U više mesta u Srbiji i u regionu postignut je dogovor, na nivou škola, da se mobilni telefoni ne koriste tokom časova i velikih i malih odmora. Dr Ranko Rajović, šef Katedre za neuronauke u vaspitanju i obrazovanju Pedagoškog fakulteta u Kopru i autor NTC programa, kaže za N1 da ta zabrana neće rešiti sve probleme, poput odsustva koncentracije i vršnjačkog nasilja kod dece, ali da je dobar put ka tome.
Pametne telefone treba zabraniti u školama, kako bi se sprečilo ometanje časova, popravilo učenje i deca zaštitila od sajber nasilja, piše u novom izveštaju Uneska. Može li apel Uneska, Agencije Ujedinjenih nacija za obrazovanje nauku i kulturu, da promeni stanje u učionicama? Postoji li mogućnost da takvi dogovori dobiju jačinu propisa koji bi važili i za druge obrazovne institucije?
Dr Rajović kaže da „nešto mora da se uradi“.
„Imamo problem koji godinama traje i situacije koje nas upozoravaju koliko su ti mobilni telefoni štetni“, rekao je.
Pojašnjava da deca koja dugo gledaju u mobilni telefon imaju povećan stepen agresivnosti, manjak empatije, i nizak prag tolerancije.
„I kakve su to onda generacije dece?! Ako im mi ne pomognemo, pa ko će!… Države polako počinju da donose zakone i regulative da ti tableti i mobilni nisu dobri“, dodaje Rajović.
Prema njegovim rečima, pokazalo se da nisu deca problem, nego roditelji.
„Mi roditeljima treba da objasnimo da je to štetno, pa će posle oni na decu preneti. Moramo da shvatimo da je to bolest koja će biti prisutna 10, 20 godina, ti telefoni, ti dopaminski receptori, ti jaki neurohormoni, oni izazivaju bolesti zavisnosti. I kad roditelj kaže – dete se smiri kad mu dam telefon, to je znak da zavisnost postoji“, navodi.
Amsar Hadžimujović, direktor Osnovne škole „Malta“ u Sarajevu, kaže u Novom danu na N1 da je rađeno istraživanje u školi o „upaljenosti ekrana telefona kod dece“.
„Došli smo do podatka da deca koriste telefon 8+ sati dnevno, to su zastrašujući podaci. Trebalo bi osam sati da spavaju, osam sati, od toga šest do sedam sati su u školi, da su aktivna, što znači da oni sve svoje slobodno vreme i ono od sna, provode za mobilnim telefonima“, kazao je Hadžimujović.
Zabrinjava, dodaje, i informacija nekih roditelja koji su rekli da se deca do 5 sati ujutru dopisuju na vajber grupama.
Hadžimujović smatra da bi trebalo regulisati i zabraniti korišćenje mobilnih telefona barem u školama.
„A znamo da 90 posto dece svoje slobodno vreme provode uz mobilne telefone. Smanjena je koncentracija, empatija, deca su odsutna, bave se drugim stvarima, a ne nastavom“, rekao je.
U školi u kojoj je direktor mobilni su zabranjeni pre pet godina.
„Pre 4-5 godina, u pravilnik smo uveli da je zabranjeno korišćenje mobinih telefona. Ali, kada imate pritisak sa strane roditelja, gde opravdavaju upotrebu mobilnih kod dece, kako bi, kažu, bili sigurni da su u školi i da znaju gde se kreću, imate tu jednu koliziju kako objasniti roditeljima da deci u školama nisu potrebni telefoni“, ispričao je.
Kako je rekao, jedino pravo rešenje – da za sve škole, nadležno ministarstvo donese propis da je zabranjeno korišćenje mobilnih telefona. Njihovo korišćenje bi trebalo dozvoliti samo iz opravdanih razloga, dodaje.
„Vratio se žamor dece“
Denis Žvorc, direktor Osnovne škole „Preradović“ u Zagrebu izjavio je da su u toj školi mobilni telefoni zabranjeni 2018. godine.
„Kada smo videli da učenici po odmorima bulje u mobilne, umesto da se druže i razgovaraju. Mobilni se drže u torbama, učenici ih ne smeju koristiti ni za vreme nastave, ni za vreme odmora. Ukoliko se učenik ‘ulovi’, dežurni učitelj im oduzima telefon i vraća krajem dana, a ako se to ponovi, uzima im se mobilni i po njega moraju doći roditelji“, priča Žvorc.
Što se njegove škole tiče, kaže, više od 90 odsto roditelja u potpunosti podržava tu odluku.
Na pitanje da li su primetili neku razliku kod dece otkad su zabranjeni telefoni u školi, Žvorc kaže:
„Promenilo se, vratio se žamor u hodnicima. Koncentracija dece je, nažalost, i dalje fleksibilna, jer učenici kad izađu iz škole, koriste mobilne kao i pre, ali što se same škole tiče, deca se više druže, više razgovaraju“.
Dr Rajović naglašava i da moramo da pomognemo deci da se izvuku iz virtuelnog sveta.
„Moramo se organizovati, posvetiti neko vreme svom detetu. Moramo i da ih vratimo na igrališta, moramo praviti nove, izazovnije parkove, da dete poželi da dođe i da iz njega ne ode, a to je moguće“, kazao je.
Prema njegovim rečima, nije problem samo vreme provedeno pred ekranima, već i sadržaj.
„Deca igraju te agresivne igrice, gde ubijaju i budi ubijani. Mozak otupljuje osećaj kod deteta. Zbog toga deca, posebno do 14 godina, moraju pažljivo koristiti telefone. A moramo i vratiti učiteljima autoritet, da i roditelji budu uvereni da ako je dete u školi, da je bezbedno, jer je tu učitelj“, rekao je Rajović.
