Sarajevo, shvativši besmisao rata, „kako je glupo i nepravedno što su izgunli toliki dobri ljudi za neku maštariju kojoj ni imena ne znaš“, ili današnje besmisleno guranje Ukrajinaca da ginu za interese krstaša, koji pokušavaju, ko zna koji put u istoriji, da svojim imperijalnim osvajanjima porobe pravoslavnu Rusiju. Sve te kolonijalne aspiracije propadaju u močvarama Dnjestra. To je zlokobna sudbina pohlepnih imperija, koje pokreću osvajačke ratove, kako kaže junak knjige, da bi pustili zlu krv narodu, jer kada ne bi bilo ratova, narod bi se poklao među sobom od dosade i praznine, zbog pakosti i zavisti, zbog neodoljive potrebe da čini zlo, zato što živi jadno i sramotno.

Umesto da se pobuni i promeni uzroke svog besmislenog života, narod večito strahuje. „Boj se ovna, boj se govna, a kad ću živjeti?“ Kada nastaje pobuna? „Usamljenost rađa misao, misao nezadovoljstvo, nezadovoljstvo pobunu.“ Ne možemo se sakriti od istorijske odgovornosti. Ne možemo da čekamo da nas neko drugi oslobodi unutrašnje okupacije. Moramo sami da se pobunimo, jer se sloboda osvaja. Pobunom se uništava zlo. „Što ima više svetih skloništa za kojih se ljudi kriju, sve je više prostora za ljudsko zlo. Čovijek uvijek izmisli razlog izvan sebe, da bi se oslobodio odgovornosti i krivice.To je podsticaj za zajedničku neodgovornost. Teško čovječanstvu dok je tako.“ Baš nam je teško! Bežimo od istorijske odgovornosti! Krijemo se i izmišljamo sve luđe razloge. Zlo se razgoropadilo. Mi smo se povukli u naša skloništa. Lakše je pobeći, nego se uspraviti i pobuniti. I taj odbegli, „uprljani čovijek se osjeća unižen pred samim sobom.“

Mi smo krivi. „Svi smo krivi. Krivi smo zato što nam je svejedno. Ništa nas se ne tiče osim nas samih, suviše mislimo na svoju korist i na dobra ovog svijeta… Krivica je u nama, u našoj oholosti, sebičnosti, bezobzirnosti, u hiljadu glupih navika bez kojih ne možemo da zamislimo život.“ O jadnog vremena kada se ubija smisao i ismejava junaštvo. Lažljivim rečima spiramo sa sebe stid. Umorni od nekorisnog bežanja pokušavamo da srušimo zazidanu tvrđavi u sebi.Krleža je pisao da je najteže osvojeno utvrđenje ljudska lobanja, jer je glupost svemirska pojava. „Kako da izmjeniš ono što ne valja… Volim ljude, ali ne znam šta ću sa njima… Ljudi se boje, zato su surovi… Nema lijeka surovosti, jer nema lijeka ljudskoj nesigurnosti.“ Tri najveća poroka su alhohol, kocka i vlast. „Vlast je nejteži porok. Zbog nje se ubija, zbog nje se gine, zbog nje se gubi ljudski lik… Poštene i mudre vlasti nema, jer je želja za moći bezgranićna. Čovjeka na vlasti podstiču kukavice, bodre laskavci, podržavaju lupeži i njegova predstava o sebi uvijek je ljepša nego istina. Sve ljude smatra glupim, jer kriju pred njim svoje pravo mišljenje, a sebi prisvaja pravo da sve zna i ljudi to prihvataju.“

Evo, gospodo drugovi, opisa poludelog Uzurpatora. „On mora da zna šta ljudi rade, šta govore, šta misle, s kim se sastaju, a najbolje bi bilo da ne govore, da ne misle, da se ne sastaju, najbolje bi bilo da je sve zabranjeno… Da može, sve bi ukinuo, a pošto ne može, ostaje mu samo da bdije nad životom, nepoverljiv prema svemu što je u njemu živo i što se kreće. On je najzabrinutiji i najodgovorniji čovjek na svijetu, i savest ga muči zbog svega što ne može da predvidi i preduhitri. A sva zla bi sprečio kadbi sve ljude zatvorio. Na žalost, niko ga ne shvata.“ Problem, dakle, nije u njemu, nego u nama što prihvatamo. Ima još o njemu. „Niko na vlasti nije pametan, jer i pametni ubrzo izgube razbor. Niko trpeljiv, jer mrze promjenu. Odmah stvaraju vječne zakone,vječna načela, vječna ustrojstva i vezujući vlast uz Boga, učvršćuju svoju moć.“ Kako onda da ga oborimo? „Niko ih ne bi oborio da ne postaju smetnja i pretnja drugim moćnicima. Ruše ih uvijek na isti način, objašnjavajući to nasiljem prema narodu, a svi su nasilnici.“ Zar protesti u Beogradu i širom Srbije nisu protesti protiv nasilja? Protesti iza kojih se krije prevarantska opozicija, koja je bila na vlasti i ustoličila nasilje.

„Svi srljaju na vlast, kao noćni leptiri na plamen sveće… Uvijek dolaze novi i dovode svoju svitu…. i ponavljaju gluposti svojih prethodnika. I tako, ukrug, neprestano.Bez hljeba narod može ostati, bez vlasti neće.“ Sociolog Mihels je to nazvao gvozdeni zakon oligarhije. Kurta i Murta! Kako razbiti tu političku prevaru fukare na vlasti i opoziciji? „ Oni su bolest na narodnom tijelu, kao guke. Kada jedna guka otpadne, izraste druga, možda grđa… A oni nas globe, kažnjavaju, zatvaraju, ubijaju.“ Pa, kako da se rešimo te pošasti? „Oni bez vas ne mogu, vi bez njih morate!“ Znači, oni nama ne trebaju. Treba da se otresemo te guke. Moja ideja je društvo bez profesionalnih političara. Sva vlast u direktnoj demokratiji pripada građanima. Koji moraju da dođu do svesti o svojoj moći. „Njih je malo, nas je mnogo. Samo da prstom maknemo, koliko nas ima, te žgadije ne bi bilo. I učinićemo to, braćo moja satrvena, čim odrastu pravi ljudi koji neće dopustite da im vampiri sjede za vratom.“

Pročitajte ponovo! Pažljivo! Dovoljno je da prstom maknemo. Žgadije više nema! Nema više vampira! Moramo da odrastemo Trebaju nam -pravi ljudi! Zato i pišem. Natapam! Tražim te prave ljude. Gde ste? Zašto se krijete? Čega se više plašite? Odrastite više, braćo i sestre! Šta da radimo? „Sva misao mora da bude usmjerena prema pobuni i sve treba njoj da služi.“ Sve smo objasnili. Analizirali. Sve smo rekli. „Riječ je odliv suvišne krvi, rasterećenje od muke privid slobode.“ Moramo da pređemo na dela i akciju. Moramo da organizujemo narod. „Narod je rasuta snaga samo ako ne vidi zajednički cilj ni tajnu korist po sebe. Ako sazna, ako se uvjeri, može sve. Ali prvo treba otjerati ove koji vladaju.“

Narod, dakle, može sve! Sam! Niko mu ne treba. To uporno tvrdim decenijama unazad. Možemo sami sve da uradimo. Moramo sami da osvojimo izgubljenu slobodu. Nemojte da se vadite na moćne sile. Kukavni ste i mekušati! Niste dorasli hrabrosti naših predaka! Moćne sile rade samo za sebe. Neće nam nikada da donesu slobodu. Moćne sile su uvek naši gospodari. Moramo, dakle, sami da osvojimo slobodu. Narod sam! Ne trebaju nam političari! Vođe! Fireri! Lideri! „Vođe bi stekle ugled i zasluge.. Počeli bi da žive od tih zasluga, svakoga dana bi postajale sve veće, njihov ugled bi se pretvorio u moć. Tako bismo, umjesto stare vlasti, dobili novu, možda i goru. To je istorija vlasti od pamtivjeka. Sve se ponavlja, od oduševljenja do nasilja, od plemenitosti do tiranije, uvijek i zauvijek.“ Mi hoćemo da prekinemo to nasilje i tu tiraniju. Zauvek! Kako da prekinemo taj začarani krug zla? Direktna demokratija! „Vjerujem u sposobnost naroda da svoj život uredi sam, kako mu najbolje odgovara, i da raskine začarani krug u kojem se od junaka stvaraju tirani. Bez junaka se ne može…samo ne treba dozvoliti da uprljaju svoju slavu..“ Kako da se odbranimo od prvoboraca revolucije?

Stari Rimljani su svoje heroje slali u izgnanstvo, jer su tako čuvali njihovu besmrtnost. Mi ne moramo da budemo tako surovi. Dovoljno je da ih proteramo iz politike. „Mi bismo svoje junake mogli vraćati na poslove s kojih su došli.“ Evo, rešenja! To zastupam četiri decenije unazad. Svi prvoborci revolucije neka se vrate na svoje poslove. Dobiće odlikovanja,plakate i dobre plate. To je jeftinije, nego da im damo da vode državu. Državu će da vode iskusni, dokazani i pošteni stručnjaci, uz stalnu kontrolu građana. Biće ograničeni na jednu godinu. Posle toga nikad više neće moći da obavljaju državnu funkciju. Neka se vrate na poslove za koje su se školovali. Politika nije biznis. Politika je javna delatnost kojom branimo zajednicu. „ Upravljači nam nisu potrebni, ni vladar, ni država, sve je to nasilje. Dovoljni su ljudi koji se dogovaraju o svemu, obični ljudi koji obavljaju svoje poslove i ne žele da vladaju nad drugima, a ne daju da iko vlada nad njima, i dovoljna je božija milost koja će im pomoći… Ljudima je dovoljno ono što sami među sobom mogu da urede.“

Zašto smo upali u tragediju? „Više je dobrih ljudi na svijetu nego zlih. Mnogo više! Samo se zli dalje čuju i teže osjećaju. Dobri ćute.“ Zašto ćutite? Nemate prava više da ćitite. Ugrožen je biološki opstanak naše nacije.Verujem da se svako od vas može da trgne, pokrene i promeni.Bez tog uverenja čitav život bi bio besmislen. Zato se borim. Verujem da je pobuna nužna. Pobuna oslobađa čoveka predrasuda i zabluda. „Teško je cijelog života biti kukavelj, jest, doduše, da ćeš duže živjeti, ali ne znam da li vrijedi.“ Za dušu je bolje da budeš -ljudevan! Evo i poruke za današnje robijanje našeg brata i saborca Milovana Brkića. „Teško je državi za koju je opasn jedan jedini čovjek. A nije on opasan za državu, već po nekoga ko misli da je država.“ Danas prisustvujemo borbi za spas čovečanstva. Sukobili su se dobro i zlo. Nikome više ne sme da bude svejedno. Morate se opredeliti na čijoj ste strani. „Lakše je nagovoriti ljude na zlo i mržnju nego na dobro i ljubav. Zlo je privlačno i bliže je ljudskoj prirodi. Za dobro i ljubav treba izrasti, treba se pomučiti. Zlo nosimo u sebi kao izvornu strast, a može postati pogubno ako se predstavi kao jedino dobro.“

Pozivam sve vas, koji ste na strani dobra, da se, napokon, ujedinimo, organizujemo, pobunimo i izborimo za bolji život. „ Čekati spas i tražiti utjehu u nekoj nadnaravnoj sili, što ljudi uzaludno čine hiljadama godina, znači, u stvari, priznati svoje beznađe i ne učiniti ništa da bude bolje među ljudima.“Spas je u osvajanju ljubavi i čovečnosti. Tako piše mudri Meša Selimović. Sve nam je objasnio. Odavno. Problem je što mi nemamo vremena da ga čitamo. Zato pišem ove redove. Za one koji su zaboravili da čitaju knjige. Izvukao sam suštinu rešenja kako da se spasimo. Pročitajte! Nekoliko puta! Sve ostalo je na nama. Verujem da vas nisu zombirali i da imate volje i snage da zajedno promenimo svet. Ništa nije teško, ako znamo kakve svetinje životne branimo. Nema predaje! Počinje rasplet! Sve maske su pale! Borba tek počinje. I sve je interesantnija.