Nije greh da predsednik jedne države ima predviđeni budžet za odevanje. Nije nelogično i da ima svog stilistu koji će brinuti o tome. Ipak je reč o čoveku na funkciji koji u svakom smislu treba da adekvatno predstavlja svoju zemlju. Međutim, ukoliko se to sve plaća iz budžeta države, javnost i građani imaju pravo da znaju koliko to sve košta.
Očito je da se ne oblači sam, jer skupa odela sebi ne bi mogao da priušti čak ni sa ovogodišnjim povećanjem plate, koja iznosi gotovo 201.000 dinara. A jednom prilikom je, odgovarajući na spekulisanje oko cena njegovih odevnih predmeta, i sam izjavio da postoji „fundus“.
„Ja sam im jako zahvalan što su pokrenuli su važnu temu, zahvalan sam njihovim medijima. Lagali su da mi džemper košta 400 evra, a košta 55. Meni sakoe daju iz fundusa, ili mi sašiju, pošto sam gabaritan. Ne koštaju koliko kažu, nego mnogo manje“, rekao je tada Vučić.
Sadržaj teksta
Koliko koštaju Vučićeva odela?
N1 je još 16. jula ove godine uputio zvanična pitanja kabinetu predsednika o tome da li postoji budžet za odevanje prvog čoveka države, gde se i kako nabavljaju odela, koliko odevnih predmeta broji fundus i kolika je vrednost, da li predsednik ima stilistu i koliko koštaju njegove usluge mesečno.
Odgovore, uz više podsećanja, do danas nismo dobili.
Novinarka Vremena Jovana Gligorijević je pre par godina, međutim, radila analizu Vučićeve odeće.
„Predsednik Srbije je više puta snimljen u Atolini Čezare sakoima (oko 1.700 evra), pa i u jakni Loro Pjana od 3.000 evra, koju je nosio kad je jeo klot pasulj sa pripadnicima 5. bataljona Vojne policije na Topčideru. U opuštenoj varijanti, viđen je u patikama Ermeneđildo Zenja koje koštaju 600 evra, a ko ima sreće da uhvati sniženje, mogu biti oko 500. Izrađene su od kombinacije impregnirane i prevrnute teleće kože, sa elastičnim trakama umesto pertli. Dakle, nema zapertlavanja, već je na zadnjoj strani iznad pete diskretan lastiš, koji se povuče koliko treba, da se ove trake zategnu po želji“, piše u tekstu nedeljnika Vreme.
Strogo poverljive javne nabavke?
Na zvaničnom sajtu predsednika Republike, u okviru sekcije Javne nabavke, ne postoji nijedan dokument koji bi mogao da se odnosi ovu stavku. Doduše, poslednje tri godine ta stranica nije ni ažurirana, već je poslednja nabavka iz avgusta 2020. godine za „usluge štampanja“.
Među objavljenim javnim nabavkama od 2014. do 2020. osim štampanja navodi se i da je kabinet predsednika nabavljao još i usluge novinskih agencija, avio prevoza, protokolarne poklone, novine i časopise, usluge praćenja i analize medijskih objava.
Ni na portalu javnih nabavki pod naručilac „predsednik Republike Srbije“ ne može se naći skoro ništa, osim da neke stvari za kabinet idu preko Uprave za zajedničke poslove, ali ništa slično nabavci garderobe nismo uspeli da pronađemo.
Upravi za zajedničke poslove N1 je uputio dopis sa pitanjima da li inače rade nabavke garderobe za institucije i za koje, ne računajući uniforme, ali odgovore još nismo dobili.
Poznavaoci procedura javnih nabavki su nam objasnili ukoliko i postoji tako nešto, a nema javno objavljenih podataka, da može da bude reč o „strogo poverljivim javnim nabavkama“.
Ni u katalogu poklona koje je predsednik dobio tokom 2022. godine i prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije nema odevnih predmeta.
A ko oblači predsednika?
Provladini mediji i tabloidi modnog dizajnera Igora Todorovića sasvim regularno i redovno predstavljaju kao stilistu predsednika države.
Na pitanje N1 da li je i dalje stilista Vučića, Todorović je kratko odgovorio da je vokacijski modni dizajner i da je to njegova osnovna profesija.
„Kroz svoj posao sarađujem sa brojnim ljudima, i po nekom mom etičkom pravilu, nisam sklon, da nominalno pocrtavam, svakog od njih pojedinačno“, istakao je Todorović neželeći da razgovara dalje na ovu temu.
Međutim, u jednoj izjavi za Kurir, na njihovo pitanje da li Vučić sluša njegove savete odgovorio je: „Da, apsolutno“. List je naveo i da Todorović insistira na tome da on ne oblači Aleksandra Vučića, već predsednika države, te da je u tome velika razlika.
O tome je pričao i za Telegraf.rs.
„Nedavno mi se, dok sam prelazio Ulicu srpskih vladara, javila jedna gospođa, iako se ne poznajemo. Kada sam joj se nasmešio i ljubazno uzvratio, rekla je: ‘Trebalo bi da pocrvenite!’ Verovatno ljudi na to gledaju iz perspektive političkih smernica, a ne moje profesije. U modi sam prilično dugo. Tako da, u kontekstu aklamativnog tona da radim za toga i toga, imam utisak kako pre nisam ni postojao. Inače, ne osećam to ni kao privilegiju, ni kao uvredu, ni kao nešto što mi smeta. U konkretnom slučaju, moj posao podrazumeva objektivnost i odgovornost. Ono što bih jedino voleo je da se ljudi češće sete da ja nisam samo Vučićev modni kreator“, objasnio je tada Todorović.
Doduše, jednom prilikom je, u vreme dok je Aleksandar Vučić bio premijer, njegova savetnica za medije Suzana Vasiljević da je ona zadužena za odevanje Vučića.
„Moj šef ne voli da šopinguje, tako da ga ja i stilizujem. Oko njega je mali tim ljudi, svega osmoro nas. Pomagala sam mu i u stranačkoj kampanji“, navela je Vasiljević.
Kakva su iskustva prethodnih predsednika?
Nekadašnji predsednik Srbije, a danas lider SDS, Boris Tadić ističe za N1 da nikada kao predsednik nije imao stilistu, niti je postojao fundus za garderobu, ali ni budžet za to.
Garderobu je, kako tvrdi, kupovao od sopstvenog novca.
„Koliko znam takav fundus nije postojao ni u mandatima mojim prethodnika, odnosno to je izum ove vlasti. Tragikomično je ako danas postoje budžetska izdvajanja u tu svrhu. Uprkos tome, ovakve teme ne bi trebalo da budu u prvom planu u trenutku kada se Srbija davi u nasilju i kada tonemo kao društvo. Svakako da je priča o fundusu jedna od slika ove vlasti, ali postoje mnogo veći problemi koji zahtevaju hitno rešavanje, jer je u međuvremenu cela Srbija postala fundus vladajuće oligarhije. Isticanjem samo priče o garderobi se skreće pažnja sa te činjenice i zato smatram da i ova tema zahteva da bude sagledana u kontekstu šire slike, čiji je ovo samo jedan simbolički deo“, navodi se u izjavi Tadića.
Stupili smo u kontakt i sa nekoliko savetnika Tomislava Nikolića u vreme dok je on bio na čelu države, ali nisu bili raspoloženi da pričaju na ovu temu.
